Osobe sa invaliditetom mogu samo do prizemlja, fizičke barijere nisu uklonjene

Prema važećem zakonu u Srbiji je zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama. Međutim, praksa pokazuje da smo još daleko od toga. Čačak je svojevremeno bio prvi grad u Srbiji koji je počeo da uklanja fizičke barijere, ali dvadeset godina kasnije većina ustanova i dalje je nepristupačna osobama sa invaliditetom.

Dragana Maksimović boluje od distrofije i ne može da se kreće bez kolica. Zbog parkiranih automobila i fizičkih prepreka mahom je na kolovozu, dok u javne ustanove, gradsku upravu, Dom zdravlja, može ući samo do prizemlja.

— Grad Čačak je nekada bio prvi grad u Srbiji koji je oborio ivičnjake i prilagodio svoje ulice osobama sa invaliditetom. Međutim, prilikom rekonstrukcija nekih ulica  to se vratilo u neko prvobitno stanje. Na samom trgu ivičnjaci su sa jedne strane oboreni, sa druge nisu. Što se tiče javnih ustanova većina njih ima neke pristupne rampe, ali samo do prizemlja. Tu nam se priča završava, ali na svu sreću, zahvaljujući ljudima koji rade u tim institucijama koji su senzibilisani i spremni da pomognu tako da uvek siđu i pomognu da završimo poslove zbog kojih smo došli. Što se tiče pošti one su sa stepenicama nema pruilaznih rampi kada podižem nešto ili plaćam uvek idem iza pošte iza zgrade jer je tako najlakše da se neki posao završi — priča Dragana Maksimović, rukovodilac Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom.

Društvo paraplegičara  je jedno od najaktivnijih udruženja u Srbiji. Rado bi bili domaćini sportskih igara, seminara, radionica, međutim pristup ugostiteljskim objektima i hotelima skoro je pa nemoguć.

— U našem gradu je nemoguće naći da se smesti osoba sa invaliditetom, da može da dođe do sobe, da iskoristi prostor i da dođe do kupatila. Više od 15 godina radimo na tome i nismo uspeli da prilagodimo jedan hotel osobama sa invalidtetom.  Većina zgrada koje se grade grade se bez rampi i tehničkih standarda. Svaka zgrada koja ima više od deset stanova mora biti prilagođena osobama sa invaliditetom, i bar jedan stan i prizemlje biti prilagođen  osobama sa invaliditetom— podseća Vladan Petković, predsednik Udruženja paraplegičara Čačak.

Kako navode naši sagovornici, situacija bi bila daleko bolja samo da se poštuju već doneti zakoni koji propisuju tehničke standarde pri izgradnji novih objekata ili rekonstrukcije javnih površina.

—Zahvaljujući našim organizacijama je usvojen Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti. Na svima nama je samo da to poštujemo. Kada bi se to učinilo ne bi imalo problema za celo društvo. Apelujem još jednom da svi objekti koji se grade budu pristupačni i da se poštuju tehnički standardi pristupačnosti — kaže Petković.

— Ako ne možete na ulicu da izađete, da izađete iz svoje zgrade i da odete do mesta gde vam nešto treba, čemu bilo koja druga priča. Mislim da su škole veoma važne, da budu pristupačne, i da kadar bude senzibilisan da izađe u susret osobama sa invaliditetom— kaže Dragana Maksimović.

Ovog problem svesna je i država pa je Ministarstvo  građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nedavno najavilo  da će uz podršku Evropske unije raditi na adaptaciji javnih objekata u lokalnim samoupravama kako bi se učinili pristupačnijim.  Podsetimo, prema podacima Ujeidnjenih nacija iz 2019. godine u Srbiji živi oko 700.000 osoba sa invaliditetom.