Izborne za(keltve): Borba protiv korupcije (1)

“Političari su svuda isti: obećaće da će sagraditi most i onde gde reka ne prolazi“. Ova rečenica, koja je mnogo puta izgovorena, dodatno se aktualizuje u izbornim procesima. Nema toga što političar u kampanji neće učiniti “za vaše dobro“ i nema te budućnosti koja je svetlija od one u koju se on zaklinje. Nažalost, svako obećanje, po pravilu, nosi u sebi potencijal da nas razočara.

Kada dvesta grama kafe i čokolada gurnuta u ruku medicinskoj sestri ili kroz šalter opštine pređe u naviku, u opšteprihvaćen standard, siguran je znak da smo došli do dna poštenja a u carstvo korupcije. Privrednici godinama između sebe “šapuću“ da ako se nekim slučajem “goloruk“ pojaviš  da predaš dokumenta za javnu nabavku, bolje da se na streljanje dobrovoljno javiš, a sa poslom unapred pozdraviš.

Ondašnji vršilac dužnosti predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, u obraćanju medijima, 22. jula, 2012., bio je kategoričan u najavi početka borbe protiv korupcije u kojoj ‘’neće biti zaštićenih’’ i da ta borba ‘’počinje od vrha države’’. Obećao je i da će buduća vlast imati „nultu toleranciju“ prema korupciji i kriminalu i da će ‘’najpre biti procesuirani nosioci korupcije, oni koji ništa nisu radili, već su stekli bogatstvo na nepošten način’’. Vučić je tada upozorio sve ministre i  članove Srpske napredne stranke da će se to odnositi, pre svega, na njih.

Ovom obećanju poverovala je četvrtina građana Srbije jer je upravo toliko glasova osvojila Srpska napredna stranka na izborima 2012. godine. Kako je sprovedena “nulta tolerancija prema korupciji”, evo u samo nekoliko primera:

AFERA “TETKA“: Aktuelni ministar policije Aleksandar Vulin pred Agencijom za sprečavanje korupcije “opravdao“ se da je 205.000 eura za kupovinu stana u Beogradu “pozajmio od ženine tetke iz Kanade“. Ove mantre se i danas drži.

AFERA “SAVAMALA“: Reč je o rušenju zgrada u delu Beograda, koji se zove Savamala, a koje su izveli ljudi pod fantomkama u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine. Oni su maltretirali i vezivali građane, a policija se nije odazvala na pozive za pomoć. Osim što je vinovnike ovog dela Vučić okarakterisao kao “kompletni idioti“, drugih sankcija nije bilo.

AFERA “KRUŠIK“: BIRN je još u novembru 2018. godine objavio da je otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, kao predstavnik kompanije GIM iz Beograda, posredovao između Krušika i kupaca oružja iz Saudijske Arabije. Epilog ovog slučaja je da je uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji je otkrio ove malverzacije, dobio otkaz, dok je Nebojša Stefanović “kažnjen“ tako što je fotelju ministra policije zamenio onom u kojoj sedi ministar odbrane.

AFERA “STANOVI“:  Ministar finansija Siniša Mali je kao vlasnik dve off shore kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva kupio 23 stana, a još jedan je kupio na svoje ime, otkrili su novinari KRIK-a. Združena “odbrana“ naprednjačkog kartela, režimskih analitičara i medija i danas tvrde da je to laž. Ista ekipa je to tvrdila i u “slučaju doktorat“ sve dok Senat Univerziteta u Beogradu nije jednoglasno, zbog plagijata, poništio doktorat Siniše Malog. Do danas, nije mu falila dlaka s glave, a združena “odbrana“ se pravi mrtva.

AFERA “JOVANJICA“: Inspektori MUP-a Srbije otkrili su 1,6 tona kanabisa koji se uzgajao na poljoprivrednom dobru “Jovanjica“, a koje je uredno dobijalo subvencije od države. Vlasnik ovih zasada Predrag Koluvija trenutno sedi kući s nanogicom. U slobodno vreme daje intervjue režimskim političarima koji ga narodu predstavljaju kao “hodajućeg sveca“. I tu je ministar Vulin dao svoj “doprinos“, ali da ne širimo priču…

AFERA “NAPLATNA RAMPA“: U stravičnoj saobraćajnoj nesreći na naplatnoj rampi “Doljevac“ tragično je nastradala Stanika Gligorijević, a petoro ljudi je povređeno. Nesreću je izazvalo vozilo u kome je bio tadašnji direktor “Koridora Srbije“ Zoran Babić. Nestala su ključna dva minuta snimka sa naplatne rampe koji dokazuju ko je ubio Staniku Gligorijević i do danas nisu pronađena, iako je predsednik Vučić izjavio da ih je video i obećao da će ih “pokazati javnosti“.

AFERA “RESPIRATORI“: Još uvek je državna tajna od koga je predsednik, po njegovim rečima na “polu-crno”, kupovao respiratore početkom pandemije, a koliko su plaćeni verovatno nikada nećemo saznati.

Spisak koruptivnih afera je neograničen, jer se, gotovo, svakoga dana otkrivaju nove. Da je nekim slučajem Aleksandar Vučić ispunio svoje obećanje iz 2012. godine, da “u Srbiji neće biti zaštićenih“, pitanje je ko bi pretekao.

Ali, ako je za utehu građanima Srbije, kojima nisu ispunjena predizborna obećanja, ništa bolje nisu prošle ni međunarodne institucije. Kritike koje iz Brisela stižu u Beograd, a koje se odnose na stanje u pravosuđu i stagnaciju u borbi protiv korupcije, već godinama se fokusiraju na iste probleme. Izveštaji Evropske komisije pridaju veliki značaj korupciji kao problemu za napredak Srbije na evropskom putu i potvrđuju da državni organi nisu primenili brojne zakone i planove za borbu protiv korupcije.

U izveštajima EK se ukazuje na nedopustivu praksu da se, na primer, javne nabavke i javno-privatna partnerstva, umesto po zakonu, ugovaraju na osnovu međudržavnih sporazuma i na osnovu posebnih procedura za izbor “strateških partnera” kod infrastrukturnih projekata “od nacionalnog značaja”. EK je takođe podsetila na obavezu koju Srbija nije poštovala – da se i za hitne nabavke u vezi sa pandemijom COVID-19 obezbedi primena zakonskih načela transparentnosti i konkurencije.

U međuvremenu, Aleksandar Vučić, koji je na krilima borbe protiv korupcije i hapšenja Miroslava Miškovića koje je u tu svrhu poslužilo, stigao do pozicije “optuženog za produbljivanje korupcije“. Naime, grupa američkih kongresmena zatražila je od predsednika SAD Džozefa Bajdena da razmotri uvođenje sankcija onima koji destabilizuju Zapadni Balkan i optužili predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je produbio korupciju i da vrši pritisak na medije. Oni su u pismu Bajdenu naveli da su zabrinuti za političku situaciju u Srbiji i uticaj koje bi takvo stanje moglo da ima na Zapadni Balkan i Evropu, preneli su beogradski mediji.

Jedan od eklatantnih primera za nepoštovanje čak i onih ugovorima obavezujućih obećanja, bilo je uspostavljanje lokalnih antikoruptivnih mehanizama u okviru Akcionog plana za Poglavlje 23. Rok za izvršenje je bio 30. jun 2017. godine. Međutim, na osnovu podataka Agencije za sprečavanje korupcije, objavljenih krajem 2021. godine, od ukupno 145 lokalnih samouprava, samo 24 je u potpunosti ispunilo ovu obavezu. Čak 73 grada i opštine su zastale na pola puta.

Šampion bahatosti u nepoštovanju ove obaveze i ignorantskom odnosu prema jednoj republičkoj instituciji je grad Čačak. Ova lokalna samouprava je jedna, od samo šest,  koja “nikada nije dostavila podatke o izradi Lokalnog antikorupcijskog plana i formiranju tela za njegovo praćenje“, navodi se u izveštaju Agencije za sprečavanje korupcije objavljenom 15. decembra, 2021. godine. U izveštaju dalje piše da za grad Čačak “nema informacija jer JLS nikada nije odgovorila na imejl ili dopis“.

Zato ne čudi što je ovaj grad, po oceni organizacija civilnog društva, pored Pančeva, Leskovca i Novog Pazara prošlogodišnji dobitnik neslavnog priznanja “Crna korupcijska značka“. Ko će od čačanskih lokalnih čelnika da je okači na rever – neka se dogovore između sebe. Ionako su navikli da sve odluke donose van očiju javnosti.

Izvor: Cemaforum

Autorke: Dragana Krnetić / Svetlana Kojanović

__________________________________________________________________