Korona virus i varijante: Kako se stiglo do omikrona i zašto su neka slova preskočena

Pandemija virusa korona gotovo pune dve godine menja živote ljudi širom sveta, a za to vreme sam virus mnogo puta je mutirao i dobio nekoliko varijanti različitih naziva.

Tako su do sada svima bili poznati alfa, beta, gama i delta soj, a od pre nekoliko dana, svet je zabrinut i zbog nove varijante virusa B.1.1.529, koji je dobio naziv omikron.

Navedenih pet sojeva virusa, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) svrstala je u varijante koji izazivaju zabrinutosti, pošto su vrlo opasni po javno zdavlje.

Osim njih, postoji i lista varijanti interesovanja, koje se prate i potencijalno su opasne.

I one su nazvane slovima grčkog alfabeta i to su epsilon, zeta, eta, teta, jota, kapa, lambda i mi varijante virusa, odnosno osam slova koja slede posle delte.

Sledeći ovu logiku, bilo je očekivano da naredni soj virusa dobije naziv sledećeg slova alfabeta.

Međutim, 13. i 14. slovo grčkog alfabeta – ni i ksi – preskočena su, pa je poslednji soj virusa dobio ime omikron, što je izazvalo polemike.

• Šta do sada znamo o novom soju korona virusa omikron
• Sojevi korona virusa: Da li su nam potrebne nove vakcine
• Pitanje je dana kada će novi soj virusa stići i u Srbiju, maske ponovo obavezne u Velikoj Britaniji

Slova grčkog alfabeta sa preskakanjem

Od maja 2021. godine SZO imena sojevima korona virusa dodeljuje po slovima grčkog alfabeta.

Išlo se redom, sve dok slova ni i ksi nisu preskočena i novom soju dat naziv omikron.

Poslednjih dana spekuliše se da je slovo ksi izbegnuto u znak poštovanja prema kineskom predsedniku Si Đin Pingu.

U odgovoru agenciji Rojters, SZO navodi da su slova zaista preskočena jer se ni suviše lako meša sa engleskom rečju za novo(new), a ksi nije korišćeno jer je to uobičajeno prezime.„Najbolje prakse SZO za imenovanje bolesti sugerišu izbegavanje uvrede bilo koje kulturne, društvene, nacionalne, regionalne, profesionalne ili etničke grupe“, dodaje se u saopštenju koje je objavio Rojters.

Svetlana Subotić, filološkinja i profesorka grčkog jezika kaže za BBC na srpskom da pojedinačna slova grčkog alfabeta nemaju nikakvo značenje sama po sebi.

„Svi ti nazivi generalno se koriste samo u transkripciji. Kada se čitaju, ti nazivi ne znače ništa, postoje pravila čitanja, a sami nazivi slova u čitanju ništa ne znače“, priča Subotić koja predaje u školi jezika u Beogradu.

SZO je uvela novi sistem imenovanja različitih sojeve virusa Kovid-19 po slovima grčkog alfabeta kako bi se pojednostavila diskusija i izgovor, a izbegavala stigma.

Iz SZO su tada saopštili da će nova imena pojednostaviti diskusije, ali i pomoći da se ukloni stigma sa nekih dotadašnjih naziva.

Kako je navedeno, odluka o načinu imenovanja doneta je posle širokih konsultacija i pregleda mnogih potencijalnih sistema imenovanja.

Tada uvedena imenovanja virusa po grčkom alfabetu nisu zamenila postojeće naučne nazive, koji prenose važne naučne informacije i nastaviće da se koriste u istraživanju, navedeno je u saopštenju.

Ipak, kako je SZO dodala tada, iako imaju neke prednosti, ova naučna imena mogu biti teška za izgovor i pamćenje, i sklona su pogrešnom izveštavanju.

„Kao rezultat toga, ljudi često pribegavaju nazivanju varijanti po mestima gde su otkriveni, što je stigmatizujuće i diskriminatorsko. Da bi se ovo izbeglo i da bi se pojednostavila javna komunikacija, SZO podstiče nacionalne vlasti, medijske kuće i druge da usvoje ove nove oznake“, navedeno je krajem maja u saopštenju SZO.

• Najveći rizik od prenošenja korona virusa je u prvim danima bolesti
• Koliko su zabrinjavajući novi sojevi Kovida-19
• Korona virus: Da li od mutacija postaje zarazniji

Sojevi virusa od tada se ne nazivaju po državama u kojima su prvi put otkriveni, što je ranije bila praksa.

Na primer, soj koji se pojavio u Velikoj Britaniji nije popularno poznat kao B.1.1.7, što joj je naučni naziv, niti se toliko često naziva britanskim, već je poznata kao alfa soj virusa.

SZO mu je dodelio ime po prvom slovu grčkog alfabeta.

Soj koja se pojavila u Južnoj Africi u maju 2020. godine, dobila je naziv po drugom slovu grčkog pisma – beta, dok su varijante koje su se kasnije pojavile u Brazilu i Indiji dobile imena po trećem i četvrtom slovu grčkog alfabeta – gama i delta.

Sojevi koji zabrinjavaju naučnike

Svetska zdravstvena organizacija prati mutacije virusa korona i u odnosu na to koliko su opasne, svrstava ih u posebne kategorije.

Oznaka „varijanta zabrinutosti“ se primenjuje na varijantu koja je zaraznija ili virulentnija, ako vakcine deluju manje dobro protiv nje ili ako ima kombinaciju tih karakteristika.SZO je ranije identifikovala četiri varijante koje izazivaju zabrinutost – alfa, beta, gama i delta, a poslednja varijanta omikron svrstava se u ovu kategoriju.

Trenutno postoje dve „varijante od interesa“, one su potencijalno opasne i mogu da prerastu u „varijante zabrinutosti“ i trenutno se ispituju.

To su trenutno lambda, identifikovana u Peruu 2020. i mu, identifikovana u Kolumbiji u januaru 2021.

Ostale varijante koje su u međuvremenu praćene i bile varijante od interesa, u međuvremenu su skinute sa te liste.

One su imale nazive grčkih slova epsilon, zeta, eta, teta, jota i kapa.

Slova bez posebnog značenja

Najnoviji soj virusa nosi ime po 15. slovu grčkog alfabeta – omikron.

Filološkinja Svetlana Subotić kaže za BBC da sama reč omikron na grčkom ništa ne znači, „kao ni bilo koje drugo slovo grčkog alfabeta“.

„Ona se uglavnom koriste u prirodnim naukama – matematici, hemiji, fizici i uglavnom se koriste alfa, beta, gama, delta, ta prva četiri slova“, kaže Subotić.

Grčki alfabet ima 24 slova.

Potiče od feničanskog pisma i slova su jako slična.

„Za razliku od evropskih jezika koji su se prilično menjali vremenom, grčki alfabet je jedini alfabet koji još od pre nove ere do danas izgleda gotovo isto“, objašnjava ova profesorka helenistike.

Poslednje promene izvršene su, dodaje, u 19. veku i novogrčki je tada dobio današnju formu.

„Sam alfabet generalno se koristi od pre nove ere. Možda su dva slova ukinuta iz antičkog alfabeta. To je jedno od retkih pisama koje izgleda maltene isto“, kaže Subotić.

Šta kada se potroše sva grčka slova

Pošto grčki alfabet ima 24 slova, a dva su već preskočena, nije još mnogo naziva ostalo za potencijalne nove varijante.

Marija Van Kerkove, glavana epidemiološkinja SZO za korona virus, rekla je u maju u intervjuu za Statnjuz da će, ukoliko zvanično bude identifikovano više od 24 varijante, biti objavljen novi program imenovanja.SZO ažurira listu varijanti i imena na svojoj veb stranici.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk