Korona, zaraze i zdravlje: Šta je to virus nipa i zašto su naučnici zabrinuti

Trećeg januara 2020. godine Supaporn Vačarapluesadi bila je u pripravnosti, očekujući važnu pošiljku.

Proširio se glas da postoji neka vrsta respiratorne bolesti od koje oboljevaju ljudi u Vuhanu, u Kini, a sa bliženjem Lunarne nove godine, mnogi kineski turisti uputili su se na susedni Tajland da je proslave.

Tajlandska vlada počela je podozrivo da kontroliše putnike na aerodromu koji su pristigli iz Vuhana, a nekoliko probranih laboratorija – uključujući Supaporninu – odabrane je da obradi uzorke u pokušaju da otkriju problem.

Vačarapluesadi je iskusni lovac na viruse.

• Koliko su zabrinjavajući novi sojevi Kovida-19
• Novi soj korona virusa: Šta znamo o njemu
• Zašto slepi miševi nisu krivi za pandemiju korona virusa

Ona vodi Zdravstveno-naučni centar za otkrivanje novih zaraznih bolesti tajlandskog Crvenog krsta.

U poslednjih 10 godina bila je deo Predikta, svetske inicijative za otkrivanje i zaustavljanje bolesti koje mogu da pređu sa životinja na ljude.

Ona i njen tim uzeli su uzorke iz mnogih vrsta.

Ali pažnju su najviše usmerili na slepe miševe, za koje se zna da u sebi nose mnoge korona viruse.

Ona i njen tim uspeli su da shvate sve o bolesti za svega nekoliko dana, otkrivši prvi slučaj Kovida-19 izvan Kine.

Saznali su da je ovaj novi virus – pored toga što nije potekao od ljudi – najtešnje povezan sa korona virusima koji su već ranije otkriveni u slepim miševima.

Zahvaljujući tim ranim informacijama, vlada je uspela da deluje brzo, stavi pacijente u karantin i izda upozorenja građanima.

Uprkos tome što je ovo zemlja od skoro 70 miliona ljudi, zaključno sa 3. januarom 2021. godine, Tajland ima zabeleženih 8.955 slučajeva i 65 smrti.

Sledeća pretnja

Ali dok se ceo svet još rve sa Kovidom-19, Vačarapluesadi već traži sledeću pandemiju.

Azija ima visok broj novih zaraznih bolesti.

Tropske regije imaju bogat spektar biodiverziteta, što znači i da su dom za ogroman kontingent patogena, a što uvećava šanse da bi tu mogao da se pojavi neki novi virus.

Porast broja stanovnika i sve veći kontakt ljudi i divljih životinja u ovim oblastima takođe povećava faktor rizika.

Tokom čitave karijere sakupljanja uzoraka iz hiljade slepih miševa, Vačarapluesadi i njene kolege otkrili su mnoge nove viruse.

Uglavnom su pronalazili korona viruse, ali i druge smrtonosne bolesti koje mogu da pređu na ljude.

Među njima je i nipa virus.

Voćni slepi miševi su njegovi prirodni domaćini.

„On izaziva veliku zabrinutost zato što od njega ne možete da se izlečite… a ovaj virus ima visoku stopu smrtnosti“, kaže Vačarapluesadi.

Stopa smrtnosti za nipu varira od 40 do 75 odsto u zavisnosti od toga gde je izbila epidemija.

• Zašto su slepi miševi otporni na korona viruse
• Da li slepi miševi prenose korona virus
• Otkriveno da su pangolini nosioci virusa povezanih sa Kovidom-19

Ona nije jedina koja je zabrinuta.

Svake godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) analizira veliki spisak patogena koji bi mogli da dovedu do vanredne situacije u javnom zdravlju da bi odlučila kako da odredi prioritete u istraživanju i dodeljivanju sredstava za razvoj.

Usredsređuju se na one koji predstavljaju najveću pretnju po ljudsko zdravlje, one koje imaju najveći epidemijski potencijal i one za koje ne postoji vakcina.

Nipa virus je u prvih deset.

I uz broj njegovih epidemija koje su već izbile u Aziji, velika je verovatnoća da ćemo još čuti za njega.

Postoji nekoliko razloga zašto je nipa virus toliko zlokoban.

Dugi period inkubacije bolesti (navodno čak 45 dana, u jednom slučaju) znači da postoji mnogo prilika da je zaraženi domaćin, koji nije ni svestan da je bolestan, raširi.

On može i da zarazi širok spektar životinja, što samo još povećava verovatnoću širenja.

I njime možete da se zarazite ili direktnim kontaktom ili konzumacijom kontaminirane hrane.

Neko sa nipa virusom može da doživi respiratorne simptome uključujući kašalj, upalu grla, bolove u telu i iscrpljenost, kao i encefalitis, oticanje mozga koje može da izazove moždani udar i smrt.

Može slobodno da se kaže da je to bolest čije bi širenje SZO i te kako voleo da spreči.

Izloženi svuda

U Batambangu, gradu na reci Sangkae u severozapadnoj Kambodži, pomaljaju se prvi sunčevi zraci.

Na lokalnoj pijaci, koja otvara u 05:00, motocikli zuje pored kupaca, podižući za sobom prašinu kako prolaze.

Kolica pretrpana robom i prekrivena šarenim pokrovima nagurana su uz priručne tezge koje prodaju izobličeno voće.

Meštani se muvaju oko tezgi, sa najlonskim kesama punim kupljene robe.

Starije žene sa šeširima sa širokim obodom naginju se nad ćebad prekrivenu povrćem za prodaju.

Drugim rečima, to je jedan prilično normalan pijačni dan.

Tačnije, sve dok ne dignete pogled ka nebu.

Viseći mirno sa drveća iznad glava ljudi nalaze se hiljade voćnih slepih miševa, koji izbacuju izmet i uriniraju na sve što prolazi ispod njih.

Kad malo bolje pogledate, videćete da su krovovi pijačnih tezgi naprosto prekriveni fekalijama slepih miševa.

„Ljudi i psi lutalice prolaze svaki dan ispod tih legla otvoreno izloženi mokraći slepih miševa“, kaže Veasna Duong, šef virusološke jedinice u naučno-istraživačkoj laboratoriji Pasterovog instituta u Pnom Penu, i kolega i saradnik Supaporn Vačarapluesadi.

Pijaca u Batambangu jedna je od mnogih lokacija na kojima je Duong pronašao voćne slepe miševe i druge životinje koje svakodnevno dolaze u kontakt sa ljudima u Kambodži.

Svaku priliku u kojoj ljudi i voćni slepi miševi dolaze u bliski kontakt njegov tim smatra „interferencijom visokog rizika“, što znači da je prelazak bolesti izuzetno verovatan.

„Ova vrsta izloženosti mogla bi da omogući virusu da mutira, što bi opet moglo da izazove globalnu pandemiju“, kaže Duong.

Uprkos velikim opasnostima, primerima izuzetne bliskosti nema kraja.

„Našli smo voćne slepe miševe ovde i na Tajlandu, na pijacama, u hramovima, školama i turističkim lokacijama kao što je Angkor Vat – gde postoji veliko leglo slepih miševa“, kaže on.

Tokom normalne godine, Angkor Vat poseti 2,6 miliona posetilaca: to je 2,6 miliona prilika godišnje za nipa virus da pređe sa slepih miševa na ljude na samo jednoj lokaciji.

Od 2013. do 2016. godine, Duong i njegov tim pokrenuli su program praćenja preko GPS-a da bi bolje razumeli odnos između slepih miševa i nipa virusa, i da bi uporedili aktivnosti kambodžanskih slepih miševa sa slepim miševima u drugim oblastima sa žarištima ove vrste.

Dva takva žarišta su Bangladeš i Indija.

Obe ove zemlje imale su u prošlosti epidemiju nipa virusa, a obe su najverovatnije imale veze sa konzumiranjem soka iz urmine palme.

Zaraženi slepi miševi noću lete do plantaža urminih palmi i piju njihov sok dok se on istače iz drveća.

Dok se goste, oni uriniraju u zdelu za sakupljanje.

Nevini meštani kupuju sok narednog dana od uličnog prodavca, piju ga i onda se zaraze.

Od 11 različitih epidemija nipe u Bangladešu između 2001. i 2011. godine, otkriveno je da je nipu imalo 196 ljudi – od kojih je umrlo njih 150.

Sok iz urmine palme popularan je i u Kambodži, gde su Duong i njegov tim otkrili da slepi miševi u Kambodži umeju da odlete daleko – i do 100 kilometara svake noći – kako bi našli voće.

To znači da ljudi u ovim oblastima moraju da obrate pažnju ne samo na to koliko su blizu slepim miševima, već i na konzumiranje proizvoda koje su slepi miševi mogli da kontaminiraju.

Duong i njegov tim su identifikovali i druge situacije visokog rizika.

Fekalije slepih miševa (zvane guano) služe kao popularno đubrivo u Kambodži i na Tajlandu, a u ruralnim oblastima sa malo prilika za posao, prodaja izmeta slepog miša može da bude od vitalnog značaja za preživljavanje.

Duong je identifikovao mnoge lokacije na kojima su meštani podsticali voćne slepe miševe, zvane i leteće lisice, da prave leglo blizu svojih domova kako bi mogli da sakupe i prodaju njihov guano.

Ali mnogi berači guana nemaju pojma kakvom se riziku izlažu obavljajući taj posao.

„Šezdeset odsto ljudi koje smo intervjuisali nisu znali da slepi miševi prenose bolest. A neznanje je i dalje ogromno“, kaže Duong.

Na pijaci u Batambangu, Sophorn Deun prodaje pačija jaja.

Upitana da li je čula za nipa virus, jednu od mnogih rizičnih bolesti koje bi slepi miševi mogli da nose, ona kaže: „Nikad. Seljane ne brinu leteće lisice, ja se nikad nisam razbolela od njih.“

Edukacija meštana o pretnji koju predstavljaju slepi miševi treba da predstavlja glavni prioritet, smatra Duong.

• Korona virus: Sve što treba da znate o Kovidu-19
• Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji
• Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora

Menjanje sveta

Izbegavanje slepih miševa možda je bilo prosto u jednom trenutku u ljudskoj istoriji, ali kako naša populacija raste, ljudi menjaju planetu i uništavaju divlja staništa kako bi namirili sve veću potražnju za resursima.

Ta aktivnost pojačava širenje zaraze.

„Širenje ovih zoonotičnih patogena i rizik od prenošenja ubrzava se s promenama upotrebe zemlje kao što su krčenje šuma, urbanizacija i intenzifikacija poljoprivrede“, pišu autori Rebeka Dž. Vajt i Orli Razgur u pregledu novih zoonotičnih bolesti Univerziteta u Egzeteru iz 2020. godine.

U Aziji i pacifičkim regionima već živi šezdeset odsto svetske populacije, a rapidna urbanizacije i dalje je u toku. Prema Svetskoj banci, između 2000. i 2010. godine u urbane krajeve u Istočnoj Aziji preselilo se skoro 200 miliona ljudi.

U prošlosti je uništavanje staništa slepih miševa već dovodilo do zaražavanje nipom.

Epidemija nipa virusa iz 1998. godine u Maleziji ubila je više od 100 ljudi.

Istraživači su zaključili da su šumski požari i lokalna suša izmestili slepe miševe sa njihovih prirodnih staništa i naterali ih da se približe voćnjacima – drveću koje se uzgaja na istim farmama kao i svinje.

Pod pritiskom, pokazalo se da slepi miševi otpuštaju više virusa.

Kombinacija prisile da se presele i bliskog kontakta sa vrstom sa kojom inače ne bi imali interakciju omogućila je virusu da pređe sa slepih miševa na svinje, a sa njih na farmere.

Za to vreme, Azija je dom za skoro 15 odsto svetskih tropskih šuma, ali region je i pravo žarište krčenja šuma.

Ovaj kontingent nalazi se u samom svetskom vrhu po gubitku biodiverziteta.

Veći deo toga rezultat je uništavanja šuma i njihovog pretvaranja u plantaže zbog proizvoda kao što su palmino ulje, ali i da bi se izgradila stambena naselja i prostor za držanje stoke.

Voćni slepi miševi obično žive u oblastima guste šume sa mnogo voćnih drveća kojima se hrane.

Kad se njihovo stanište uništi ili ošteti, oni pronalaze nova rešenja – kao što je leglo u domaćinstvu ili pukotinama kupola Angkor Vata.

„Uništenje staništa slepih miševa i uplitanje ljudi preko lova nagoni leteće lisice da traže alternativna legla“, kaže Duong.

Vrlo je verovatno da su slepi miševi za koje je Duongov tim primetio da su putovali i do 100 kilometara za noć u potrazi za voćnim drvećem to radili zato što njihovo prirodno stanište više ne postoji.

Ali slepi miševi, znamo sada, u sebi nose veliki broj gadnih bolesti – nipu i kovid -19, ali i ebolu u sars.

Da li onda treba naprosto da istrebimo slepe miševe?

Ne, ukoliko ne želimo mnogo više da pogoršamo stvari, kaže Trejsi Godlstin, direktorka laboratorije pri institutu „Van Helt“ i direktorka laboratorije pri projektu Predikt.

„Slepi miševi imaju ogromnu ekološku važnost“, kaže Goldstin.

„Oni oprašuju više od 500 biljnih vrsta.

„Isto tako zauzdavaju insekte – igraju ogromnu ulogu u kontroli bolesti kod ljudi, na primer, smanjujući malariju jedenjem komaraca, kaže Goldstin.

„Oni su od ogromne važnosti za ljudsko zdravlje.“

Ona ističe i da se pokazalo da je suzbijanje slepih miševa štetno iz perspektive bolesti.

„Ono što populacija uradi kad smanjite njihov broj je da napravi više beba – a to bi ljude učinilo još ugroženijim.

„Ubijanjem životinja vi povećavate rizik, zato što povećavate broj životinja koje otpuštaju virus“, kaže ona.

Pronalaženje odgovora, nicanje novih pitanja

Koliko god odgovora da Duong i njegov tim pronađu, uvek se javi još više novih pitanja.

Jedno je: zašto Kambodža još nije doživela epidemiju nipa virusa, imajući u vidu sve faktora rizika?

Je li samo pitanje vremena ili su kambodžanski voćni slepi miševi malko drugačiji od malezijskih voćnih slepih miševa, na primer?

Je li virus u Kambodži drugačiji od onog u Maleziji?

Je li način na koji ljudi vrše interakciju sa slepim miševima drugačiji u svakoj zemlji?

Duongov tim radi na pronalaženju tih odgovora, ali još ih ne zna.

Naravno, Duongov tim nije jedini koji traži te odgovore.

Lov na viruse je masivni globalni kolaborativni projekat, sa naučnicima, veterinarima, konzervacionistima pa čak i civilnim naučnicima koji su se udružili da bi otkrili koje bolesti nas sve čekaju i kako da izbegnemo epidemiju.

Kad Duong sakupi uzorak od slepog miša i pronađe nipa virus, on ga šalje Dejvidu Vilijamsu, šefu Grupe za hitne laboratorijske dijagnoze bolesti pri Australijskom centru za pripremljenost na bolesti.

Zbog toga što je nipa virus toliko opasan – vlade širom sveta smatraju da ima ogroman bioteroristički potencijal – samo šačica laboratorija širom sveta ima dozvolu da ga kultiviše, uzgoji i čuva.

Vilijamsova laboratorija je jedna od njih.

• Dugotrajni Kovid: Ko ima najveće šanse da oboli
• „Otkad sam imala Kovid, hrana me tera na povraćanje“
• „Od dugotrajnog Kovida iscrpljena sam već sedam meseci“

Njegov tim čine neki od vodećih svetskih eksperata za nipa virus, sa pristupom ogromnom dijapazonu dijagnostičkih alatki koji nisu dostupne većini laboratoriji.

Noseći hermetički zatvorenu zaštitnu odeću, oni mogu da uzgoje još izuzetno opasnog virusa iz sićušnog uzorka i potom, radeći sa većim kontingentom, vrše testove na njemu da bi saznali kako se množi, prenosi i izaziva bolest.

Prilično je velika operacija stići do te tačke: prvo, Duong sakuplja urin slepih miševa raširivši najlon ispod njihovog legla u Kambodži.

Time izbegavaju da moraju da ih hvataju, što ume da bude traumatično po njih. Uzorke potom nosi nazad u laboratoriju, pretače ih u epruvete, obeležava etiketom i odlaže na bezbedno u frižider.

Njih potom pokupi specijalni kurir koji ima dozvolu za prevoz opasne robe i prosleđuje u Australiju, gde uzorci virusa prolaze kroz carinsku kontrolu uz propratne odobrene dozvole.

Oni na kraju stignu u Vilijamsovu laboratoriju.

Posle testiranja, on rezultate deli sa Duongom u Kambodži.

Pitam Vilijamsa da li bi izgradnja više laboratorija visoke bezbednosti ubrzalo otkrivanje štetnih bolesti.

„Potencijalno da, otvaranje više bio-bezbednih laboratorija u zemljama kao što je Kambodža potencijalno bi moglo da ubrza karakterizaciju i dijagnozu ovih virusa“, kaže on.

„Međutim, oni su skupi za otvaranje i održavanje. To je često ograničavajući faktor.“

Finansiranje rada koji obavljaju Duong i Vačarapluesadi bilo je problematično u prošlosti.

Trampova administracija dozvolila je da istekne desetogodišnji program Predikt, iako je novi američki predsednik Džo Bajden obećao da će ga vratiti.

U međuvremenu, Vačaraplueasadi je dobila sredstva za novu inicijativu po imenu Tajlandski viromski projekat, saradnju između njenog tima i vladinog Ministarstva za nacionalne parkove, divlje životinje i očuvanje biljaka na Tajlandu.

To će joj omogućiti da uzme više uzoraka od slepih miševa i proširi raspon divljih životinja da bi bolje razumela bolesti koje u sebi nose pretnju po ljudsko zdravlje.

Duong i njegov tim traže finansiranje za novu potragu za sledećim patogenom – ono koje bi podržalo trajni nadzor slepih miševa u Kambodži i otkrivanje da li je do sada bilo neprijavljenih zaražavanja među ljudima.

Još nisu uspeli da obezbede novac kako bi nastavili rad na nipa virusu.

Bez njega, kažu oni, potencijalno katastrofalna epidemija je verovatnija.

„Dugoročni nadzor pomaže nam da obaveštavamo vlasti kad da primene preventivne mere i da spreče neotkriveni prelaz koji bi izazvao veću epidemiju“, kaže Duong.

A bez nastavka obučavanja, naučnici možda neće uspeti brzo da identifikuju i okarakterišu nove viruse, kao što je Vačarapluesadi učinila sa Kovidom-19 na Tajlandu.

Ova informacija neophodna je da bi mogao da počne rad na vakcini.

Kad smo razgovarali u junu 2020. godine preko video poziva, pitao sam Vačarapluesadi da li je ponosna na izuzetno dostignuće njenog tima.

„Ponosna?“, rekla je ona.

„Jesam, ponosna sam. Ali projekat Predikt bio je pokazna vežba kako dijagnostifikovati nove viruse koji su potekli iz divljih životinja.

„I zato kad smo ja i moj tim pronašli genom patogena korona virusa to nije bilo preveliko iznenađenje, zbog našeg već postojećeg istraživačkog projekta.

„To nam je pružilo veliko iskustvo. To je pojačalo naš kapacitet.“

Duong i Vačarapluesadi se nadaju da će nastaviti saradnju u borbi protiv nipa virusa u Jugoistočnoj Aziji, a njih dvoje su sastavili predlog za zajednički nadzor nipa virusa u regionu.

Planiraju da ga podnesu Agenciji za odbrambeno smanjenje pretnje, američkoj vladinoj organizacije koja finansira rad usmeren na smanjenje pretnji koje predstavljaju agensi zaraznih bolesti, jednom kad kriza sa Kovidom-19 popusti.

U septembru 2020. godine pitala sam Vačarapluesadi da li misli da može da zaustavi sledeću pandemiju.

Sedela je u svojoj kancelariji u belom laboratorijskom mantilu, obradivši proteklih meseci stotine hiljada uzoraka kako bi testirali kovid-19 – daleko iznad uobičajenog kapaciteta njene laboratorije u iole normalnijoj godini.

Uprkos svemu, lice joj se razvuklo u osmeh.

„Pokušaću!“, rekla je ona.

Ovaj članak prvi je u serijalu „Zaustavljanje sledeće pandemije“ – multimedijalnom feljtonu koji istražuje koje će bolesti najverovatnije izazvati sledeću globalnu pandemiju i naučnicima u trci sa vremenom koji pokušavaju da je spreče.

Dodatno izveštavanje: Mora Piset iz Kambodže

Izveštavanje za ovaj članak, u sklopu našeg serijala „Zaustavljanje sledeće pandemije“, podržano je sredstvima iz Pulicerovog centra.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk