Mladi i bolesti zavisnosti: Rizik adolescencije

Najnovija istraživanja pokazuju da mladi u Srbiji površno poseduju informacije o psihoaktivnim supstancama, a na drugoj strani ne poseduju dovoljno znanja o bolestima zavisnosti. Većina mladih nema adekvatne stavove o zdravim stilovima života, a istovremeno ni adekvatnu svest o dugoročnim negativnim efektima upotrebe psihoaktivnih supstanci. Mladi su otvoreni za eksperimentisanje sa raznim opojnim supstancama, a nisu u dovoljnoj meri svesni rizika koji time preuzim

Rizici od zloupotrebe droge, alkohola i kocke u odrastanju mladih, iz godine u godinu raste, a tome doprinosi njihova velika dostupnost i pogrešna uverenja da je moguća samokontrola. Iskustvo je pokazalo da do razvijanja simptoma zavisnosti najčešće dolazi u adolescenciji, a proces lečenja je dugotrajan i naporan.

– Dve trećine prvih kontakata sa drogom se dešava u adolescenciji. To je posebno osetljiv period, jer postoji veći rizik da se početno eksperimentisanje sa drogama, vrlo brzo pretvori u zloupotrebu, a potom i u zavisnost. Neretko, pored alkohola, kao prve supstance, mladi zloupotrebaljavaju i druge supstance po principu politoksikomanije. Međutim, mnogi mladi koji su postali zavisni u ovom uzrastu, nisu se odmah javili za pomoć. Prema našim statistikama, od prvog kontakta sa drogom, pa do javljanja za pomoć, prođe više od decenije. U tom dugačkom periodu se nagomilavaju brojne posledice, a samim tim i lečenje postaje zahtevnije i komplikovanije sa neizvesnijim ishodom – objašnjava psiholog Stevan Kvas.

Imajući u vidu saznanja o sve raširenijoj pojavi upotrebe psihoaktivnih supstanci nameće se potreba za informisanjem javnosti i kontinuitetom preventivnih aktivnosti.

Skorija istraživanja Ministarstva zdravlja sprovedena kroz anketiranje mladih u starosnoj dobi do 18 godina, došlo se do podataka da je 58% učenika popušilo prvu cigaretu još u osnovnoj školi, a da u svakom razredu srednje škole ima najmanje tri učenika koji puše do 20 cigareta dnevno i više. Preko 90% učenika osnovnih škola je već pilo alkoholna pića. Svaki treći ispitanik smatra da je konzumiranje alkohola poželjno i tradicionalno ponašanje. Mladi alkohol konzumiraju u diskotekama i kafićima (24%), u kućama prijatelja na žurkama i rođendanima (19%), ali i kod sopstvene kuće (15%).

Emocionalno nezrela i neinformisana deca lako postaju zavisnici, a put od neznanja, radoznalosti, eksperimentisanja i probe, do stanja zavisnosti je kratak. Upotreba psihoaktivnih supstanci često je povezana sa negativnom slikom o sebi, lošom komunikacijom sa okolinom, nerazvijenom sposobnošću suočavanja sa problemima, što dovodi do neadekvatnog odolevanja negativnim socijalnim pritiscima od strane vršnjačke grupe.

Adolescencija je period u razvoju mladih kada se usvajaju i probaju različiti oblici ponašanja između ostalog i oni koji mogu biti štetni po zdravlje i čije posledice mogu uticati na njihov kasniji život. Upravo iz tih razloga mladima je neophodno omogućiti da u procesu odrastanja postanu odgovorniji prema svojim obavezama i zdravlju. Značajna komponenta u formiranju stavova kod mladih svakako su informacije o psihoaktivnim supstancama koje utiču na menjanje svesti, raspoloženja i ličnosti ( nikotin, alkohol, droge …).

Imajući u vidu poražavajuće podatke koji se odnose na sve veći broj mladih koji se suočavaju sa bolestima zavisnosti redakcija portala Ozon Press je uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja realizovala medijski projekat „Mladi i bolesti zavisnosti u Moravičkom okrugu“. Cilj projekta je da kod mladih podstakne formiranje pozitivne slike o sebi, samopouzdanje, samopoštovanje i samostalnost, jer samo sigurna i samostalna mlada osoba može da napravi ispravan izbor. Činjenica da mladi prihvataju hemijsku podršku supstanci kao surogat odbrane od lične, ali i porodične disfunkcionalnosti, odredila je roditelje kao drugu ciljnu grupu, jer odrasli često ne prave razliku između ponašanja karakterističnog za adolescente i ponašanja mladih osoba koje koriste psihoaktivne supstance. Roditeljima često ne uspeva da na pravi način odgovore na razvojnu krizu svog deteta. U fazi adolescentnog osamostaljivanja neophodno je da porodica obezbedi dovoljno podrške i zaštite, ali i da daje podsticaje za traženje puteva na koje se usmerava mladi čovek.

___________________________________________________