Prethodni članak
Sve češće roditelji odlučuju da svoju decu vode u grad na nastavu
Objavljeno 20/12/2021
SVE je češća pojava da roditelji đaka iz seoskih sredina svoju decu vode u škole u gradskom području, bez obzira što su im udaljene i po više desetina kilometara, a seoske im se nalaze bukvalno na pragu kuće.
Zato se neretko dešava da čačanska sela upravo zbog ovakvih odluka roditelja ostaju bez obrazovnih ustanova, što dodatno otežava život ljudi koji su rešeni da ostanu da žive na selu.
Ranijih godina, prema tadašnjim propisima, roditelji su bili u obavezi da decu upisuju u školu koja im pripada u odnosu na mesto boravka. Takva praksa, međutim, navode u čačanskoj Školskoj upravi, nažalost, više ne važi.
– Nije jasno zašto naše komšije dete već dve godine voze u gradsku školu, kada imamo lepu i uređenu seosku, koja je njima na 300 metara od kuće. Sasvim je izvesno da će seoska škola biti zatvorena, ako i ostali krenu njihovim putem – rekao nam je meštanin Bečnja, sela nadomak Čačka.
On dodaje da su njegova deca niže razrede osnovne škole završila u školi u Bečnju, i da tamo nikakvih problema nije bilo. Ističe da su u seoskoj školi deca u prednosti, jer učitelj može da im posveti više vremena ponaosob, upravo zato, jer u razredu nema po 30 đaka, kakav je slučaj u gradu.
Drugačija situacija nije ni u ostalim selima – Ostri, Katrgi, Mojsinju, Vujetincima, Riđagama, Zablaću, Trnavi, Trbušanima, Gornjoj Gorevnici, iz kojih roditelji, a obično to budu majke, decu svakodnevno voze u Čačak u neku od gradskih obrazovnih ustanova.
– U Mojsinju imamo seosku školu, ali polovina dece nam ide u druge, veće škole u Mrčajevce, Preljinu ili Čačak. Smatram da je u pitanju čisto pomodarstvo, jer poznajem te roditelje. Oni na taj način ostalima pokazuju da imaju novca, žele da voze dete svakodnevno po više kilometara i očito misle da će njihova deca dobiti bolje obrazovanje u gradu. S tim u vezi, napomenuću samo da smo pre par godina, od četiri đaka generacije u čačanskim srednjim školama imali tri učenika koji su osnovno obrazovanje stekli u seoskoj školi u Mojsinju. Očigledno je da njima nije važno da im deca steknu veća znanja, već im je stalo do prividnog prestiža – kazao nam je žitelj ovog mesta.
PO ZAKONU MOGU DA BIRAJU
U Školskoj upravi navode da su upoznati sa ovom pojavom, ali da su nemoćni da bilo šta preduzmu, jer zakon roditeljima omogućava da svoju decu upisuju u škole po želji.
– Nemamo podatke koliko je dece koja na nastavu idu u škole koje nisu u njihovoj sredini, ali znamo da je ova pojava sve masovnije i da postoji već godinama. Sve ovo utiče na dugoročan plan rada seoskih škola, jer se nikada ne zna koliko će i da li će uopšte upisati đake u narednoj školskoj godini, bez obzira što u tom selu ima dece predškolskog uzrasta – rekla nam je Slađana Parezanović, načelnica Školske uprave.
Samo kompleksi, nista drugo.
Решење је у томе да локална самоуправа донесе акт о територијалној подели школа.
Закон о образовању предвиђа постојање таквог документа.
На жалост то се не дешава, ни у Чачку, ни у већини градова, јер то питање нема ко да наметне.
U nekim školama se spajaju odeljenja iz dve generacije. Iz nekih seoskih škola konstnatno dolaze đaci koji imaju priblema u višim razredima. Negde su škole samo prva četri razreda. Ima razloga sigurno.
To je već pitanje za stručne ljude. Normalno bi bilo da je ljudima bitna blizina škole i naravno ostale prednosti koje takve škole poseduju. Deluje da je još uvek prisutno usmeravanje dece kao nekada. Sine uči inače ćeš morati da radiš i slično. Grad i na kraju takmičenje ko će da živi u Beogradu. Neka malo pogledaju razvijene zemlje.
Možda roditelji misle da čine uslugu svojoj deci tako što će ih od malih nogu naučiti na gradski život? Zašto da im dete muze kravu Ružu po hladnoći u smrdljivoj štali ili kopa njivu pod vedrim nebom, kad to dete može da živi u gradu gde se već podosta seljačića zaposlio i ti će seljačići naravno dati svojima posao i radna mesta i pomoći svojima da nađu stanove, a gradska deca rođena na asfaltu koja znaju živeti urmbnim životom bez posla su jer zbog tih seljačića moraju svoje uhlebljenje tražiti u Beogradu ili inostranstvu samo zato što Čačanin Čačaninu neće da pomogne, a seljak seljaku će oberučke da pomogne. Sad kad je nastaljeno za seljačićima u Čačku važi pravilo plemenskog naroda sličko kao sa Crnogorcima, gde oni takođe jedni drugima pomažu. A nama gradakoj deci olomilo se o glavu to što nismo nesni drugima hteli da pomažemo već smo iz pakosti prema svojima iz grada namerno primali sa sela. Kad su se seljaci ustoličili sad oni diktiraju svoja pravila i naravno svoje dovode, a za nas više nema nade niti šta da tražimo. Možemo da imamo naepši i najbolji CV, ali ako nismo iz mesta odakle su oni došli onda nema šta da se nadamo. Za nas starosedeoce nema posla, nema karijere, nema budućnosti. Zato je opravdana ona pitalica „Zašto u javnim preduzećima i upravi grada Čačka nema seksa? – Zato što je to sve rodbina“.
Zato je sada Čačak pretvoren u seljanu. Odem u Dom kulture koji je u prizemlju pretvoren u kovid bolnicu, ispod baletskog studija neki računari i cnc uređaji koji služe da kupe prašinu jer nema ko da im pokaže kako se to koristi (o veštačkoj inteligenciji još nisu stigli ni da razmišljaju jer su i dalje iz tog tehnološkog parka u mažinskoj revoluciji čim se bave tim CNC mašinama), a na spratu Doma kulture montažna garderoba za koju ovi koji su došli na pozorišnu predstavu i nemaju spoznajaju čemu služe, pa ulaze sa masnim jaknama i kapama na glavi i kaljavo. obućom i sedaju u veliku salu sa već ponetim obrokom da se užina u toku predstave i usput naglas telefonira. Nikog ne prepoznajem, sve neki došljaci dinarskih faca i čudnog naglaska, dok gledam predatavu čujem mljackanje i polifona zvona od Nokia, Alkatel i Motorola praistorijskih telefona. Mirisi parfema ne poatoje kod tih ljudi već se po negde oseti Felćo Azuro, Kineski dezedorans ili prirodni mošus vonj.
Pre neki dan gledam u Donjoj Trepči onako dobro zahladnelo i neka slabašna i mršava mala bakica sama pokušava sekirom da nacepa drva i pitam je što to sama radiš, gde su ti momci, a ona mi kaže da su u teretani. Ja joj se ponudim da joj pomognem, a ona mi kaže da nesme u dvorište niko od muških da uđe sem njene dece, pa da tek onda oni uvedu gosta. Tako vaspitana stara baka od morala da ne može neko da joj kaže da dovodi muške u domaćinstvo.
Prođem gradom, prolazim šetalištem pored bašte Hotel Beeorada i nema da vidim starih boema, starih Čačana već neke face koje ko zna sa kojih planina su sišle u grad.
Prođem parkom i vidim momka sam se vakciniše. On se uplaši kd mene, ali svaka mu čast, jer je uklapa u slogan naše ekonomski uspešne države „BUDI ODGOVORAN, VAKCINIŠI SE“.
Evo gledam vesti gde najavljuju od sledeće nedelje naglo zahlađenje i sneg. Volim sneg! To je jedino što dođe sa planine, a ne postane direktor ili ministar.
I zašto nam onda izumiru sela? Pa zbog nas iz grada. Mi smo glavni krivci!
Ali ne bojim se ja za naša sela da će izumreti, jer će sve to naseliti azilantima i tako ih popuniti. Pa će i te seoske školice popuniti azilantima i prilagoditi školski program njihovoj veroispovesti. Zatim će o trošku naše većinski pravoslavne države morati da se finansiraju izgradnje džamija na svakom koraku i propoveda radikalni islam. Jer mi smo dobra država koja će i Luciferizam i bilo šta što se naziva religijom novčano i logistički podržati samo da se ne zamerimo EU koja nas uporno i nedvosmisleno odbacuje kao da nismo deo starog kontinenta koji već odavno tone i izumire.
Basta HB? Kad je HB imao bastu??
Ja zivim na selu i uglavnom je sve ovo tačno, roditelji se slome da decu školuju i kad zavrse školu umesto da pomognu roditeljima oni odu u grad da budu podstanari i opet muceni roditelji moraju sve da finansiraju
Odlicno si ime i prezime sebi dodelio.Izgleda da sve sto napisa u svom komentaru ima smisla da napisa i opisa samog sebe.
Ako bi se birao najbizarniji komentar u 2021 pobeda bi pripala ovom opskurnom liku…mada umesto nagrade bi možda mogla i neka terapija ako uopšte za takve ima leka.UŽAS.
Što pre u prvu psihijatrijsku ordinaciju!
Kaže ona stara izreka ZAMANI PO PAŠČETU, UDRI PO SELJAKU!
Rasturiće vas megamarketi sa mnogo nižim cenama, a uz to i vi ćete biti gladni jer će vam ta hibridna i GMO semena biti jalova. Moraćete stalno svake godine da plaćate za nova semena jer ih vi iz ploda nećete moči iskoristiti jer su jalova i imaju u svom DNK okidač da ne mogu da se reprodukuju. A ako i nađete u vašem šteku neko organsko seme neće vam na tim njivama rađati jer su prethodne biljke ispustili toksine u zemlju da samo one GMO mogu da prežive.
Tako da seljaci nemoj mnogo da se nadate da vi imate neke veće šanse da budete izvan sistema. Bili ste alavi sve ove godine i želeli ste veće prinose i zamenili sve one stare sorte koje su zlata vredele za nove GMO.
Držali ste se pravila da novac ne smrdi pa ste na pijacama donosili GMO đubre, prskano ko zna koliko puta i u kojoj koncentraciji raznim hemikalijama. Slavite slave, krstom se krstite, a bezbožnički ste postupali sve ovo vreme. E pa seljaci, dolazi vreme za naplatu.
Oporezova će vam država po ovoj novoj zelenoj agendi koja će se uskoro usvojiti u našoj skupštini i izmet koji izbaci vaša stoka jer će se gledati na to da preživari stvaraju veliku količinu metana koja utiče na stvaranje ozonskih rupa.
Samo polako i dostojanstveno plačite od muke koja će vam uskoro zakucati na vrata, a za koju ste vi krivi. Da plačete i da kukate to jedino znate, a kad treba da se bori za budućnost našeg naroda, da se mitinguje i protestvuje protiv nepravde ili lopova onda se sakrijete u mišiju rupu i iz straha kad su izbori prvi brže bolje odete na biralište da zaokružite onog ko je na vlasti kako ga ne bi uvredili, pa ko god to bio.
Nekada se za gradove govorilo da je to leglo Sodome i Gomore i da samo tako nešto ne dođe i u sela. A sad, po selima se zavija džoint, šmrče belo i ono najgore igla u venu kao dobar dan. Pa sela su po crnoj hronici, svirepim ubistvima odavno pretekla gradove. O prostituciji da i ne gvoorim.
Bilo nekada davno da je seljak bio častan čovek koji je prvi išao u prve borbene redove. Bilo nekada davno da kad ti se seljak zakune u slavu ili decu da gvoori istinu, a sad obavezno te gleda u oči i laže. Bilo nekada davno da je seljak voleo svoju državu, svoje njive i livade, a sad za pare prodade dobrovoljno Rio Tintu i posle kuka predsedniku države, a i opozicionarima da nije tako mislio i da hoće sve da bude kao pre. E pa seljaci neće da može, jer ste sa đavolom ugovor o kupoprodaji zaključili i potrošili sve pare. Pare potrošene, a da se poništi kupoprodajni ugovor i da vam država vrati na poklon to što je nekada bilo vaših dedova i pradedova. Da li da spominjem da ste te proklete pare trošili na kupovinu stanova po gradovima, a po najviše po Beogradu?
Nije više seljak kao nekada onaj častan i dobar i pošten i radan seljak. Sad su to seljačine koje nadiru u gradove.
Ima još izuzetaka dobrih, poštenih i radnih seljaka, ali njih je toliko malo da su oni postali ugrožena vrsta. Njima se izvinjavam ako pogrešno shvate moj komentar ili povredim na neki način njihova osećanja. Te prave seljake poštujem i volim svim svojim srcem jer su oni duša naše Srbije.
Živeo onaj pravi i vredan i dobar seljak, živela Srbija!
Da si se rodio u Londonu ili Parizu pa da te razumem. Ovako, rekao bih da ti imaš najviše kompleksa.
Naravno da su konpleksi bolesnih rodutelja kakve veze ima gde dete ide u skolu dali u selo ili grad. Ja masu dece znam iz sela koja zavrsavaju skolu postaju dobri ljudi i dobri strucnjaci. Ali kompleks je nesto opasno mora mama da SE zna da dete ide u gradsku skolu ako ide u seosku onda je seljak. Nisu deca kriva sto su roditelji bolesnici.
Posto doticni gospodin misli da je bogom dan da zivi u gradu i da ljudi sa sela treba samo da muzu krave,idu u njivu i da ne bi smeli da provire u grad i doktoru da odu,a kamo li,ne daj boze da svrate do doma kulture.Ja bih preporucila doticnom gospodinu da proda svoj stancic u gradu(sad su skocile nekretnine,mogu dobre pare da se uzmu)pa za taj novac kupis imanje na selu i krenes da se bavis poljoprivredom,posto si ugrozen u gradu.
Imam mamurluk, puce mi mozak!