Смањују се светске залихе воћа у хладњачама

Залихе смрзнутог воћа у хладњачама из месеца у месец се смањују, а последњи извештај показује да је тај мањак, у односу на прошлу годину, приметан код свих воћних врста.

Према последњем извештају Америчког министарства пољопривреде, залихе воћа у складиштима, ове године у октобру, мање су за 11 одсто у односу на септембар. Изузев код јабуке чије су количине биле веће за шест процената и концентрата вишње за шест, код осталог воћа забележен је знатан пад.

Оно што би могло да буде важно за домаће воћаре јесте да је у посматраном периоду у хладњачама било мање и воћа које доноси велики профит Србији – смрзнутих купина и јагода за седам одсто а боровница за шест. Залихе малина, које су претходне сезоне достигле рекордну цену, пале су за чак 11 процената.

 – Због оваквог стања на тржишту произвођачи малине, купине и боровнице имају и додатне разлоге за повећано ангажовање у својим засадима – каже др Александар Лепосавић.

Ако се стање на тржишту пореди са претходном годином резултати су још неповољнији. Из Националног пољопривредног статистичког сервиса саопштено је да како је приметно да је у октобру прошле године у хладњачама било знатно више воћа него сада. Рецимо, залихе јабуке у америчким складиштима тада су биле веће за 29 процената, купине 28, боровнице 11, вишње без коштице 23 одсто. И малина је било 24 процента више у односу на октобар 2021.

Производња и пласман воћа за Србију има велики економски значај јер се извозом свежих, смрзнутих и прерађених плодова остварује знатан девизни прилив. Шта за нашу земљу значе ови показатељи и какву наредну сезону воћари могу да очекују?

Др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку, каже да произвођачи и извозници јабуке у Србији већ дуже време покушавају да превазиђу проблеме услед поремећаја на тржишту којих је било доста.

– Јабука из Србије је претходних година највећим делом одлазила на руско тржиште. Сада се ситуација полако мења и појављују се нове дестинације са другачијим захтевима у погледу квалитета и сортимента – наводи Лепосавић. Чини се да су се наши произвођачи помало заморили пратећи трендове. Пре 10 или 15 година радили су на промени и интензивирању технологије гајења, праћењу сортимента и улагање у засаде.

– То често није било праћено одговарајућом ценом у пласману. Са друге стране произвођачи малине, купине и високожбунасте боровнице у последње време имају стимулативне цене и разлоге за повећано ангажовање у својим засадима – наглашава Лепосавић.

Извештаји са међународних тржишта указују да је трговина јагодастим воћем у последњих неколико година изузетно порасла. Наш саговорник каже да је више разлога за то, а пре свега могућност гајења у различитим подручјима што омогућава да то воће буде доступно на најзначајнијим тржницама Европе и Америке у току целе године.

Према његовим речима, расте и свест потрошача о здравственој вредности употребе свежих и прерађених плодова, посебно малине и боровнице. Пораст потрошње јагодастог воћа по становнику највећи је у најразвијенијим земљама Европске уније, Америке, а у последње време и Азије. То је нарочито видљиво током пандемије јер је доказано, а и све већи број научних резултата потврђује благотворни учинак конзумирања, пре свега малине, боровнице и другог јагодастог воћа, на упалне процесе у организму човека, снижавање температуре и других негативних ефеката болести.