Sabiranje oko oduzimanja

Svakodnevno bombardovanje informacijama na nacionalnoj frekvenciji oko sporta, krize na KiM, bračnog i emotivnog statusa poneke poznate ličnosti, Covid stanjem i preporukama a ne metodama sprečavanja. Auditorijum ostaje uskraćen za prikaz realne situacije u kojoj cene besomučno rastu, a rast ličnih primanja polako posustaje u praćenju osnovnih tzroškova za život. Prema procenama nezavisnih ekonomskih analitičara, otprilike za trećinu je potrošačka korpa zahtevnija u odnosu na poslednji kvartal prethodne godine.

Uzimajući te podatke sa rezervom, vratimo se zvaničnim činjenicama i jedan jasan pokazatelj Uprave za javni dug nadležnog ministarstva. On govori da su sve priče o zaduživanju iz doba SFRJ, pa perioda tranzicije i sve do „bezmalo bankrotstva“ 2012. godine, neslane šale u periodu kom smo trenutno. Pitanje je da li ćemo uopšte i pokolenja zadužiti jer su sume zaista ozbiljne da bi se dugovi tako lako prenosili.

Kakvi su nam proizvodni potencijali, imamo li razvojne projekte, šanse za izlazak iz ove slepe ulice ili samo predizborna obećanja?

Jedini odgovor imamo na nepostavljeno pitanje, pitanje kupovne moći. Sedmicama preko društvenih mreža izlaze slike zaključanih artikala od strane trgovinskih lanaca, prodaja hleba kao osnovne životne namirnice na parče, sve ažurnijih, tj. većih cena goriva koje se kupuje na litre, ne do punog kapaciteta rezervoara, apeli za pomoć u lečenju i nabavku lekova.

Takođe, jedan od velikih pitanja je i sme li iko uopšte sagledati istinu, a kamoli da je saopšti?

Sve ovo samo pitam, bez nade u odgovor i sa bojazni da predvidim šta će biti ako sam zaista u pravu.

Stefano Di Aquilani

______________________________________________