Споменик уличном свирачу Блекију

Управо у време када смо се у нашем малом удружењу (Институт за истраживање корупције Кареја Панчево) договарали око активности у вези са младима; десило се још једно зло. У њему је млади човек учесник, и још горе – злочинац.

Рано јутрос у Новом Саду, граду слободе и толеранције на смрт је претучена легенда града – улични свирач Кристијан Костић Блеки (61). Брутални убица је тек млађи пунолетник, који је из чиста мира као разбојник пресрео Блекија тражећи му новац. Након што је добио „само“ 390 динара, из хира га је крвнички ударао и шутирао; наневши ми повреде од којих је Блеки убрзо преминуо.

Град Нови Сад и сви људи (они који то јесу) оплакују Блекија и жале судбину која је задесила некада миран град Нови Сад. У стању појачаних емоција лако се може родити идеја да се Блекију подигне споменик. Несвесно би људи (они који то јесу) тиме опрали своју савест.

Да, сви, баш сви смо криви, наравно свако према својим могућностима и моћи коју има. Да, Блеки заслужује споменик. Али не, ми не заслужујемо да му га подигнемо. То ће заслужити, једног дана, неки нови бољи људи. 

А ми? Ми сада и за сада заслужујемо споменик!? Да, баш тако, заслужујемо споменик срамоте! Треба да нас је срамота за све ово што нам се већ дуго, дуго дешава! Кад срамоту спознамо и у себи искрено осетимо, знаћемо шта нам је чинити.  

Синиша Јанковић, грађански активиста

_______________________________________________