Bivši saradnik ministra Stefanovića otkrio kako je SNS urušio MUP i preuzeo potpunu kontrolu

Na suđenju bivšem zameniku načelnika SBPOK Goranu Papiću, za trgovinu uticajem, mogla se čuti insajderska informacija okrivljenog o tome kako funkcioniše srpska policija od 2014. godine, kada je njome, praktično, zagospodarila Srpska napredna stranka (SNS). Paralelne strukture komandovanja, telefonska naređenja bez pisanog traga, kršenje zakona i propisa su samo vrh ledenog brega.

Bivši zamenik načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Goran Papić optužen je za trgovinu uticajem, a tužilaštvo mu na teret stavlja da je u aprilu 2020. vratio blindirani BMV Marku Miljkoviću, jednom od vođa kriminalne navijačke grupe „Principi“.

Bez obzira da li će tužilaštvo uspeti da dokaže Papićevu krivicu ili će on biti oslobođen, ono što je on rekao tokom glavnog pretresa pokazuje da je ono što se nekada zvalo policija postalo partijsko-rođačko-poslovna firma, koja služi kao servis određenoj grupi ljudi.

Po našem zakonu optuženi ima pravo da se brani na bilo koji način, pa i da ne govori istinu, ali imajući u vidu šta se sve dešavalo u MUP od 2014. godine Papićeva verzija zvuči zabrinjavajuće. Njega je navodno tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović pozvao telefonom, zaobilazeći nekoliko lestvica u lancu komandovanja i naredio mu da vrati Miljkoviću, najbližem saradniku Veljka Belivuka, automobil.

Advokat Branislav Tapušković, koji zastupa Papića, naveo je i da su se trojica inspektora iz beogradske policije protivila da se Miljkoviću vrati blindirano vozilo. Ipak, BMV je vraćen, a to ko je potpisao papir o tome, običnom građaninu je verovatno manje važno.

Iako je Papić optužio Nebojšu Stefanovića da je intervenisao u korist kriminalca Marka Miljkovića i da je sve išlo neformalnim kanalima, telefonskim pozivom, bez pisanog traga, ne treba zaboraviti da su bivši zamenik načelnika SBPOK i bivši ministar policije, takođe, i bivši prijatelji. Bliski, porodični.

Vrtoglavi uspon Papića u MUP je započeo upravo kada je Stefanović zaseo u fotelju tog resora.

Nekvalifikovan, sa sumnjivom diplomom, karijerom punom mrlja i rupa, zloupotreba i mogućih disciplinskih prekršaja.

Sa dolaskom na vlast, vladajuća stranka SNS počela je da dovodi svoje ljude, proverene kadrove, u sve moguće policijske strukture, stanice, uprave, odseke pa i sindikate – od ministra Nebojše Stefanovića, preko bivše sekretarke Dijane Hrkalović, pa na dole.

Tako se i uhlebio i Papić na mestu zamenika načelnika SBPOK.

Ipak, i pored toga, u policiji je ostalo dovoljno pripadnika koji svoj posao obavljaju profesionalno i časno, i upravo da bi ti ljudi bili zaobiđeni, praktično je proteklih godina formiran nezvanični, nevidljivi i neformalni lanac komandovanja, bez pisanih tragova, bez poštovanja hijerarhije, zakona, propisa.

Takva naređenja se ne izdaju po komandnoj liniji, pisanim putem, depešama, nego usmeno – bez tragova i „proverenim ljudima“.

Kada srpski zvaničnici sada pričaju o paralelnim strukturama u policiji, nije jasno o kome se zapravo radi. Odnosno, pravo pitanje je da li se to zapravo odnosi na ljude koje su oni postavili na visoke pozicije, često bez ikakvih ili sa nedovoljno kvalifikacija, bez radnog iskustva, koje je u policijskom poslu vrlo važno, ili su pak za njih paralelne strukture profesionalni policajci, koji rade po zakonu i savesti, a ne u korist stranke.

Papićev advokat je samo potvrdio glasine koje godinama provejavaju, a to je da u policiji praktično imamo paralelne strukture koje deluju mimo svih propisa.

Preskaču se karike u lancu komandovanja, poslovi dodeljuju ljudima od poverenja, a ne struke, a pisani izveštaju o izvršenim naredbama ne postoje. Praktično, ono za šta ne postoji pisani trag – nije se ni desilo.

Ipak, jedna stvar su glasine, koje mogu da budu potpuno neistinite ili preterane, ali druga stvar je kada bivši visoki policijski funkcioner govori o tome. Pri tome je to čovek iz novog, „partijskog ešalona“ koji verovatno nikada ne bi progovorio da nije došlo do sukoba i raskola u vladajućoj stranci.

Papić je, inače, bio porodični prijatelj Nebojše Stefanovića, što mu je, po svemu sudeći, i omogućilo napredovanje. Ipak, prijateljstvo i svaki osećaj lojalnosti ili zahvalnosti su nestali kada je došlo vreme da neko ode u zatvor.

Osim ako ne bude opet nekog telefonsko-partijskog poziva i sve bude gurnuto pod tepih i zaboravljeno zbog nekog višeg, stranačkog interesa.