Priča gastarbajtera iz čačanskog taksija širi se Srbijom
Priča taksiste iz Čačka koji svoj posao i najzanimljivije trenutke često opisuje na Tviteru, možda će vam pomoći da shvatite iz malo ličnijeg ugla kako izgleda život gastarbajtera i zbog čega nam ljudi odlaze iz zemlje.
… ogorčenje sa kojim je napustio firmu gde radio skoro dve godine, gde je tretiran kao potrošni materijal, razbija onaj prvi utisak da je, možda, prenaglio sa odlukom. Uostalom, o tome samo on sam može da sudi.
U Preljini izlazi, uzima stvari, pozdravljamo se.⬇️
— Grof od Kačulica (@Grof_OdKaculica) December 24, 2021
Ovu ispovest prenosimo u celosti:
„Na Svetog Nikolu je, što reče kolega iz noćne, „gorelo“. Vožnje su se ređale jedna za drugom od 5.30 bez pauze. Mnogo kolega slavi pa nas je bilo malo na ulici. Obzirom da slavim Aranđelovdan, rešim da radim dok mogu pa nek ide život… Negde posle 23 umor dolazi po svoje.
Taman završavam u Aveniji 2, stiže poznata adresa iz Košutnjaka. Odatle sam jednog momka često vozio na posao, ja u prvu i drugu, kolega u treću. Bi mi malo čudno, nedelja je, al ajde još tu… Ulazim u slabo osvetljenu ulicu, farovi obasjavaju mog putnika.
Ovog puta pored njega je i kofer, sportska torba o ramenu. Produžavam pored njega do raskrsnice, okrećem, stajem pored njega i izlazim iz auta da ubacim kofer i torbu u gepek. Tek tada primećujem pod tremom mladu ženu sa detetom u naručju.
„Javi se kad stigneš i ne brini za nas, bićemo mi dobro.“ „Ajde uđite unutra, hladno je. Ćao.“
Ulazimo u auto istovremeno. Dok zakopčavam pojas pitam za destinaciju. Kabinom prođe isprekidan, težak uzdah. „NIS u Preljini.“ Jasno mi je. Krećemo. Inače komunikativan mlad čovek sada ćuti i kucka po mobilnom, mene izjedaju tišina i radoznalost. „Jel’ na duže?“ Kuckanje prestaje, nekoliko trenutaka traje tišina.
„Jeste, brate, na pola godine. Je**ga, moram…“ „Koliko se sećam, više puta sam te vozio na posao…“ „Jesi, znam te, ti nosiš onu dobru kožnu jašu.“ Nasmejasmo se. Od svega me po tome pamti. „Gde ideš, ako nije tajna?“ „U Norvešku, jedno selo odmah iznad polarnog kruga. 6 meseci tamo, pa 45 dana odmora, pa opet.“ „Pa dobro. Verovatno i dobro plaćaju.“
„Ma plaćaju… Plaćali su me i ovde, ali brate ovo je propast!“ „Što propast ako plaćaju?“
„Šta što!?“ Sad mu je glas već ljutit: „Radim im kompletno održavanje visokog napona, trčim k’o ludak tamo-amo za delove, zovu me kad god im se digne, u po dana, u po noći, nedeljom, praznikom, a kad sam tražio ugovor za stalno – prc, ne može!
„Pa šta je razlog da ne može? To je privatna firma. Šta ih sprečava?“
– One guske iz uprave kažu „ne da direktor“! Kad tražim da razgovaram sa direktorom – oni pošalju šefa pogona da me dribla! E, sad nek traže električara pogona svećom.
Kratka pauza i tirada se nastavlja, sada malo tišim glasom:
– Ostavljam kući ženu i sina od godinu i po i idem u p***u materinu, u rudnik da radim zbog kretena. Naginje se bliže meni: „Sedam puta me prijavljuju na 3 meseca. Eeeej, 7 puta!
E, ne’š ga više majci! Sad se je**te kako ste vešti…!“ Ponovo se naslanja nazad na sedište. Hvatam momenat da procesuiram informacije. Znam tu proizvodnju, znam koliko je električar u održavanju bitna karika. Odreći se takvog čoveka je suludo.
– Pa šta ti kažu kad si dao otkaz?
– Nisam im ni rekao. Prekosutra mi ističe ugovor, pa neka se snađu.
– Kako si našao ovaj posao?
– Preko kolega iz Rusije. Radio sam sa njima u Sočiju. Zvali su i mene i kolegu iz Niša. Sa njim treba da se nađem u Preljini. Uf, samo da se ustalim tamo pa da povedem porodicu. Ne mogu više sa ludacima. Prekipelo, brate…
Kroz Konjeviće ćutimo. Teško da mogu da zamislim kakva muka tera čoveka da ostavi suprugu i sina koji je još beba i ode da radi daleko i od civilizacije. Sa druge strane ogorčenje sa kojim je napustio firmu gde je radio skoro dve godine, gde je tretiran kao potrošni materijal, razbija onaj prvi utisak da je, možda, prenaglio sa odlukom.
Uostalom, o tome samo on sam može da sudi. U Preljini izlazi, uzima stvari, pozdravljamo se.
Dajem mu broj iz taksija, da se javi kad bude dolazio. Voleo bih da primim taj poziv. Izgleda da je lakše savladati teskobu daljine nego plivati u blatu. Blato je za svinje. Nije za ljude.
Raspad sistema, država ne štiti nikoga osim kriminala i krupnog kapitala.
Nažalost ovde se čovek ne ceni. Ovde vlada rajski mentalitet zato nam ovako i ide.
Zivimo u smrdljivoj drzavi
hahahah do kad vise planirate da prenosite ovo baronisanje „grofovo“?
Napredna Srbija, u kojoj je lepo samo podguznim muvama i poluretardiranim clanovima vladajuce kaste!
Ovom pričom ste hteli da kažete kako u našoj zemlji ništa ne valja i kako mladi ljudi, stručnjaci, odlaze trbuhom za kruhom. A posla za te mlade, sposobne ljude ima na svakom koraku. A da se neko odrekne takvog stručnjaka koji radi dan i noć, e to neverujem. I ugovor mu ističe za par dana a on ne javi poslodavcu da odlazi? Vrlo profesionalni. Ova izmišljotina baš i priliči Ozonu jer uglavnom pišete političke pamflete i neistine. A posla nikad više.
Za perace verovatno ima.Ostali na minimalac
Vidi se da nisi izašao dalje od dvorišta, objasni mi gde se to radnik ceni u jednoj radio 12 godina u drugoj radim 7 godina u prvoj radio za bedu gledali me kao roba sad me gledaju kao roba ali mi je plata veća 11 puta
Blago tebi,ili si penzos ili si u drzavnoj firmi pa zivis kao govece.Ljude tako maltretiraju sa tim statusom u firmama da nema dalje.Ali takvi u svemu vide politiku a u stvari cista borba za opstanak…
Tačno, posla nikad više a plate klackaju. Cene idu u nebesa. I treba omladina da ide trbuhom za kruhom. Ako od svog rada nemaju koristi, nemoj da dozvole ovim derikožama da im gule kožu sa leđa. Ako ne mogu pristojnu platu da zarade ovde, nek idu gde mogu. Dobar majstor će uvek naći posao, a ovi što šefuju to mogu samo kod nas
Veruj,ima ih koliko želiš.
Na kojim si ti drogama brate
U kojoj ti sekundi padaš peraču prozor
Ima posla ali sposobni ljudi neće da rade za 30000 dinara.Svako ko odlazi je sposoban,smotani ne idu nigde.Ne znači da su smotani svi koji su ostali,ali preduzimljivi odlaze.To je problem naše zemlje.Dugoročno gledano za nekih 15 godina smo najebali!
nije ovo jedina priča,nije on jedini otišao.
Sns botizam…ne može pošten čovek protv njih rečima, samo batina.
Srbija- ekonomski tigar…….
Toliko o tome. Gasi Televizor, pali mozak !
Na žalost,taj momak nije jedini. Neću brate da radim a da mi uplaćuješ minimalac,malo daješ na ruke a malo na račun! A ti Gazda da se gazdiš i bahatiš po Kopu,egzotičnim destinacijama! A ja kad dodjem za penziju,mogu samo od nje štranglu da kupim! Da,tražićete vi doktore,sestre,majstore i zanatlije svećom…ali mi ćemo biti tamo negde gde cene naš rad i trud! I plaćaju!
Na žalost,taj momak nije jedini. Neću brate da radim a da mi uplaćuješ minimalac,malo daješ na ruke a malo na račun! A ti Gazda da se gazdiš i bahatiš po Kopu,egzotičnim destinacijama! A ja kad dodjem za penziju,mogu samo od nje štranglu da kupim! Da,tražićete vi doktore,sestre,majstore i zanatlije svećom…ali mi ćemo biti tamo negde gde cene naš rad i trud! I plaćaju!
Pozdrav za Grofa !
Da nije bilo korone ovde niko ne bi ostao osim penzionera.
Ja sam na svoju platu prezadovoljna
Joj da mi je znati sa cim li si to prezadovoljna…bas se pitam
Sigurno cesto klecis i saginjes se na poslu.
Kako ti je u noćnoj?😉
vi partijske lopuže koje sve dobijete preko veze kao i kućne nege i pomoći za svoje starce od 18 000 din pa imaju istu penziju sa 15g rada kao mi sa 40g
nasljednici vojnih penziju i državnih funkcionera sa 60 80 90000rsd u kom ratu ste učestvovali nas običan narod opljačkali.
moja penziju švajcarski model sa 40g redovnog izdvajanja i za vreme sankcija
12 godina genex 28g privatno 29.000 din
seoska 13000+18000 nega 31000 ne svi ali ovi sa vezama žena pokojnog generala 90.ooo deca koja počinju da rade sa fakultetom 35ooo minimalan i non stop produzavaju im 3meseca 6 mjeseci
Koju? Novčanu ili ovu drugu u vidu sendviča i mesnog nareska.
Mamu vam naprednu j… uništili ste i ono malo što je imalo, od vas se nikad Srbija neće oporaviti.
Cuj, napustio firmu samo zato sto poslodavac nije zeleo da ga primi na neodredjeno, i gospodin odmah presavio pa otisao. Zabole poslodavca, nacice sigurno drugoga. Ja vec tri pune godine radim na odredjeno u drzavnoj ustanovi. Nikada nisam pitao da dobijem za stalno posao, bitno da produzavaju, a za ostalo, pa i ako sutra kazu nema vise, a mogu svakoga trenutka, sta da se radi, zivot ide dalje. Ne mozemo samo kukati i postavljati uslove. A da, tamo gde, ide poslodavac ce ga sigurno docekati rasirenih ruku i sa ugovorom na neodredjeno vreme. Sve jedva ceka…
A u medjuvremenu glasas za naprednjake i mases zastavicom i deres se aco srbine…. xxx ti xxxxx xxxx
To što kažeš da ti je svejedno da li ćeš raditi odlično govori o tvom odnosu prema poslu.Znači tvoj stav je muzi dok može jel?Katastrofa!
Pa ti muzes, cim se tako i potpisujes
ovaj što je prezadovoljan nek objasni čim se bavii nek mi poveća penziju
Kakva patetika…Naravno da je tesko kad se odlazi od voljenih osoba…Taj odlazak moze se karakterisati i kao bezanje od obaveza i odgovornosti…
Radovane, preterano xxxxx…
Ovaj tekst je izasao u svim novinama,tako da nema veze sa ozonom,koja si ti budala pa pises da decko bezi od obaveza.Ne ide na Havaje,nego u Norvesku po ciči zimi da radi.Nikom se ne ostavlja porodica, prijatelji bez neke muke.I niko nece da trpi da te j…. u zdrav mozak.
16 godina radim preko.
Dva do 3 puta godišnje dolazim u ČA.
Niti sam se snašao preko, niti sam se snašao u Čačku dok sam radio. Nije do sistema. Otišao sam kada je Živković bio premijer. Plata mi bila 160e. Evro bio tad 72 dinara.
Lepše se osim i bolja kola vozim ako mi je za utehu
Niko ne pominje demografsku katastrofu u Srbiji, ali se zato v4lo rado svadjate.
Odlaze mladi i sposobni ljudi i odvodde i svoje porodice.
U Srbijo je procentualno sve vise autobuskih glodara sendvica izlapelih penzionera tapsaca i beskorisnih idiota koji su dobili posao jer su postali „vikari“ a ne „mahaci“.
Vikar je cin svestenik u nekim evropskim zemljama, a ovi su obicni paraziti.
Može i kod nas da se dobro zaradi,ja sam prezadovoljna!