Mladi i bolesti zavisnosti: Alkohol kao deo tradicije

Razlog što su duvan i alkohol najzastupljenije psihoaktivne supstance među adolescentima prevashodno treba tražiti u činjenici da su cigarete i alkoholna pića dostupnija mladima nego što je to slučaj sa narkoticima. Mada je zakonom propisana zabrana prodaje cigareta i aklohola maloletnicima, ovog propisa u Srbiji se malo ko pridržava, pa stoga proizilazi da je i ova zakonska odredba, kao i mnoge druge, samo puko zadovoljenje forme i usaglašavanje naših propisa sa evropskim.

– Devet od deset učenika je bar jednom tokom života popilo jedno ili više alkoholnih pića, (89,1%). Mladići su u nešto većem procentu od devojaka probali da piju alkohol; 89,9% mladića, prema 88,3% devojaka je pilo bar jedno alkoholno piće u toku života. Jedna četvrtina školske dece uzrasta 16 godina (24,9%) redovnije konzumira alkohol tj. navodi da je u toku života 40 ili više puta pila alkohol. Mladići u značajno većem procentu redovno piju alkohol (36,7%) nego što to čine devojke (14,7%). Uočava se pozitivan trend kada je u pitanju zloupotreba alkohola u regionalnim centrima u Srbiji. U odnosu na 2005. godinu značajno se smanjio broj učenika iz Beograda, Niša i Novog Sada koji su u poslednjih 30 dana konzumirali alkohol; procenat je pao sa 72,3% u 2005. na 53,2% u 2008. godini. Bar jednom u životu se napilo 42,2% učenika, i to značajno više mladića (51,8%), nego devojaka (33,8%). Nešto manje od jedne trećine učenika (29,7%) se bar jednom napilo u prethodnih 12 meseci (37,5% mladića i 23,0% devojaka), dok je procenat mladih koji su prijavili da su se napili u poslednjih mesec dana 12,9% (18,3% mladići i 8,2% devojke). Prvo napijanje sa navršenih 13 godina ili manje prijavilo je 8,4% učenika; 13,5% mladića i 4,1% devojaka – navodi se u Evropskom istraživanju o upotrebi alkohola i drugih droga među mladima u Srbiji.

Mada brojna istraživanja ukazuju da duvan, a naročito alkohol, imaju pogubne posledice po mlade generacije i da njihova zloputreba višestruko nadmašuje zloupotrebu narkotika, stiče se utisak da se na ove vrste psihoaktivnih supstanci u Srbiji, a samim tim i u našem gradu, gleda sa znatno većom tolerancijom nego kada je reč o drogama. Do ovakvog zaključka došle su i Rada Karanac, sociološkinja Školske uprave u Čačku i Katarina Dunjić Mandić profesorka psihologije u čačanskoj Gimnaziji prilikom realizacije istraživanja koje su sprovele među mladim Čačanima.

– Veliko prisustvo alkohola u našem društvu, pa samim ti i među mladima, direktna je posledica svojevrsnog odnosa koji se prema alkoholu gaji u srpskom društvu, ali i u većini država nastalih raspadom bivše SFRJ, pre svih Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, pa je konzumiranje alkohola vremenom postalo opšteprihvatljiva pojava. Sve obredne prakse, bukvalno od rodjenja pa do smrti, u srpskom društvu su u direktnoj povezanosti sa konzumiranjem alkohola, koji je postao neraskidivi deo tradicije srpskih i još nekih naroda na ovim prostorima. Drugim rečima, zahvaljujući vezivanju za kvazitradiciju, alkohol je postao nešto sasvim uobičajeno i prihvatljivo – objašnjava sociološkinja  Rada Karanac, zaposlena u Školskoj upravi u Čačku.

________________________________________________________