Interesi “javni”, a ugovori tajni

Borislav Borović, predsednik Odbora Narodne stranke za privredu i finansije, kaže da pijačarska licitacija oko penala koji bi država trebalo da plati Rio Tintu ako im se ne omogući ekploatacija litijuma u Jadru je jadna slika Srbije, gde se krčme njeni resursi a da javnost nema nikakav uvid u sporazume koje režim potpisuje u ime pravih vlasnika tih resursa – naroda ove zemlje. Ovo nije izuzetak nego pravilo režima koji je došao na vlast na krilima zalaganja za potpunu transparentnosti i poništavanju svih sporazuma koji nisu u interesu države i njenih građana. Desilo se sve suprotno. Kriju se i proglašavaju državnim tajnama svi ugovori koji bitno utiču na ekonomsku, političku, ekološku ili bezbednosnu perspektivu Srbije.

Rio Tinto je samo aktuelizovao ovu opasnu praksu. Režim nas sada plaši ogromnim novcem koji bi trebalo da platimo ovoj korporaciji, pokušavajući da smekša otpor u narodu i opravda sve ono što je potpisivao sa ovom kompanijom a što je sam proglasio tajnom krijući od javnosti sadržinu tih potpisanih ugovora i sporazuma. A sve se zadnju deceniju i bukvalno radi po istom modelu. Od obećanog a od javnosti i danas sakrivenog ugovora sa „Vansijem“ o koncesiji na aerodrom, sporazuma sa „Etihadom“… do sramne privatizacije Instituta „Jaroslav Černi“.

„Beograd na vodi“ je tipičan primer, mega prevara gde je država uložila milijarde evra kroz zemljište, uređenje tog zemljišta i troškove eksproprijacije, a “dobila pravo” da pokriva gubitak preduzeća koje upravlja projektom. Narodna stranka izražava bojazan da ćemo tek odlaskom ovog režima saznati pravu razmeru štete koje je režim napravio kroz tajne ugovore koje je potpisivao. Uključujući i kredite koje je uzimao, garancije i kolaterale koje je davao kreditorima. Da se ne probudimo jednog dana i shvatimo da je čitava država pod nečijom hipotekom, uključujući i građane koji žive u Srbiji.
___________________________________________________________________