Prethodni članak
Dijaspora neće glasati na referendumu16. januara ili „1 OD 28“
Povodom referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022.godine, Srbi iz Toronta koji su se prijavili za glasanje obavešteni su od strane konzulata da neće moći da glasaju. To je saopštila i naša ambasada u Otavi kojoj se, takođe, prijavio nedovoljan broj Srba iz provincija: Alberta, Kvebek, Britiš Kolumbija, Nova Skošija, Jukon…
Iako je Toronto, pored Beča i Čikaga, jedna od tri „prestonice“ srpske dijaspore, ponovo i ovog puta, neće imati biračko mesto za glasanje.
Za upis u birački spisak u Torontu, nezvanično saznajemo, prijavilo se samo 28 naših građana, dok je za otvaranje glasačkog mesta potrebno ispuniti Zakonski minimum od najmanje 100 glasača. Ironije radi, ovde živi jedna od najvećih srpskih zajednica na tlu Kanade, čak trećina od ukupnog broja srpskih doseljenika. Prema statističkim podacima Srba u Torontu i okolini ima između 60 i 100 hiljada.
Naši građani koji žive u Kanadi mogli su da se prijave za glasanje najkasnije do 24.12.2021. u 18:00 po lokalnom vremenu. Trebali su da popune formular (zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu) i pošalju skenirani dokument (važeću ličnu kartu ili pasoš) na e-mejl adresu konzulata ili ambasade.
Nameću se pitanja da li je neophodno da se glasačka procedura dodatno komplikuje navedenom papirologijom, da li je svaki glas važan, pa tako i glas 28 građana Toronta? Da li su zaposleni u konzulatima baš toliko zauzeti da ne mogu omogućiti glasanje bilo kom broju prijavljenih glasača i da li se Zakonski minimum od najmanje 100 hitno treba izmeniti? Koji Zakon to propisuje? Zašto je autoru ovog teksta, jednoj od 28 građana koja se prijavila konzulatu u Torontu sa željom da glasa na referendumu – to uskraćeno?
A kao najbolnije pitanje od svih: gde su „nestali“ tih 60 do 100 hiljada Srba koji žive u Torontu i umeju u raznim prilikama Otadžbinu (samo) da kritikuju?
– Čujte Srbi! Čuvajte se sebe – rekao je Arčibald Rajs, ali su njegovu knjigu, Srbi u tuđini odavno zaboravili ili je nikada nisu ni pročitali.
Brojne ugledne ličnosti (profesori, novinari, arhitekte, advokati, pisci…) iz matice su apelovali: „Ustavnim promenama ne pristupa se u uslovima okupacije Kosova i Metohije, kao ni u uslovima nestabilnosti koja je ophrvala Srbiju. Pred nama je još jedan izazov, nova bitka. Borba za Srbiju, za ustav, pravdu, red i poredak. Ustav RS danas je jedini garant stabilnosti i celovitosti države…„
Kako mi je uskraćena mogućnost da glasam 16. januar 2022. jer je nedostajalo da se prijavi „još samo 72 Srbina“ – na ovaj način delimično ispunjavam svoju građansku dužnost i u mislima zaokružujem „NE„.
Piše: Marina Bulatović novinarka iz Toronta
__________________________________________________________________________
Postovana novinarko,ja sam zahvaljujuci sportu,70 tih proslog veka imao sanse da upoznam Poljsku,i to da budem na pozornici od jedan od istoriskih gradova Poljske.Gdanjsk Gdinja,Sopot Prelep stari grad,na obali Baltickog
mora,i onaj srbozder Tito,ga je posetijo.
To je grad Leh Valence,presednika luckih radnika revolucijonara,poznata kao Solidarnost.
U istoriji Evrope,cetrnestog veka,imala najvecu lucku dizalicu.
Kada smo posle dugosatnog putovanja,u kompoziciji od 14 vagona koji je prevozijo maksimalno 30 putnika, usli i presli celu Poljsku stigli u Gdanjsk,docekali su nas domacini i najlepsa zenska stvorenja koja je Poljska imala,Njih dve da nemogu nikako da ti izdju iz glave.
To je bilo vreme Gvozdene zavese,u nasem timu pored sportista bijo je i „sportista“nase
drzavne bezbednosti.Da njega nije bilo da nam skrene paznju da su te
Lepotice ubacene od strane Poljske drzavne bezbednosti.
100 maraka ste mogli da kupite ceo grad.Ali sta kad nista nije imalo,osim kulturnog nasledja Poljske,atikviteti.A i tobi vam oduzeli na granici prilikom izlaska iz Poljske.
Zasto vam ovo pricam,i sad se u Srbiji se setim Poljske.
Ne mogu da verujem da je Poljska toliko napredovala.Nemogu da verujem da uopste imaju sve prehrabrene namernice.
A kad leti na nasim putevima vidim,Poljske nomade na najskupljim motorima,tada shvatam zasto mi ovako zivimo,i grcevito se borimo da ne potonemo.Tacno je i to daje politicki iteres Zapada da ih podignu i ojacaju,ali je tacno i to da preko 11 milona poljaka je u Americi.
Ovu vlast,kao i prehodnu ne iteresuje dijaspora.Sto zbog politickog nasledja iz drugog svetskog rata,sto zbog sivilizaciskih tekovina,jer to bi ugrozilo njihovo politicko ubedjenje,a najvise djepove,i moci da beskrajno vladaju.
40 miliona Poljaka prema 10 miliona u diaspori.A potencijal Srba za neku godinu ce da premasi u maticu.
Nemogu da zaobidjem Hrvate,a da ne spomenem da imaju aktivno ministarstvo za diasporu,i da ministar Hrvatcke diaspore,mora biti rodjen u inostransvu.
Odavno drzava Srbija na sve moguce nacine,blokira prisustvo diaspore.Isto su to radile sve stranke koje su bile na vlasti.
Koliki je,samo ekonomski ne iskorisceni resurs „banana“poslova,koja suma sumarum iz godine u godinu mogu da narastu na stotine i milijardu dolara,i da zahvaljujuci dijaspori,izbalasiramo gubitke,koje nam namece siptarska vlada Kosmeta.
Poslovi,samo za male biznise,jer sve papire i informacije bi vam obezbedili Srbi iz dijaspore.
Kad vlastima ne odgovara diaspora,neka jure Rio Tinto,i Kineske kredite.
Odavno su zabetonirane veze sa diasporom.Verovatno u dalekoj,dalekoj buducnosti diaspora iz Kine ce da
Srbiju uzdigne do Kineske provincije u Evropi.
Protka Cacak.