Politika, privreda i korona virusa: Od novog američkog predsednika do plana za spas planete – šta je obeležilo 2021. godinu

Sećate li se kada su pristalice Donalda Trampa upale u zgradu američkog Kongresa, kako je ogromni teretnjak blokirao Suecki kanal ili povlačenja američke vojske iz Kabula, kada su talibani posle 20 godina preuzeli kontrolu nad Avganistanom?

Svet se drugu godinu zaredom borio protiv pandemije korona virusa, a u senci te bitke ostali su oružani sukobi, migrantska kriza, promene na visokim političkim položajima u najmoćnijim državama sveta, pad Fejsbuka, novi olimpijski šampioni, novi dogovori o klimatskim promenama.

Osvežite sećanja na neka od najvažnijih dešavanja u 2021. godini.

• Od novih mera do Aleksandra Mitrovića – šta se najviše guglalo u Srbiji 2021.
• Fotografije godine – od vremenskih nepogoda do gorila i svemirskih misija
• Svemirski brodovi i nestašica čipova – šta nas čeka u 2022.

Odlazak Trampa i Merkel, Pandora papiri i lokalni izbori na Balkanu

Početkom godine, Donald Tramp, dotadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država morao je da vrati ključeve Bele kuće, pošto je na izborima 2020. pobedio demokrata Džozef Bajden.

Tramp je 20. januara napustio Belu kuću i odlazeći poručio:

„Volimo vas, vratićemo se na neki način“, a onda se poslednji put ukrcao u predsednički avion i krenuo ka imanju na Floridi.

Istog dana održana je inauguracija Trampovog naslednika, Džozefa Bajdena.

Tramp, 45. američki predsednik, nije joj prisustvovao, kršeći davno uspostavljenu tradiciju, pošto su polaganju zakletve novog predsednika još od 1869. prisustvovali svi odlazeći lideri SAD.

Odmah po ulasku u Belu kuću, Bajden je potpisao izvršnu naredbu kojom poziva sve stanovnike da nose maske kako bi se sprečilo širenje korona virusa, kao i odluku o poništavanju izlaska Amerike iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.

Promene u Beloj kući nisu protekle glatko.

Trampove pristalice upale su početkom januara u zgradu Kongresa, nezadovoljne smenom vlasti.

U neredima je stradalo petoro ljudi, a zbog podsticanja nasilja, Tviter je trajno suspendovao nalog Donalda Trampa.

Odlazak Angele Merkel

Posle 16 godina, Nemačka je 2021. dobila novog kancelara.

Olaf Šolc predvodi novu koalicionu vladu u Nemačkoj, prvu po odlasku Angele Merkel sa mesta kancelarke.

Novu vladu čine Socijaldemokratska partija, čiji je Šolc lider, Zeleni i Liberali.

Merkel, koja je bila na čelu nemačke vlade četiri izborna ciklusa, najavila je povlačenje mnogo pre izbora u septembru 2021.

Njena stranka, Hrišćansko-demokratska unija (CDU), zauzela je drugo mesto i sada je u opoziciji.

Merkel se, ne sakrivajući emocije i uz zvuke pesme „kume panka“ Nine Hagen, oprostila od funkcije na svečanoj ceremoniji održanoj u Berlinu početkom decembra.

„Suočavala sam se brojnim političkim i ljudskim izazovima, ali me je to istovremeno i ispunjavalo“, rekla je na ceremoniji.

Najmlađi predsednik Čilea, poreklom sa Balkana

Na drugom kraju planete, u Čileu, političar balkanskog porekla izabran je za novog i najmlađeg šefa države u njenoj istoriji.

Levičarski kandidat Gabrijel Borić pobedio je na predsedničkim izborima u Čileu pošto je njegov rival sa krajnje desnice Hoze Antonio Kast priznao poraz ubrzo po zatvaranju birališta.

Sa 35 godina, Borić će postati jedan od najmlađih političkih lidera na svetu i najmlađi predsednik u istoriji Čilea.

Formalno će stupiti na dužnost 11. marta sledeće godine.

Lokalni izbori u zemljama Balkana

Dok je kandidat hrvatskog porekla postao najmlađi predsednik Čilea, u Hrvatskoj su na proleće 2021. održani lokalni izbori.

Tako je Milan Bandić, posle više od dve decenije dobio naslednika na čelu Zagreba.

Bandić je preminuo u februaru posle srčanog udara.

Tomislav Tomašević iz levo-zelene koalicije Možemo! u Zagrebu je ubedljivo pobedio Miroslava Škoru iz konzervativnog Demokratskog pokreta.

• Šta je Zagrebu ostalo od Milana Bandića

Na birališta se 2021. izlazilo i na Kosovu, a u 38 opština birači glasali kako će izgledati buduća lokalna vlast.

Birači su pred sobom imali dva listića – jedan na kome su birali gradonačelnika i jedan na kome su glasali za buduće članove opštinskih skupština.

Novu vlast 2021. dobila je i najveća crnogorska opština – Nikšić.

Gorući problem – životna sredina

Kao i godinama unazad, životna sredina bila je i 2021. na dnevnom redu, kako globalno, tako i u Srbiji.

Sporazum koji sa cilj ima sprečavanje opasnog globalnog zagrevanja postignut je sredinom novembra na globalnom COP26 samitu u Glazgovu.

Klimatski pakt iz Glazgova je prvi klimatski sporazum kojim se eksplicitno planira smanjenje korišćenja uglja, najgoreg fosilnog goriva za efekat staklene bašte.

• Šta je COP26 samit i zašto je važan za budućnost planete
• COP26: Klimatski sporazum iz Glazgova – i ‘istorijski napredak’ i ‘razočaranje’
• Oprezne pohvale za neočekivani klimatski dogovor Kine i Amerike

Sporazumom se potpisnice obavezuju i na hitno smanjenje emisije štetnih gasova i veća izdvajanja za zemlje u razvoju – kako bi im se pomoglo da se prilagode uticajima klime.

Ali ono što su delegati obećali nije dovoljno da se povećanje globalne temperature ograniči do 1.5 stepen Celzijusa, koliko naučnici smatraju da je potrebno kako bi se izbegle opasne posledice zagrevanja planete.

Sporazum je potpisala i Srbija u kojoj su 2021. godine zbog ekoloških problema ljudi često protestovali.

Održano je nekoliko protesta za bezopasan vazduh, kojima je traženo smanjenje zagađenja, mnogo pažnje privuklo je zagađenje reka, a odluka o rudniku litijuma Rio Tinto u okolini Loznice krajem godine na ulice je izvela stanovnike brojnih gradova.

• Direktor firme Rio Tinto podnosi ostavku zbog uništavanja drevne pećine
• Šta ukidanje prostornog plana Loznice znači za projekat Jadar i Rio Tinto
• Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate

Prostorni plan Loznice, kojim je predviđen i ovaj rudnik, na kraju je ukinut, ali se stanovnici boje da to nije kraj namera kompanije Rio Tinto.

Srbija je 2021. godine otvorila i poglavlje 27 u pregovorima sa Evropskom unijom, koje se tiče životne sredine.

Otvaranje Pandorine kutije, pardon, Pandorinih papira

Svetsku scenu prodrmale su 2021. i neke afere.

Početkom oktobra objavljeni su dokumenti koji svedoče o tajnim posedima i poslovima svetskih lidera, političara i milijardera.

Razotkriveni su posle jednog od najvećih „curenja“ finansijskih dokumenata.

Nazvani „Pandora papiri“, u njima je skoro 12 miliona dosijea iz kompanija koje nude ofšor usluge u poreskim rajevima širom sveta.

Oko 35 aktuelnih i bivših svetskih lidera i više od 300 javnih zvaničnika pojavljuju se u dosijeima ofšor kompanija, a u uloge u njemu imaju i visoki zvaničnici Srbije i Crne Gore – Siniša Mali i Milo Đukanović.

Siniša Mali, ministar finansija u Vladi Srbije, navodno je bio vlasnik 24 luksuzna apartmana na bugarskom primorju, pokazuju dokumenti do kojih su, u okviru ovog međunarodnog novinarskog projekta, došli novinari Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK).

U dokumentima se pominju i Nikola Petrović, direktor Elektromreže Srbija u periodu od septembra 2012. do kraja 2016. godine, kao i Novica Tončev, ministar bez portfelja u Vladi Srbije.

U Pandorinim papirima pominje se i predsednik Crne Gore Milo Đukanović i njegov sin Blažo.

Crnogorska Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), objavila je da su Đukanović i njegov sin 2012. navodno sklopili tajne ugovore o upravljanju njihovom imovinom, skrivajući se iza komplikovane mreže povezanih kompanija iz Velike Britanije, Švajcarske, Britanskih Devičanskih ostrva, Paname i Gibraltara.

Sin predsednika Crne Gore je iskoristio tu strukturu da formira i dve skrivene kompanije sa ćerkama firmama u Londonu i Crnoj Gori.

• Dosije „Pandora papiri“: Isplivali papiri o 24 stana u Bugarskoj, Mali i dalje negira da je vlasnik
• Kratak vodič kroz poreske rajeve i ofšor kompanije
• Tajno bogatstvo svetskih državnika otkriveno u procurelim dokumentima

U Pandorinim papirima se otkriva da je kralj Jordana navodno u tajnosti zgrnuo blizu 82 miliona evra u britanskim i američkim posedima.

Oni pokazuju i da su bivši britanski premijer Toni Bler i njegova žena uštedeli oko 365.000 evra izbegavši da plate takse prilikom kupovine londonske poslovne zgrade.

Bračni par je kupio ofšor firmu u čijem je vlasništvu zgrada.

Dokumenti povezuje i ruskog predsednika Vladimira Putina sa tajnom imovinom u Monaku, kao i da je češki premijer Andrej Babiš propustio da prijavi da je koristio ofšor investicionu kompaniju za kupovinu dve vile na jugu Francuske za 14 miliona evra.

Pominjanje u Pandorinim papirima koštalo je položaja dotadašnjeg kancelara Austrije Sebastijana Kurca.

On podneo je ostavku pošto je bio izložen pritisku zbog umešanosti u korupcioni skandal.

Kurc je poricao da je koristio državni novac za stranku.

Na mestu kancelara nasledio ga je Aleksander Šalenberg.

Nemiri na Cetinju tokom ustoličenja mitropolita SPC

Da je Balkan i dalje politički trusno područje pokazalo je ustoličenje jednog verskog vođe početkom septembra 2021.

Retko kad je verska ceremonija u Crnoj Gori izazvala toliko napetosti i sukoba koliko ustoličenje mitropolita Joanikija u najvišeg predstavnika Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori.

Crnogorski nacionalisti danima su negodovali, tražeći da ustoličenje ne bude u Cetinjskom manastiru, već u nekom drugom crnogorskom gradu.

Oni su to doživeli kao nastavak promovisanja interesa Srbije i širenja uticaja Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

Uprkos velikim incidentima, sukobima policije i protivnika verske ceremonije na Cetinju, ustoličenje je ipak održano u cetinjskom manastiru, a mitropolit Joanikije i srpski patrijarh Porfirije su do crnogorske prestonice dovezeni helikopterom Vojske Crne Gore.

Po odlasku iz Crne Gore, Porfirije je na Instagram nalogu objavio da je bilo namere da se ustoličenje Joanikija u Cetinjskom manastiru „spreči snajperskom puškom“.

Porfirije je 18. februara 2021. izabran za 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve.

Na mestu patrijarha nasledio je Irineja, koji je preminuo od korona virusa 20. novembra 2020. godine.

Avganistan, Izrael i Palestinci, nova migrantska kriza

Turbulentnih dešavanja bilo je i u godini za nama na Bliskom istoku, a Evropu je zadesila nova izbeglička kriza.

Višedecenijski sukobi između Izraelaca i Palestinaca, u maju 2021. dobili su novu epizodu.

Situacija se zaoštrila početkom svetog muslimanskog meseca Ramazana sredinom aprila, uz pretnje iseljavanjem pojedinih palestinskih porodica iz istočnog Jerusalima i brojne sukobe sa izraelskom policijom.

Sukobi iz Jerusalima bili su iskra koja je upalila bure baruta starih netrpeljivosti.

Palestinska ekstremistička organizacija Hamas je raketama zasipala izraelske gradove, dok je vojska Izraela projektilima danima gađala pojas Gaze.

U ovim sukobima poginulo je 128 palestinskih i 12 izraelskih civila, podaci su Ujedinjenih nacija.

U ratu 1967. godine, Izrael je okupirao istočni Jerusalim i Zapadnu obalu, kao i veći deo sirijske Golanske visoravni, Gazu i egipatsko Sinajsko poluostrvo.

Većina palestinskih izbeglica i njihovih potomaka živi u Gazi i na Zapadnoj obali, kao i u susednim državama Jordanu, Siriji i Libanu.

Ni njima, ni njihovim potomcima Izrael nije dozvolio da se vrate kućama – izraelske vlasti tvrde da bi to preplavilo zemlju i ugrozilo njeno postojanje.

Izrael i dalje zauzima Zapadnu obalu. Iako se vojska povukla iz Gaze, UN i dalje ovu oblast smatraju delom okupirane teritorije.

Izrael za ceo Jerusalim tvrdi da je njihov glavni grad, dok Palestinci proglašavaju istočni Jerusalim za glavni grad buduće palestinske države..

• Sukob Izraela i Palestinaca – sve što treba da znate

Avganistan: odlazak Amerikanaca, povratak talibana

Američke trupe napustile su poslednjih avgustovskih dana Avganistan, a vlast su preuzeli talibani.

Talibane su 2001. godine sa vlasti svrgle snage predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, ali je grupa postepeno postajala sve jača i ponovo je zauzela nove teritorije.

Dok se SAD, posle dve decenije rata, pripremale da dovrše povlačenje, talibani su zauzimali avganistanske vojne položaje, mesta i sela, velike gradove, još jednom unoseći strah među ljude.

• Talibani, Islamska država i Al Kaida – u čemu je razlika
• Ko su talibani
• Talibani zabranili strane valute u Avganistanu

Talibani su za dva dana osvojili Džalalabad, a potom su ušli i u Kabul. Avganistanski predsednik Ašraf Gani napustio je zemlju.

Ova grupa ušla je u direktne pregovore sa SAD 2018, a u februaru 2020. dve strane postigle su mirovni sporazum u Dohi.

Prema tom dokumentu, SAD su se obavezale na povlačenje, a talibani da neće napadati američke snage.

Druga obećanja obuhvatala su zabranu Al Kaidi ili drugim ekstremistima da operišu u oblastima koje oni kontrolišu i da će nastaviti nacionalne mirovne pregovore.

Dolazak talibana primorao je mnoge Avganistance da pobegnu iz zemlje.

Među njima su i bokseri koji su došli u Srbiju na Svetsko prvenstvo i odlučili da se ne vraćaju kući zbog straha od talibana.

Situacija u ovoj zemlji sve je gora, preti humanitarna katastrofa, a zemlje članice G20 obećale su pomoć.

Dolazak na vlast talibana promenio je naročito živote žena, koje sada moraju da žive po pravilima šerijata.

• Porođaj pod talibanima u Avganistanu: „Bilo je užasno“
• „Pod vlašću talibana, biti žena je jednako smrti, one dišu, ali su mrtve“
• Raseljeni se nadaju sigurnosti u Kabulu, ali su talibani sve bliže

Dešavanja u svim zemljama Bliskog istoka, dovela su do nove izbegličke krize u EU.

Belorusija je optužena da se sveti Evropskoj uniji za uvedene sankcije izdavanjem turističkih viza migrantima i pomaganjem da pređu granicu.

Strasti su se naročito zahuktale na jesen na poljsko-beloruskoj granici.

Mesecima su hiljade muškaraca, žena i dece, uglavnom sa Bliskog istoka, dolazile na zapadnu granicu Belorusije u pokušaju da se preko Poljske domognu Evropske unije.

Poljske snage bezbednosti su bile neumoljive, ne dozvolivši migrantima da probiju ogradu od bodljikave žice, a u nekoliko navrata bilo je i ozbiljnijih incidenata, pa su koristile suzavac i vodene topove da ih odvrate.

• Kako su hiljade migranata završile na poljsko-beloruskoj granici
• Migrantska kriza: Belorusija smestila migrante na toplo
• Migrantska kriza: Životi u pat-poziciji na belorusko-poljskoj granici

Ko nas je sve zauvek napustio?

Pandemija virusa korona odnela je globalno do sada mnogo života, a brojne poznate ličnosti zauvek su nas napustile tokom 2021, zbog posledica Kovida-19, ali i mimo toga.

Princ Filip, suprug britanske kraljice Elizabete, preminuo je u 99. godini u aprilu 2021.

Vojvoda od Edinburga, bio je najduži bračni drug u istoriji britanske monarhije, pošto je u braku sa kraljicom Elizabetom Drugom bio od 1947.

Nešto ranije, u martu 2021. godine, Tanzanija je ostala bez predsednika, koji je preminuo u 61. godini.

Svetska i domaća muzička scena ostala je bez brojnih imena 2021. godine.

Gotovo da nije bilo meseca u kom nisu stizale vesti o smrti nekog poznatog lica.

Basista Zi-Zi Topa Dasti Hil preminuo je u julu, a mesec dana kasnije umro je bubnjar Rolingstonsa Čarli Vots, rege muzičar Li Peri u avgustu, a u februaru i legendarni džez muzučar Čik Korija.

Domaću scenu potresle su vesti o smrti Đorđa Balaševića u februaru 2021, u martu smo ostali bez Zafira Hadžimanova i bubnjara Dragoljuba Đuričića.

Pevač Predrag Živković Tozovac i kompozitor Zoran Simjanović preminuli su u aprilu, a u maju pevač šlagera Đorđe Marjanović.

U avgustu je preminuo muzičar Novica Negovanović, o smrti Marine Tucaković i Ivana Tasovca pisalo se u septembru. U septembru je preminuo i kompozitor Minja Subota.

U novembru su stigle vesti o smrti pevačice Merime Njegomir i pevača Marinka Rokvića.

U godini za nama, i filmski i televizijski svet ostao je bez brojnih imena.

Među njima su Džon Čalis – Bojsi iz Mući koji je preminuo u septembru, i glumica Mira Furlan koja je umrla u januaru.

Preminuo je i glumac Vlasta Velisavljević u martu 2021, a dva meseca kasnije umro je Feđa Stojanović.

U avgustu, septembru i oktobru umrili su glumci Milan Lane Gutović, Nenad Nenadović i Marko Živić.

Novinarka Gordana Suša preminula je u junu, a novinar Slaviša Lekić u novembru 2021. Umetnik Kosta Bunuševac umro je u septembru.

Politička scena Srbije ostala je 2021. bez poslanika Muamera Zukorlića, koje preminuo u novembru, a nekoliko nedelja kasnije umro je i bivši ministar Milutin Mrkonjić.

U svetu sporta prošle godine bilo je dosta radosti, ali i tuge.

Poslednji pozdravi upućivali su se u septembru košarkaškom treneru Dušanu Dudi Ivkoviću, košarkaš Milenko Savović preminuo je u martu, a Stevan Jelovac u decembru.

U decembru je umro i nekadašnji fudbaler Partizana Momčilo Vukotić, dok je nekoliko dana ranije preminuo osnivač i glavni menadžer Formula 1 tima Vilijams ser Frenk Vilijams.

Olimpijske igre pod maskama

U godini za nama nije sve bilo tako crno i tužno.

Goreo je i olimpijski plamen, slavile su se nove medelje i postavljani novi rekordi.

Prvobitno odložene, Olimpijske i Paraolimpijske igre održane su na leto 2021. u Tokiju, prestonici Japana.

Olimpijske igre u Tokiju nisu ličile ni na jedne pre.

• Olimpijada ili Olimpijske igre – kako se kaže
• Šta je obeležilo Olimpijske igre u Tokiju
• Mali vodič kroz Olimpijske igre – ko sve predstavlja Srbiju u Tokiju

Dve nedelje nadmetanja obeležilo je odsustvo publike, zajedno sa drugim bezbednosnim merama protiv Kovida-19.

Ali bilo je i brojnih dirljivih i inspirativnih trenutaka zbog kojih ove Olimpijske igre neće ostati upamćene samo po ograničenjima protiv korona virusa.

Što se osvojenih medalja tiče, Sjedinjene Američke Države, Kina i Japan bile su najuspešnije nacije.

Reprezentativci Srbije kući su doneli devet odličja, u Hrvatsku je stiglo osam medalja, slovenački sportisti osvojili su pet odličja.

Sportisti koji su se takmičili pod zastavom Kosova uzeli su dve medalje, u Severnu Makedoniju stiglo je jedno odličje, dok je Crna Gora ostala bez pobedničkog postolja.

Posle Olimpijskih, održane su i Paraolimpijske igre.

Sa šest medalja na Paraolimpijskim igrama, od čega dve zlatne, Srbija je najbolja među zemljama bivše Jugoslavije.

Taj učinak smestio je srpski paraolimpijski tim na deobu 45. mesta sa Čileom na listi 78 zemalja čiji su takmičari osvojili medalje.

Suecki kanal, pad društvenih mreža i recesija

Da jedna brod može da zaustavi čitav svet pokazalo se u martu 2021. godine.

Džinovski teretni brod Ever Given zaglavio se tada u kanalu i zaustavio još 370 brodova na jednoj od najprometnijih pomorskih trgovačkih trasa na svetu, koja preko Egipta spaja Crveno more sa Mediteranom.

Posle sedam dana i ogromne spasilačke akcije Suecki kanal bio je ponovo prohodan.

U proseku, kroz Suecki kanal dnevno prođe oko 50 brodova, mada je ponekad ta brojka znatno veća.

• Od traktora do kompjutera – kako blokada Sueckog kanala utiče na Srbiju
• Bio je veća vest od pandemije korona virusa – Ever Given digao sidro
• Suecki kanal ponovo otvoren – posle sedmodnevne blokade

Kanal je posebno važan za trgovinu naftom i prirodnim gasom.

Jedan od najvećih strahova svetskih ekonomskih stručnjaka je blokada ovog kanala – a upravo to se desilo u martu.

Prema trgovinskim podacima, nasukani brod dnevno je blokirao oko osam milijardi evra (9,6 milijardi dolara) u robi.

Blokada košta 400 miliona dolara na sat u trgovini duž plovnog puta koji je vitalni prolaz između Istoka i Zapada.

Prema podacima Lojds List (Lloyd’s List), dnevno se preko ovog kanala ka zapadu preveze oko 5,1 milijarde dolara u robi, a ka istoku oko 4,5 milijardi dolara.

Pad društvenih mreža

Koliko je savremeni svet zavistan od društvenih mreža, pokazalo se početkom oktobra 2021.

Društvene mreže Fejsbuk, Instagram i Vocap nisu radile gotovo sedam sati.

Fejsbuk je okrivio „neispravnu promenu konfiguracije“ za godovo sedmočasovnu blokadu koja je sprečila 3,5 milijarde njihovih korisnika u pristupu društvenim mrežama i uslugama razmene poruka kao što su Vocap, Instagram i Mesindžer.

Nekoliko zaposlenih u Fejsbuku koji su želeli da ostanu anonimni rekli su ranije Rojtersu da veruju da je do prekida došlo zbog interne greške u načinu na koji se usmerava internet saobraćaj.

• Kako smo preživeli pad Fejsbuka i Instagrama
• Zakerberg izgubio šest milijardi dolara zbog pada Fejsbuka i Instagrama

Prema Blumbergu, Mark Zakerberg, direktor Fejsbuka, tokom prekida rada mreža izgubio je više od šest milijardi dolara neto kapitala (odnosno, izgubio je oko milijardu dolara na sat).

Njegovo bogatstvo sada je 121,6 milijardi dolara, pa je tako osnivač Fejsbuka pao na rang listi najbogatijih ljudi na svetu sa trećeg na peto mesto, koje je ranije zauzimao Bil Gejts.

Akcije Fejsbuka pale su za 4,9 odsto.

Idemo na Mars

U februaru godine za nama na površinu Marsa sleteo je novi robot.

Američka svemirska agencija (NASA) uspešno je spustila rover Istrajnost duboko u krater nazvan Jezero.

Inženjeri NASA u kontroli leta u Kaliforniji oduševljeno su poskakali sa stolica kada je stigla potvrda da je rover sleteo.

• Rover „Istrajnost“ u prvoj vožnji po Marsu
• Prvih 100 dana rovera Istrajnost na Marsu u fotografijama
• Zašto nema Rusije u trci na Mars

Tokom sledeće dve godine ovaj rover će bušiti okolne stene u potrazi za dokazom o postojanju života na Crvenoj planeti.

Veruje se da se u krateru pre više milijardi godina nalazilo veliko jezero.

A tamo gde je bilo vode, postoji velika mogućnost i da je bilo života.

Rover je tokom 2021. godine slao prve snimke i fotografije, a u izradi rovera radila je i inženjerka iz Srbije.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk