Amerika, korona virus i ugostiteljstvo: „Ako jedete ovde, večerate sa pacovima“

Dijem Bojd je u septembru sedela ispred restorana u popularnom Grinič Vilidžu, kad je čitava porodica pacova pretrčala preko njenih stopala.

„U roku od nekoliko sekundi, svi za stolom su poskakali.

„Izgubili smo apetit“, kaže ona.

Svako u Njujorku može da ispriča sličnu anegdotu, objašnjava ona.

„Imamo potpunu i masovnu eksploziju pacova“, navodi.

Sa njom se slaže i Debora Gonzales, koja, kao i Dijem, živi na menhetnskom Louer Ist Sajdu.

„Viđate ih kad izađete uveče.

„Kad hodate ovim ulicama, vidite ih kako trčkaraju okolo“, kaže.

• Kako se rešiti pacova – Njujorčani imaju ideju
• Zašto su tokom pandemije pacovi postali agresivniji
• Pacovi među rafovima: Japanci zgroženi

Teško je proceniti koliko ih ima, ali pozivi na njujorški broj za hitne intervencije u kojima se pominju ovi glodari skočili su ove godine za 15 odsto u odnosu na pred-pandemijski nivo.

„Njujork je očigledno oduvek imao problema sa pacovima“, kaže Marsel Roha, koji takođe živi u istom kraju, ali sada su oni „veći, smeliji, skaču na vas“.

„Pravi su gimnastičari, prave salto unazad“, opisuje.

Šta se, dakle, desilo?

Dijem, Debora, i Marsel za ovu novu najezdu direktno okrivljuju ručavanje na otvorenom, koje se raširilo gradom tokom pandemije, ohrabrujući mnogo više ljudi da jedu za stolovima koji se nalazi ispred lokala.

Stotinama njujorških ulica sada se nižu – često na obe strane – ad-hok zakloni, potpuno menjajući urbani pejzaž.

Da biste stekli sliku o razmerama ove pojave, dovoljno je reći da trenutno postoji više od 11.000 novih mesta za ručavanje na otvorenom.

Neki od tih novih lokala jedva da čini krov i nekoliko razbacanih stolica, dok su drugi čvrste građevine sa više spratova, dekorativnim sijalicama, saksijama sa biljem i električnim grejalicama.

Dijem, Debora i Marsel kažu da zakloni podstiču na gomilanje „milju visokih“ hrpa crnih kesa za đubre kraj puta i pružaju savršeno sklonište za pacove koji se nalaze ispod podova.

Ipak, ovi lokali su se pokazali izuzetno popularnim među mušterijama u proteklih godinu i po.

Previše popularni, ako pitate meštane.

„Ovo je pakao na zemlji zbog gužve i galame“, kaže Marsel.

Louer Ist Sajd je oduvek bio živahan kraj, ali prošlog leta je sve delovalo kao da „živimo na festivalu“, objašnjava on.

Na početku pandemije, gradonačelnik Njujorka Bil de Blazio je pokrenuo program „otvorenih restorana“.

Bio je to deo šire vizije grada kojim manje dominira saobraćaj, a više je usredsređen na stanovnike i posetioce.

Ali, iznad svega, pružio je slamku spasa za ugostiteljstvo.

• Korona virus i kafići – u Škotskoj prosipaju led, u Beogradu kontrole
• Italijani našli novi način da se hrane u restoranima u vreme korone

Iako je prvobitna dozvola da se otvore prostori za ručavanje na otvorenom bila privremena vanredna mera usred pandemije, krajem 2020, kako je ručavanje u zatvorenom počelo da se vraća, gradonačelnik je saopštio da želi da pretvori široko rasprostranjeno ručavanje na otvorenom u trajni aranžman.

„Projekat restorana na otvorenom bio je jedan veliki, odvažni eksperiment podrške važnoj industriji i rekonstrukcija našeg javnog prostora – i to je funkcionisalo“, rekao je Bil de Blazio.

„I dok započinjemo dugoročni oporavak, ponosni smo što možemo da produžimo i proširimo ovaj projekat kako bismo Njujork održali najživljim gradom na svetu“, dodaje.

Gradsko veće – izabrano telo koje upravlja Njujorkom – trenutno je u postupku rasprave i glasanja o uklanjanju propisa o zonama koji ograničavanju ručavanje na otvorenom.

Taj potez je razbesneo Dijem, Marsela i Deboru.

Oni kažu da nije izvršena pravilna procena o uticaju koji imaju natkrivene bašte koje služe kao restorani.

I oni su, zajedno sa više od desetine drugih stanovnika, tužili grad u pokušaju da ga nateraju da se pobliže pozabavi posledicama trajne ekspanzije koju će ručavanje i druženje na otvorenom imati.

„To nije bio prvobitan plan“, kaže Debora.

Ona dodaje da su meštani, kad je vanredni program pokrenut, taj program podržali, želeći da pomognu ugostiteljstvu koje je bilo u problemima.

Ali, oni sada imaju utisak da se njihovi stavovi ignorišu.

• List koke u centru sukoba: Koka-kola protiv kolumbijskih starosedelaca
• Liznete TV i probate egzotično jelo sa drugog kraja sveta, a ne gojite se

Ona kaže da su pacovi, gužve, povraćanje i prljavština uznemirujući, ali se brine i za starije sugrađane koji pokušavaju da se probiju kroz krcate trotoare.

Vatrogasna kola moraju sasvim da uspore da bi prošla kroz ulice u kojima se nalaze restorani na otvorenom, kaže ona.

I drugi su izrazili sličnu zabrinutost, a u maju je Njujorška vatrogasna služba tvitovala da su ih bašte usporile da stignu do mesta požara u kineskom restoranu u centru Menhetna.

Stanovnici od Kineske četvrti do Kvinsa, od Bruklina do Grinič Vilidža, sada traže da se preispita uticaj ručavanja na otvorenom.

Neki kažu da ono suštinski menja prirodu kvartova kojima prethodno nije dominirao bučni noćni život, dok u drugim oblastima pogoršava postojeće probleme.

Kako vremenski uslovi postaju sve hladniji, bašte se pokrivaju najlonom, obesmišljavajući originalni zdravstveni i bezbednosni smisao pružanja dobro provetrenog prostora za ručavanje.

Na spoljnim stranama zaklona počeli su da niču grafiti, od kojih se neki više ne koriste i počinju da propadaju.

„Sve počinje da liči na divlje naselje“, kaže Dijem.

Ali ne gledaju svi na ručavanje na otvorenom na isti način.

Džejkob Sivak, glavni kuvar i vlasnik italijanskog restorana Forsitija, direktno preko puta zgrade u kojoj živi Debora, misli da je kritika na račun ručavanja na otvorenom izluđujuća.

„Suludo mi je da se ljudi bave tim sitnicama, koje možda jesu blago negativne, kad ima toliko radikalno pozitivnih strana“, kaže on.

• Vijetnamski kuvar priveden – način soljenja jela se nije dopao policiji
• Kako nastaje ukus hrane – upoznajte ženu koja stvara arome

Sivak kaže da je siguran da je njegov restoran doprineo vrednosti čitave ulice.

„I omogućuje mi da zaposlim više ljudi.

„Imam mnogo ljudi u mom osoblju koje mogu da platim po nadnicama koje su u skladu sa troškovima života u Njujorku“, kaže.

Postoje pravila koliko daleko na put sme da izađe sa baštom, ističe on, ekvivalentno širini parkiranog auta.

Dakle, on smatra da zabrinutost oko prolaska vozila hitnih službi „nije validna“.

On priznaje da Njujork ima problem sa sakupljanjem smeća, ali kaže da za to nisu krive restoranske bašte. A njegov restoran konkretno ne pogoršava stvari.

„Koristimo keramičke tanjire, platnene salvete, metalni escajg. Ne pravimo smeće“, kaže on.

Endrju Ridži, izvršni direktor Saveza ugostitelja Njujorka, kaže da program ručavanja na otvorenom može upravo da se pokaže katalizatorom koji je gradu preko potreban da bi se izborio sa dugogodišnjim problemom odlaganja smeća.

Smeće Njujorčana uglavnom se ostavlja kraj puta u crnim najlonskim kesama koje sakupljaju javni ili privatni sakupljači – u zavisnosti od toga da li se radi o kućnom ili komercijalnom otpadu – što je sistem koji su narušili pandemija i bašte.

Ridži se slaže da sistem treba poboljšati, ali kaže i da to ne bi smela da bude prepreka ručavanju na otvorenom.

„Realnost je danas da su restorani i gosti isprobali ručavanje na otvorenom i da im se ono dopalo.

„Postoji potražnja da ono ostane za stalno“, kaže.

Ali aktuelni privremeni program – pokrenut na vrhuncu krize – ne pretvara se u trajni.

Umesto toga, uvodi se novi set standarda i propisa kako bi se pozabavili mnogim pritužbama stanara, uključujući sanitarnu praksu, buku noću i koje aktivnosti su dozvoljene.

• Korona virus: U čemu je Amerika pogrešila – a šta uradila kako treba
• Korona virus u Njujorku: „Ako vas vide da im idete u susret bez maske, preći će ulicu“

„Hoće li se mišljenje ljudi razlikovati po pitanju toga da li žele različite tipove aktivnosti na ulici?

„Naravno. Njujork je veliko, složeno mesto sa mnogim sučeljenim funkcijama javnog prostora“, kaže on.

Gradske vlasti tvrde da će ključni principi novog programa biti pristupačnost, izgled – između ostalog čistoću, pravičnost – omogućavajući svim kvartovima da učestvuju, osiguravajući da restoranski aranžman funkcioniše u kontekstu kraja, kao i bezbednost, među kojima i prolaz za vozila hitnih službi.

Odsek za saobraćaj biće zadužen za trajni program, a Odsek za planiranje je pokrenuo konsultacije pitajući Njujorčane kako misle da bi ti ciljevi najbolje mogli da se postignu.

„Ogroman uspeh ručavanja na otvorenom pokazuje kako možemo da rekonstruišemo svoj ulični pejzaž da bolje služi našim kvartovima“, kaže Henk Gatman, komesar Odseka za saobraćaj.

Gatman kaže da će se konsultovati sa javnošću da bi „izradio smernice“ koje će povećati pristupačnost, bezbednost i pozabaviti se sa problemima kao što su buka, radno vreme i održavanje higijene.

Ali mnogi stanovnici ostaju duboko skeptični.

Tvrde da se loše vrši nadzor sprovođenja privremenog programa i brinu se da će se isto desiti i sa trajnim.

Čak i ako stroži uslovi budu dogovoreni i sprovedeni, oni su sumnjičavi prema silama koje se kriju iza ovog plana.

„Ovde se više ne radi o oporavku“, kaže Dijem.

„Udvostručavanje restoranskih kapaciteta dozvoljavanjem da besplatno koriste ulicu znači da su gazde dobile na poklon jedan od najvećih javnih prostora u istoriji Njujorka“, navodi.

Mogu da povećaju stanarine i da favorizuju barove i restorane u odnosu na mala preduzeća i, kao posledica toga, tvrdi ona, dodatno naruše karakter mnogih kvartova.

„Kad se sve sabere i oduzme, naš argument je sledeći, osim toga što to predstavlja opasnost po javno zdravlje i bezbednost na svakom nivou.

„Suština je da graditelji i vlasnici prostora za izdavanje zarade na račun običnih Njujorčana“, kaže Dijem.

„Korona restoran“ ugošćuje mušterije na bezbednoj distanci u Amsterdamu:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk