Prethodni članak
Hleb na parče
Ne moramo da idemo u daleku prošlost i da kopamo po istorijskim dokumentima da saznamo kakve ekonomske krize su preživljavali građani Srbije, recimo u poslednjih 122 godine, tj. od 1900-te godine do danas.
Bilo je kriza i besparica, bila su i dva velika, svetska rata, bilo je i raspada države, pa stvaranja Jugoslavije, pa nove Jugoslavije, pa doba raznih reformi, pa raspada te nove Jugoslavije, pa najnovijih ratova u kojima „Srbija nije učestvovala“.
Ali bilo je tu i povremenih i kratkotrajnih zlatnih doba, kada je dinar bio konvertibilna evropska valuta, kada je ekonomija išla napred, kada je standard rastao i u Kraljevini Srbiji, pa u Kraljevini SHS/ kasnije Jugoslaviji i u socijalističkoj Jugoslaviji.
Ništa nam to nije valjalo pa smo odlučili da uđemo u kapitalizam, da budemo bogati kao sav ostali zapadni svet. Na taj put nas poveli oni što su uveče zaspali kao komunisti, a ujutru se probudili kao kapitalisti.
A onda je Srbija ponovo postala država sa višepartijskim sistemom, pa smo kao krenuli napred, a onda nas stigli Jezda i Dafina, stigli nas ratovi u kojima „nismo učestvovali“, stigla oskudacija, otimali se za hleb sa praznih polica po prodavnicama, kupovali benzin u flašama na ulici, ujutru kad stigne plata bili vlasnici novčanice od 50 milijardi dinara, u podne istog dana već sirotinja i gologuzani, počele i cigarete da se prodaju na komad po trafikama.
Baš nas krenulo.
Sad ponovo živimo u zlatnom dobu. A kako bi drugačije moglo da se živi u državi koja je ekonomski tigar na Balkanu i šire.
Koliko dobro živimo objasnio nam je i naš sugrađanin koji nam je poslao sledeći mejl:
Poštovana redakcijo,
Prethodne sedmice sam kod vas pročitao članak o tome kako se ponižavaju građani i kalja im se ugled i dostojanstvo sa zaključanim pakovanjem espresa. Mislio sam da ste donekle u pravu, da ima i druga strana priče koju nismo čuli. Ipak, društvene mreže i 21.vek vas demantuju. Granica za ponižavanje ekonomskih tigrova ne postoji. Istina sastavljena od puno jačih nijansi sive.
U prilogu vam dostavljam fotografiju sa nebitne lokacije i prodajnog mesta, sve je nebitno, a ponajviše je nebitan građanin Srbije.
Crno na belo, hleb na parče. Prijatno ekonomski tigrovi.
U pravu je naš čitalac. U zemlji blagostanja valja voditi računa o zdravlju. Hleb je ukusan ali je i namirnica čiju konzumaciju u većim količinama treba izbegavati. Od hleba se goji, raste holesterol, podiže se nivo šećera u krvi.
Na drugoj strani u zemlji blagostanja valja voditi računa i o ekonomiji i profitu. Vlada Srbije donela je u novembru prošle godine Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500 čime je maloprodajna cena hleba od brašna tog tipa ograničena na maksimalnih 46 dinara u narednih šest meseci sa mogućnostima produženja.
Trgovci se dosetilii da hleb prodaju na parče po ceni od 5 dinara. Kad iseku veknu hleba na 12-15 parčića onih propisanih 46 dinara skoče na 60-75 dinara.
Tako smo svi zadovoljni jer zdravlja radi jedemo manje hleba, ali ga skuplje plaćamo, a zarad napretka ekonomije trgovci zarade više kad prodaju na komad a ne na veknu.
To je nama naša Vlada Srbije smislila, jer to vam je čarobna formula za život u blagostanju.
Što rekao naš čitalac, hleb na parče – prijatno ekonomski tigrovi.
_________________________________________________________________________
Odkako nas je Milun isterao iz FRA , za nas ce kupovina na parce hleba dobro da dodje.
Zašto se ovo moralo prikazivati. Tekst je toliko ubedljiv da pomislim da smo se mi građani svakodnevno susretali sa ovom situacijom ili pak nismo.
Ulazim u mnoge radnje i nisam baš primetio nešto ovako. Hvala što ste nam ukazali na ovaj problem i hvala portalu što je to fino upakovao.
Od sada ćemo zagledati u rafove.
Nadaleko je poznato da ekonomski tigar jede u malim zalogajima.
🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣
SNS je Kancer Koji unistava Srbiju !
Strašno, sramota i bruka, ne za državu i trgovce već za ovce, nas koji smo to dozvolili. Na parče hleb, narode, komšije, sugrađani. Trpećemo ove još 4 godine ako se ne probudimo, pa ako vidimo hleb na rafu biće dobro.. A bilo je i tih dana..
90% onih koji kupuju krisku hleba,glasaju uvek za vlast.Gladuj bagro i mrss!!
Gde je ovo,imam besplatan prevoz,sko nije daleko od autobuske stanice,bilo bi mi zauvar neki dinar da uštedim za dažbine da platim.
Ljudi se dosetili kako da vise zarade od jednog hleba,gde je problem…Jedna pekara pravi i mini hleb,ima ljudi koji kupuju koliko im treba da ne bi bacali…
U sto evra da se kladimo da ovi što kupuju hleb na parče mahgom glasaju za SNS, da im je ovo ponižavanje normalno, da smatraju da je dobro to što uopšte imaju da jedu, da se u Africi mnogo gore živi i slične gluposti… Sirotinju bez stava i obraza ne treba žaliti jedan jedini tren, dok siromašnima sa stavom i karakterom treba uvek pomoći.
A koliko bi hleba da jedete? U Švajcarskoj ga skoro i ne jedu a imaju novca k’o Džajić.
Hoces reci da je prodaja hleba na parce rezultat blagostanja i platezne moci naroda,koji je ovako bogat shavatio da je hleb stetna namirnica…. i to u drzavi koja je po potrosnji hleba medju prvima u Evropi,a po potrosnji mesa medju zadnjima? Reci nam stranacka spodobo?!
stop naprednoj pljacki
Prodaje se hleb na parče u studentskom restoranu, mislim da je 10 din po komadu.
Skuplji je ovaj hleb na parče za sirotinju nego porcija roštilja za poslanika u skupštinskom restoranu.