Rezultati ankete „Kuda ide čačansko zdravstvo“

Kada smo, prilično pretenciozno, postavili radni naslov naše ankete kao pitanje „Kuda ide čačansko zdravstvo“ znali smo da ima mnogo pitanja za postaviti i mnogo odgovora za dobiti, kako bi se prisetili kakva je bila, kako bi konstatovali kakva je sada i sagledali  kakva treba da bude u budućnosti, briga o zdravlju ljudi u Čačku. 

Naših 11 anketnih pitanja svakako nije dovoljno, ali od nečega treba početi. Da li su Čačani zainteresovani za to kakvo zdravstvo imaju i kuda ide čačansko zdravstvo?

Definitivno jesu, barem sudeći po broju učesnika u anketi. Preko 7.000, tačnije 7.738 posetilaca portala pogledalo je našu anketu, a preko 1.300 je poslalo svoje odgovore. Broj odgovora varirao je od pitanja do pitanja, ali na svako pitanje stiglo nam je preko 1.250 odgovora, što je sasvim dovoljan i reprezentativan uzorak. 

Anketu smo sproveli koristeći ECR alate u sklopu projekta u okviru programa Media for All, koji sprovodi British Council zajedno sa BIRN-om.

Na objavu ankete stigla su nam 103 komentara čitalaca, što će nam svakako biti od velike pomoći prilikom pisanja tekstova u kojima ćemo se tematski baviti stanjem u kakvom je čačansko zdravstvo sada i istraživanjem kakvo zdravstvo Čačanima treba u budućnosti. 

Evo šta su rezultati naše ankete. 

Prvo anketno pitanje bilo je: Da li ste zadovoljni zdravstvenim uslugama u Čačku?

Kao što vidite na gornjme grafikonu, 69% učesnika ankete odgovorilo je sa „ne“, 26% posto izjasnilo se da je delimično zadovoljno a svega oko 5% Čačana kaže da su zadovoljni zdravstvenim uslugama. 

Nije ovo ocena kvaliteta rada i stručnosti lekara, medicinskog osoblja i ostalih zaposlenih u čačanskom zdravstvu. Ovo je stanje stvari koje nam šalje vrlo jasnu poruku da svi zajedno treba da radimo na tome da dobijemo zdravstvene usluge kojima ćemo biti zadovoljni. 

Naredno pitanje bilo je: Da li zdravstvo bolje funkcioniše kada su primarna zaštita (Dom zdravlja, Medicina rada) i sekundarna (Bolnica) organizovani kao jedinstveni Zdravstveni centar ili kada posluju odvojeno?

Nije prvi put da se u zdravstvu, kao i u nekim drugim delatnostima prave nepotrebni i skupi eksperimenti. U neke, nazovi reforme ili promene sistema ulazi se bez dovoljno analize, bez uvažavanja mišljenja struke i vizije šta će se dogoditi. Po političkom i interesnom diktatu. 

Tako smo jedno vreme imali organizaciono odvojenu primarnu i sekundarnu zdravstvenu zaštitu, pa ih onda spojili u organizaciono jedinstveni  Zdravstveni centar, pa ga pre neku godinu ponovo ukinuli, a onda još prošlog proleća opet je doneta odluka o vraćanju na staro tj. na formu Zdravstvenog centra, samo što još uvek ne postoji politička saglasnost da se ono što je na papiru sprovede u delo. 

Kakvu korist su građani kao pacijenti i korisnici zdravstvene zaštite imali od svega toga? Nesumnjivo – nikakvu. Samo što su silne pare potrošene na spajanje-razdvajanje-spajanje i što su otvarana neka nova šefovska mesta za stranačko kadrovanje. Jednom rečju korist nikakva, a šteta velika.

Treće anketno pitanje bilo je: Da li Dom zdravlja ima dovoljan broj lekara i medicinskog osoblja?

Preovlađujući odgovor vrlo logičan, očekivan i nedvosmislen. Preko 84% anketiranih odgovorilo je sa „ne“. Pa kako i ne bi kada su gužve pred ordinacijama svakodnevne a lekari i medicinsko osoblje bukvalno padaju od posla. 

Četvrto pitanje samo po sebi se nametalo posle prethodnog o Domu zdravlja: Da li Bolnica ima dovoljan broj lekara i medicinskog osoblja?

Ko bi ikako mogao zamisliti da bi većinski stav mogao biti drugačiji. Građani Čačka vrlo jasno ukazuju na najveći od svih problema koje ima Opšta bolnica, a to je nedostatak lekara i medicinskog osoblja. 

Prvo pitanje koje se odnosilo na ocenu kvaliteta rada zdravstvenih ustanova bilo je peto anketno pitanje: Da li ste zadovoljni uslugama Zavoda za javno zdravlje u Čačku?

Možda se zaposlenima, a naročito aktuelnom rukovodstvu Zavoda neće dopasti ovakav rezultat gde 52% anketiranih kaže da nije zadovoljno, njih 35% kaže da je delimično zadovoljno, a svega oko 13% korisnika usluga Zavoda se izjašnjava da je zadovoljno. Nakon svega što se dešavalo poslednjih nekoliko godina u radu Zavoda, a naročito kada su u pitanju zagađenja Morave i vazduha, postavljenje v.d. direktora, a naročito prinudno zatvaranje Zavoda na samom početku epidemije korona virusa zbog toga što je virus na velika vrata ušao u ZZJZ zbog nemara nadležnih, nije bilo za očekivati da rezultat odgovora na ovo anketno pitanje bude pozitivniji za Zavod. 

O tome šta se sve dešavalo dosadašnjim tokom epidemije Kovid 19 u Čačku može se napraviti posebna anketa i analiza, ali u ovom trenutku aktuelan je režim i organizacija rada kovid ambulanti, pa je otuda pitanje broj 6. bilo: Da li je rad kovid ambulanti organizovan na efikasan način?

Da li se nakon lociranja kovid ambulante na isti ulaz i neposredno uz Hitnu popmoć u Domu zdravlja, ili šetanje pacijenata pod temperaturama od kovid ambulanata do laboratorija, pa nazad u ambulantu, pa na snimanje pluća u bolnicu, pa ponovo u ambulantu, pa u apoteku po lekove  … moglo očekivati da građani poveruju da baš tako mora i da je sve to medicinski opravdano i savesno isplanirano. Naravno da nije i naravno da preko 63% anketiranih smatra da rad kovid ambulanti nije organizovan na efikasan način, da preko 27% anketiranih smatra da je funkcionisanje kovid ambulanti samo delimično efikasno, a da manje od 10% građana smatra ovo što smo napred opisali kao efikasnu organizaciju posla. 

Iz samo sebi poznatih razloga, koji svakako nisu medicinski, oni koji su imali status donosioca odluka odlučili su da ustanovu kulture, a u pitanju je Dom kulture, postepeno pretvaraju u prostor za pojedine zdravstvene delatnosti. Tako je najpre Mala sala Doma kulture, postala mesto gde se prikuplja krv od dobrovoljnih davalaca, a potom je Likovni salon pretvoren u punkt za vakcinaciju protiv kovida. 

Na pitanje: Da li pretvaranje radnog prostora Doma kulture u mesta za vakcinisanje i dobrovoljno davanje krvi smatrate ispravnim? Učesnici ankete odgovorili su ovako: 

Ubedljiva većina anketiranih, preko 70%, smatra da ovakva odluka nadležnih nije ispravna. sasvim dovoljan razlog da se Dom kulture sa svim svojim kapacitetima vrati onoj svrsi za koju je i izgrađen. 

Često se dešava da smo solidarni po mnogim pitanjima, ali kada je plata u pitanju mnogi kriterijumi i argumenti popuštaju. Evo jednog takvog pitanja: Da li su lekari i medicinsko osoblje adekvatno plaćeni za svoj rad?

Ako bi bilo po onoj narodnoj „Koliko para, toliko i muzike“ onda je ne samo čačansko nego i srpsko zdravstvo ispod svakog nivoa. Da upotrebimo jaku i grubu reč, pa da kažemo bedno, kao što su i plate većine zaposlenih u zdravstvu bedne. 

Na svu sreću angažovanje na poslu, stručnost i požrtvovanost lekara i medicinskog osoblja, uz sasvim male izuzetke, odskaču znatno iznad njihovih plata. Možda se 25,6% anketiranih ne slaže sa nama, ali ona ubedljiva većina od 74,4% anketiranih jasno kaže da lekari i medicinsko osoblje, naročito oni koji tako dugo biju bitku za živote na hiljade pacijenata po kovid odeljenjima ne zaslužuju samo aplauze sa terasa i prozora, nego zaslužuju adekvatnu platu za svoj rad. 

Brojne su medicinske grane za jednu malu anketu, ali stanje sa stomatologijom je vrlo aktuelno, naročito ako je intencija da se država ratosilja dela skupih troškova brige o zdravlju stanovništva tako što će stomatologija u potpunosti biti privatizovana. Naše deveto pitanje bilo je: Da li stomatološku službu treba potpuno privatizovati?

Osiromašenu državu čine osiromašeni građani i potpuno je jasno zašto skoro 80% anketiranih misli da stomatološku službu ne treba potpuno privatizovati, a na vlastima je da prestane sa prenemaganjem i pristupi kvalitetnom rešavanju statusa ove medicinske grane. 

Nekada je politika bila da svaka veća osnovna škola ima zubarsku, a svako selo u Srbiji da ima zdravstvenu ambulantu. Zato smo učesnike ankete pitali: Da li ste zadovoljni radom ambulanti na seoskom području?

Brojne seoske ambulante su zatvorene ili je njihovo radno vreme skraćeno i po broju dana u sedmici i po satima u toku dana, a učesnici ankete vrlo jasno kažu da nisu zadovoljni radom postojećih seoskih ambulanti. 

Poslednje anketno pitanje bilo je: Da li su Čačku potrebni dodatni/novi zdravstveni kapaciteti (bolnica, seoske ambulante, gradske ambulante)?

Preko 93% anketiranih smatra da su novi zdravstveni kapaciteti preko potrebni Čačku, dok manje od 7% anketiranih smatra da nisu. 

U narednim danima pokušaćemo da u razgovoru sa relavantnim sagovornicima dodatno analiziramo rezultate ove ankete, kao i da razmotrimo kuda to ide čačansko zdravstvo. 

____________________________________________________