Divlje deponije: rezultati ankete
Poslednjeg dana prošle godine objavili smo anketu pod naslovom „Divlje deponije – navike ili manjak ekološke svesti„, sa željom da saznamo šta građani Čačka misle o ovom problemu.
Koliko smo kao društvo i kao pojedinci odgovorni kada su u pitanju naše navike, ekološka svest, odnos prema sopstvenom zdravlju i zdravlju naših najbližih. Da li među brojnim komunalnim problemima prepoznajemo postojanje divljih deponija i koliko one ugrožavaju zdravu životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Usledili su praznični dani pa smo stoga anketu ostavili otvorenom više od deset dana, ali odziv čitalaca nije bio onakav kakav smo očekivali. Bio je manji, pa jedino što možemo da zaključimo je da Čačani divlje deponije ne prepoznaju kao veliki komunalni problem ili bar za veliku većinu građana divlje deponije nisu neka previše važna tema.
Tako smo dobili odgovor na pitanje iz naslova ankete „navike ili manjak ekološke svesti“, u pitanju je manjak ekološke svesti.
A šta je sa navikama?
Odgovor na ovo pitanje možemo da pronađemo u odgovorima na treće anketno pitanje koje je glasilo: Da li svoj otpad odlažete na divlju deponiju.
Većina anketiranih, čak 95% njih, je odgovorila da nikada ne odlaže svoj otpad na divlju deponiju, a svega 5% učesnika ankete odgovorilo je da to urade ponekad.
Vratimo se oceni ekološke svesti građana Čačka i pitanju da li divlje deponije prepoznaju kao ekološki problem. Prvo pitanje u našoj anketi bilo je: Ocenite koliki problem predstavljaju divlje deponije na teritoriji Čačka.
A opredeljenje na ponuđene odgovore: mali, osrednji ili veliki bilo je sledeće:
Kao što vidite 80% anketiranih smatra da su divlje deponije veliki problem. Ovakav rezultat pristiglih odgovora na ovo pitanje, ukršten sa podatkom o manjem odzivu čitalaca portala na učešće u anketi od očekivanog, što ukazuje na nedostatak ekološke svesti, svedoči nam i da relativno mali broj Čačana prepoznaje postojanje divljih deponija kao ekološki problem.
Na drugoj strani Čačani koji imaju svest o značaju zaštite životne sredine očigledno u postojanju divljih deponija prepoznaju ekološki problem koji treba rešavati.
Na pitanje Koliko divljih deponija ima na teritoriji Čačka, odgovori su bili sledeći:
Ovo je svakako podatak koji uznemirava i nameće pitanje da li su nadležne inspekcijske i komunalne službe adekvatno angažovane i posvećene sprečavanju pravljenja i otkrivanju divljih deponija.
Ako 82,5% anketiranih građana smatra da je smeće rasuto na preko 100 divljih deponija onda Grad Čačak ima veliki ekološki problem.
Kako one nastaju i čega su one posledica. Evo šta misle građani:
Na pitanje Da li su divlje deponije posledica: loših zakona, nesprovođenja zakona, nemara građana, niske ekološke svesti ili loše opremljenosti komunalne službe, odgovori su sledeći:
- loša opremljenost komunalne službe 6,25%
- loših zakona 8,75%
- nesprovođenja zakona 25%
- nemara građana 27,5%
- niske ekološke svesti 32,5%
Na pitanje šta građani misle na koga ili na šta divlje deponije ostavljaju najveće posledice odgovori su bili:
Tačno polovina anketiranih smatra da najveće posledice divlje deponije ostavljaju na zdravlje ljudi i životinja, 30% anketiranih smatra da stradaju vodeni tokovi, 18,8% smatra da divlje deponije pretežno zagađuju zemljište, dok manje od dva posto građana misli da dolazi do zagađenja vazduha.
Za grad koji ima veliki problem sa aero zagađenjem činjenica da divlje deponije nisu uzrok tome, ili da su sasvim mali uzrok, dobro zvuči.
Poslednje pitanje u anketi glasilo je „Kako sprečiti nastajanje divljih depšonija“, a odgovori su bili:
Mišljenja učesnika ankete su podeljena o tome šta bi bila najbolja i najefikasnija prevencija nastanka divljih deponija. U procentima to bi bilo:
- efikasniji rad inspekcijskih i komunalnih službi 27,4%
- ekološkom edukacijom građana 22,9%
- postavkom video nadzora 18,8%
- primenom strožije kaznene politike 30,9%
Kao što obično biva u Srbiji svaki problem, pa i komunalni, da se efikasno rešiti ako se primeni strožija kaznena politika, ako inspekcijske i komunalne službe počnu savesnije i efikasnije da rade i u ovom konkretnom slučaju važna bi bila i bolja ekološka edukacija građana. A i video nadzor bi poslužio.
Da video snimcima dokumentujemo brzo i efikasno smanjenje divljih deponija.
____________________________________________
Radim u firmi sa 40 zaposlenih. Gazda nabavio kontejnere za plastiku, papir, staklo, metal i razno. I u radionici imaju kante za sve posebno,čak i poklopci i na svakom piše zašta je kanta. Koju god kantu da otvoriš ima svega, a kad je pitanje ko je bacio nije niko naravno. Priča on ali ne vredi, preti kažnjavanjem ali ne vredi… Što je najgore to su uglavnom ljudi u 30im godinama. E takva nam svest generalno, ako gledamo na uzorku sa mog posla od 40 petoro ima savest, znači između 12 i 13% ima savesnih, ostali su ti za divlje deponije…