Prejaka reč

„Уби ме прејака реч“ је епитаф по коме памтимо великог српског песника Бранка Миљковића, али многи често забораве колико прејака реч може бити убитачна. 

Тако је и председник Србије Александар Вучић, једном тешком и прејаком речју назвао хиљаде грађана што су се окупили на улици поред зграде Председништва Србије да му нешто кажу, иако те вечери он није био на свом радном месту већ у далекој Русији. Изгледа да их је, ипак на сву ту даљину чуо и назвао их згубиданима. 

Није пристојно да председник свих грађана Србије тако назива грађане државе у којој је председник, само зато што не мисле као он и што му јавно кажу шта мисле о његовој политици. 

Ако су сви они добровољно, о свом трошку, дошли на скуп и због тога проглашени згубиданима, која би реч била адекватна за оне који под уценама седају у аутобусе којима их вуцарају којекуде по Србији да буду статисти на говоранцијама председника. 

Да не доливамо со на љуту рану традиционално посвађаних Срба због пусте политике. 

Пала је тешка, прејака реч. Ако се врло брзо не јави глас разума, неће бити добро. 

„Згубидани“ се нису уплашили, само су постали још одлучнији. Опоменули су Владу Србије, посланике у Народној скупштини да не раде то што су намерили са предлагањем и изгласавањем Закона о референдуму и народној иницијативи.

Није вредело молити, закон је изгласан. И ево реакције. СЕОС (Савез еколошких организације Србије) објавио је следеће:  

_______________________________________________________________________