Načelnik policije naredio da se obriše tajni snimak oca ministra Stefanovića

Pišu: Stevan Dojčinović i Bojana Pavlović

Krajem maja 2018, policajka Marijana Tasić krenula je na tajni zadatak u okviru operacije „Kroše”. Direktor javnog preduzeća „Srbijašume“ Igor Braunović nalazio se pod istragom za korupciju i imao je sastanak u centru Beograda u restoranu „Maksim” – koji je Tasić, specijalnim uređajem, trebalo da snimi.

Bio je kišni dan, a kolega iz policije, Milenko Mosurović, odvezao je policajku do restorana. Dok su se vozili, jedna stvar im je izazivala nelagodu.

Mosurović je pitao koleginicu: „Da li znaš čiji je to restoran?”, a ona mu je odgovorila: „Ja mislim da je to restoran od oca ministra (policije) Nebojše Stefanovića, šta da radim?”.

Načelnik Službe za specijalne istražne metode Dejan Milenković (foto: pink.rs)

Odlučili su da pozovu svog nadređenog Darka Stefanovića, zamenika načelnika Službe za specijalne istražne metode, i pitaju ga da li da nastave sa misijom. On je, zatim, pozvao svog šefa koji im je dao zeleno svetlo, ispričala je Tasić pre dve nedelje kada ju je tužilac saslušavao oko ovog slučaja.

„Rekao je načelnik da slobodno radite”, preneo im je Stefanović. „Pitao je na koga glasi naredba (za prisluškivanje) i rekao je: ‘U redu, onda radite, nema potrebe da se ne radi kad je restoran otvorenog tipa.’”

Ispred restorana je čekao još jedan kolega policajac, sa kojim je Tasić ušla u „Maksim”. Uređaj za snimanje, koji policajci nazivaju „matrica”, nalazio se u njenoj torbici.

„Restoran je bio potpuno prazan”, priseća se policajka. „Mi smo seli za najbliži sto koji je bio do njih i počeli da radimo snimanje.” Sa Braunovićem je sedeo muškarac kojeg je takođe prepoznala, ali su se pojavila još dvojica – za jednog od njih nije znala ko je.

Nakon nešto više od sat i po snimanja, Tasić i kolega su napustili restoran kako ne bi bili „sumnjivi”. Torbicu u kojoj se nalazio uređaj za snimanje predala je Mosuroviću koji ju je odvezao kući.

Mosurović je u policiji sa uređaja prebacio materijal na kompjuter i zatim ga obrađivao – sklanjao šumove kako bi se razgovor što bolje čuo. Zvuk kiše je smetao i pokušavao je to da otkloni.

Dok je gledao snimke, video je da je četvrti misteriozni čovek na sastanku sa Braunovićem bio niko drugi do Branko Stefanović – vlasnik restorana i otac njihovog ministra.

„U razgovoru mu se obraćaju sa Branko i delovalo je (da je on) po konturama na snimku”, ispričao je policajac kasnije kada je davao iskaz tužiocu. Braunović i Stefanović razgovarali su oko prodaje zemlje, kako piše u tužilačkom dokumentu do kojeg je došao KRIK.

Mosurović je odmah to javio svom šefu.

„Obavestio sam svog starešinu. On mi je rekao da nastavim da obrađujem materijal. Nakon toga ja sam završio, obradio materijal, ostavio tu.”

Njegov šef Darko Stefanović ponovo je pozvao svog nadređenog – načelnika ove službe Dejana Milenkovića poznatog kao Bagzi, da ga pita šta sad da rade.

„Postojala je usmena direktiva da se rukovodstvo izveštava kada se (na snimcima) pojave bitne ličnosti, pogotovu iz političkog života. Ja sam obavestio Milenkovića o događaju”, ispričao je tužiocu Stefanović. „Pitam ga ‘šta ćemo sa materijalom?’. Dejan mi je rekao da se materijal obriše.”

Ova naredba čekala je Mosurovića kada se sutra vratio na posao.

„Kada sam došao u popodnevnu smenu, Darko Stefanović mi je rekao da samo zaboravim na to, da ne pričam nikome šta sam tu video i čuo”, objašnjava policajac. „Rekao mi je da obrišem (snimke) sa tog računara na kome sam obrađivao. Ja sam obrisao.”

Isto je upozorena i policajka Tasić. Rekla je tužiocu da joj je Stefanović naredio: „O ovome što si radila juče treba da zaboraviš.”

Tasić je, međutim, ispričala i da je snimke, pre nego što su uništeni, narezala na disk i predala šefu Darku Stefanoviću. On to, ipak, nije potvrdio na saslušanju.

„Ja čak nisam ni znao da postoji disk. Ja sam to bukvalno saznao pre par dana”, rekao je Stefanović.

„Sadržinu razgovora nisam slušao”

Ministrov otac Branko Stefanović preminuo je početkom juna prošle godine.

Igor Braunović i dalje je prvi čovek „Srbijašuma“. Ima bitnu poziciju u Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) – član je izvršnog i glavnog odbora ove stranke, ali i njihov koordinator za Zlatiborski okrug. Osim toga, bivši je zet prvog čoveka SPS-a i predsednika parlamenta Ivice Dačića. Braunović nije optužen za slučaj zbog kog je praćen.

Tužilaštvo smatra da je načelnik Milenković odgovoran za to.

On se, tri godine nakon brisanja snimaka, našao pod istragom. Milenković je naredbom da se uništi snimak sabotirao istragu protiv Braunovića, navodi se u krivičnoj prijavi čiju kopiju poseduje KRIK. „Postupajućem tužiocu onemogućeno je donošenje odluke na osnovu prikupljenih dokaza.”

Dvoje policajaca koji su učestvovali u operaciji, Tasić i Mosurović, svedoci su protiv Milenkovića, kao i njegov zamenik Stefanović.

Milenković, ipak, tvrdi da je nevin. „Ja nikada sadržinu tog razgovora nisam slušao, tako da ja tu nemam nikakav interes (za njihovim brisanjem)”, rekao je u tužilaštvu.

Kada je kao osumnjičeni ispitivao svedoke, Milenković je kroz pitanja potencirao to da policajci nisu najbolje razumeli njegovu naredbu u vezi sa brisanjem snimaka – navodno je želeo da se materijal obriše sa uređaja, a ne sa kompjutera.

„Gde da se obriše, je l’ sa matrice, jer matrica svaki dan radi, hoćemo da budemo jasno, da li si ti mene razumeo?”, pitao je svedoka Stefanovića, koji je odgovorio: „Ja sam razumeo da se obriše celokupan materijal s obzirom da znam ko je ovaj (ministrov otac), da je uleteo praktično.”

Milenković je smenjen u avgustu prošle godine, nakon pet i po godina vođenja Službe za specijalne istražne metode.

Postupak protiv njega pokrenut je u jeku političkog sukoba između bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Još nije do kraja poznat uzrok ovog sukoba.

Protiv više ljudi iz policije koji su nekada bili bliski Stefanoviću pokrenute su istrage ove godine.

Među njima je i nekada jedna od najmoćnijih osoba u policiji Dijana Hrkalović – bivša državna sekretarka u MUP-u i Milenkovićeva nekadašnja šefica. Ona je uhapšena sredinom oktobra i nalazi se u pritvoru.

Hrkalović i Milenković našli su se u istoj krivičnoj prijavi. Milenković se, osim da je naložio da se unište snimci iz „Maksima”,  sumnjiči da je u dva navrata pomogao Hrkalović da utiče na istrage koje su se vodile.

U jednom slučaju je uništen prisluškivani razgovor advokata Dragoslava Ognjanovića, koji je kasnije ubijen sredinom 2018. godine. U drugom su sabotirali tužioca kada je vodio istragu protiv kriminalnog šefa Veljka Belivuka u vezi sa ubistvom u centru Beograda 2017. godine.

Belivukov telefon

Belivukova grupa „Principi” funkcionisala je u okviru većeg crnogorskog kavačkog klana koji je više godina u sukobu sa supranicima – škaljarskom grupom. Ovaj kriminalni rat odneo je više od 50 života.

„Principi” i „kavčani“ porasli su upravo u vreme kada su Nebojša Stefanović i Dijana Hrkalović vodili policiju. Dok su se „kavčani“ po ulici obračunavali sa „škaljarcima“, policija je sprovodila akcije u kojima je hapsila gotovo samo njihovu konkurenciju.

Belivukova grupa je, inače, imala veze koje su išle i iznad policije – njeni članovi obezbeđivali su inauguraciju predsednika Vučića, bili su bliski generalnom sekretaru Vlade Novaku Nediću, a jedan od bivših Belivukovih saradnika je više puta viđen u društvu predsednikovog sina.

Tužilaštvo sumnjiči Dijanu Hrkalović da je praktično otežala rad tužilaštvu u jednom postupku koji se vodio protiv Belivuka.

U pitanju je slučaj poznat kao „ubistvo na šinama”, odnosno likvidacija koja se dogodila u januaru 2017. u centru Beograda, kada je ubijen Vlastimir Milošević koji je upravljao obezbeđenjem više beogradskih noćnih klubova. Na mestu ubistva nađen je Belivukov DNK, međutim, on je nakon kontroverznog sudskog postupka oslobođen. Između ostalog, veštak je na sudu negirao sopstveni izveštaj u kojem je navedeno da je nađen Belivukov DNK trag.

Hrkalović je, kako se navodi u krivičnoj prijavi, nakon što je Belivuk tada uhapšen naložila Milenkoviću da ne dostavlja izveštaj o veštačenju Belivukovih telefona tužiocu dok ona ne odobri. Uprkos urgencijama koje su stizale iz tužilaštva, Milenković je ostao lojalan naređenju šefice i nije dostavio dokumentaciju više od godinu dana.

Tek kada mu je Hrkalović odobrila, on je izveštaj sa podacima iz Belivukovog telefona predao tužilaštvu 27. marta 2018. Bilo je to, po tvrdnji tužilaštva, kasno jer je već počelo suđenje.

„Tužioca su zbog obimnosti materijala doveli u situaciju da nije u mogućnosti da se upozna sa dostavljenim izveštajem i prikupljenim materijalom, čime je onemogućeno efikasno vođenje krivičnog postupka”, piše u prijavi.

I kao što je njegov zamenik Darko Stefanović svedočio protiv njega, tako je u ovom slučaju Milenković ispričao tužilaštvu da mu je Hrkalović dala ovakvu naredbu.