Radiću s medijima, državom i NVO

– Pod punom odgovornošću naglašavam da nisam članica nijedne političke partije. Jesam radila u Ministarstvu rada, ali nisam nikada bila članica nijedne stranke, ni PUPS-a ni bilo koje druge, što mi pripisuju po društvenim mrežama. To mi ne smeta, jer mi je dragoceno svako mišljenje. Vreme je ispred nas i ja sam sigurna da ću i s onima koji su te tvrdnje iznosili imati izuzetno dobru saradnju – ističe u svom prvom intervjuu  poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Čačanka Brankica Janković.

Kako navodi, reč je pre svega o kritikama koje su se ticale struke, stručnosti i osposobljenosti za bavljenje poslom poverenice, „a na one neosnovane, zlurade, lične u meri u kojoj su degutantne, mnogo se ne obazirem, niti me vređaju, niti im pridajem značaj“.

* U tom smislu, kako komentarišete to što brojne nevladine organizacije nisu bile zadovoljne vašim izborom?

– Bila bih izuzetno srećna kada bi jednom u Srbiji, za koju godinu, novinari tražili da komentarišem nešto pozitivno, ali naravno, ne vidim kao problem i to što je bilo drugačijih mišljenja. Svaka kritika i drugačije mišljenje su dobrodošli i jako mi znače. Dakle, možda biste mogli i da me pitate za komentar što su, s druge strane, mnoge organizacije civilnog društva podržale moj izbor. Inače, već sam nekoliko puta iznela moj stav, ali ponoviću – NVO su najvažniji partner službe Poverenika. Naravno da očekujem saradnju, i predstoji mi čitav niz sastanaka sa civilnim sektorom.

* Kada krećete sa sastancima?

– Od ponedeljka. Civilni sektor je do sada bio važan partner Poverenika i ne vidim razlog da se to menja, jer samo zajedno možemo da doprinesemo unapređenju ravnopravnosti u Srbiji. Primera radi, imamo zajednički projekat sa Kućom ljudskih prava i demokratije koji je usmeren na unapređenje položaja nacionalnih manjina i mladih. Takođe, nastavljamo sa Praksisom i Regionalnim centrom za manjine da radimo na jačanju uloge Roma u borbi protiv diskriminacije.

* Da li ste bili iznenađeni kada ste obavešteni da ćete biti kandidatkinja za poverenicu?

– Pre svega, bila sam izuzetno počastvovana. Zaista mi je mnogo značilo, u profesionalnom smislu, zato što je kandidatura bila dokaz da je neko pratio i prepoznao moj dosadašnji rad i odlučio da mi pruži priliku da sva svoja profesionalna postignuća, eventualno, još jednom potvrdim u oblasti koja je daleko šira, ali i izazovnija.

* A da li ste odmah prihvatili ponudu?

– S obzirom na to koliko je diskriminacija u Srbiji raširena i koliko je to ozbiljan problem, koliko se neravnopravnost i nejednakost oseća na svakom koraku, nisam imala nikakvu dilemu da li da prihvatim ovaj posao, koji sa sobom nosi veliku odgovornost. Nadam se da ću svojim rezultatima opravdati poverenje koje mi je ukazano, ali i da ću pokazati da se ovako odgovoran posao može obavljati savesno, predano i uprkos pritiscima i nerazumevanju mesta i uloge Poverenika, kojih će, sigurna sam, biti po različitim osnovama i iz različitih briga.

* Koji će, onda, biti prioriteti u vašem radu?

– To će biti sve manje ili više diskriminisane društvene grupe – žene, deca, stari, nacionalne manjine, osobe sa invaliditetom, LGBT populacija, Romi. Dakle, prioritet mi je borba protiv diskriminacije svih društvenih grupa, a posebno onih najosetljivijih koje su manje vidljive, kojima se niko u dovoljnoj meri ne bavi gde ni civilni sektor nije mnogo aktivan. Takođe, među prioritetima je i jačanje stručne službe Poverenika, kako u tehničkom tako i po pitanju ljudskih resursa.

* Kako stati na put nasilju nad ženama?

– Nasilje nad ženama je jedan od najvećih problema srpskog društva, veći i od siromaštva. Strah od toga da živiš u senci stalnog, brutalnog nasilja, taj strah od straha zapravo mislim da je jedan od najvećih strahova s kojim se žena može suočiti. Iskustvo pokazuje da sistem prevencije i zaštite od nasilja u porodici i nad ženama još nije efikasan i delotvoran. Istambulska konvencija, koju je Srbija ratifikovala još u oktobru 2013, nije našla svoje mesto u našim zakonima, a ni svi delovi sistema nisu dobro povezani i umreženi. U MUP-u je formirana posebna jedinica koja se bavi ovom temom, što je izuzetno važan, ako ne i najvažniji korak, te zato ministar Stefanović zaslužuje svaku pohvalu. Treba reagovati odmah, čim se žrtva ohrabri da prijavi nasilje.

* Kako gledate na stanje ljudskih prava u Srbiji?

– I pored rezultata koji su postignuti, naravno da nisam zadovoljna stanjem ljudskih prava. Podsetiću da smo svi mi građani države u kojoj je pre nekoliko godina podignuta ograda oko romskog naselja, u pitanju je Belvil za vreme održavanja Univerzijade. Takođe, živimo u zemlji u kojoj su ne tako davno izlozi Beograda bili razbijeni a centar grada demoliran za vreme održavanja Parade ponosa, tokom koje su naši građani pripadnici LGBT populacije pokušavali da ostvare jedno od svojih ustavom garantovanih prava. Ustav i Zakon o zabrani diskriminacije propisuju da svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti štite od svih oblika diskriminacije kao i da svi uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu. Sve ovo dobro zvuči, ali bez zakona o besplatnoj pravnoj pomoći to nije ostvarivo u praksi. I sama sam bila u jednom periodu deo radne grupe koja je radila na izradi ovog zakona kada sam uvidela da se kao veliki problem postavilo pitanje ko će tu pravnu pomoć da pruža, a ne kome je ona namenjena. Ja sam se, s obzirom na to da sam tada dolazila iz sistema socijalne zaštite, trudila da što veći broj građana dobije mogućnost na besplatnu pravnu pomoć. Upravo je zato moj cilj da svim diskriminisanim i ranjivim grupama posvetim jednaku pažnju, jer je moj zadatak da učinim sve što je u mojoj moći da svi građani budu istinski jednaki i ravnopravni.

* Šta mislite o prethodnom radu službe Poverenika?

– Temelj institucije je postavljen, mnogo je urađeno i na uvođenju antidiskriminacione politike, ali još mnogo toga mora da se radi ako želimo da smanjimo diskriminaciju u svim njenim vidovima. Moram da kažem da su sve kolege i koleginice koje sam zatekla spremne da uđemo u novu fazu rada. Nećemo prekinuti ništa što je rađeno u prethodnom periodu, ali ćemo raditi i na novim projektima. Međutim, najvažnije je jačanje stručne službe brojnim promenama, jačanje saradnje s medijima, državnim organima i NVO.

Prostor službe neadekvatan

* Da li ste zadovoljni prostorom službe Poverenika?

– Meni prostor lično nije bitan, ali je on, s obzirom na to da se nalazimo na prvom spratu stambene zgrade, teško dostupan građanima zbog kojih postojimo, posebno osobama sa invaliditetom. Ovo je institucija čija vrata moraju uvek i svima da budu otvorena i dostupna.

Stigle nove pritužbe

* Da li su stigle nove pritužbe za diskriminaciju za ovih nekoliko dana otkako ste nova poverenica?

– Jesu, desetak. Naglašavam da ćemo svaku pomno istražiti i na kraju dati preporuke i mišljenja. Ali, takođe ćemo, što je veoma važno, pratiti da li će naše preporuke biti ispoštovane.

Danas