Korona virus i vakcine: Godinu dana je „dugačak period“ za proveru bezbednsti vakcina, kažu stručnjaci

„Ne znamo dugoročne posledice vakcina protiv kovida.“

To je i dalje česta izjava koju ćete pročitati na internetu.

Ali godinu dana se zapravo smatra „dugoročnim“ kad je u pitanje bezbednost vakcina.

Ove nedelje se obeležava godišnjica davanja prvih vakcina protiv kovida-19 u okviru programa Kovaks – kao i više od 14 meseci otkako je data prva doza uopšte.

Naučnici objašnjavaju da je to više nego dovoljno vremena za pojavljivanje svih nuspojava.

• .Zašto se vakcinisani i dalje zaražavaju korona virusom
• Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
• Satima nosio oca na leđima kroz šumu – da bi primio vakcinu

Prema najnovijem izveštaju briotanske vlade, u Engleskoj je oko 4,7 miliona doza vakcina protiv kovida završilo na otpadu do kraja 2021. godine.

Šta se dešava u vašem telu?

Iako su vakcine protiv kovida relativno nove, procesi koje one pokreću u vašem telu nisu.

Razumevanje kako one stimulišu imuni sistem može da nam pomogne da bolje shvatimo koliko brzo možemo da očekujemo neželjene reakcije.

Posle 15 minuta

Samo će jedan delić ljudi imati alergijsku reakciju na neaktivne sastojke u vakcini i to će se desiti otprilike 15 minuta od njenog dobijanja.

Za sve ostale, nuspojave su rezultat vašeg tela koje reaguje na samu vakcinu ili na antitela koja je vaše telo proizvelo zbog nje.

Posle nekoliko sati

Urođena faza – kada vaše telo reaguje na samu vakcinu – počinje gotovo momentalno.

Vaše telo prepoznaje stranog uljeza i napada ga imunim ćelijama, oružjem koje bi koristilo protiv bilo kog virusa ili bakterije.

Mi znamo da će se bilo kakve reakcije povezane sa ovom fazom desiti u roku od nekoliko sati ili par dana, uključujući najčešće nuspojave, bol u ruci, temperaturu i druge simptome blagog gripa.

Mnogo ređa nuspojava povezana sa mRNK vakcinama Fejzera i Moderne – miokarditis ili zapaljenje srčanog mišića – takođe se dešava u ovoj fazi.

Iako se ne zna do kraja tačan uzrok miokarditisa, znamo da je zapaljenje jedna od reakcija tela na infekcije ili povrede.

Miokarditis izazvan vakcinom generalno je blag i prođe sam od sebe ili uz pomoć osnovnih antiinflamatornih lekova kao što je ibuprofen.

Posle 10 dana

Urođena faza pokreće drugi deo vaše imune reakcije – fazu prilagođavanja, kad vaše telo počne da pravi ćelije koje su konkretno krojene tako da se suprotstave ciljanom virusu.

Ova faza kreće posle oko deset dana, zbog čega je potrebna ista količina vremena da vakcina počne da ima bilo kakvo dejstvo u vašoj zaštiti od kovida.

Vaše telo izbacuje nove imune ćelije, u reakciji koja vrhunac doživljava otprilike za dve nedelje, a popušta posle oko 28 dana.

Veoma retko ali ozbiljna neželjena reakcija vezana za Astrazenekinu vakcinu – specifična vrsta tromba – dešava se u ovoj fazi i povezana je sa antitelima koje proizvodi vaš imuni sistem u reakciji na vakcinu.

Zbog toga je većina ovih retkih krvnih ugrušaka primećena u roku od četiri nedelje od vakcinacije.

U roku od 28 dana

Jednom kad se faza prilagođavanja završi – posle oko mesec dana – ostaju vam memorijske ćelije koje vas obezbeđuju zaštitom mesecima ili godinama posle prvobitnog izlaganja – ali zato nemate nikakve nove reakcije, objašnjava doktorka Viktorija Mejl, reproduktivna imunološkinja iz Londona.

I zato, kaže ona, ako niste imali reakciju posle prvih par meseci, izuzetno je malo verovatno da je bilo šta što se desi nakon toga izazvano vakcinama.

Nikad nema 100 odsto garancija što se tiče bilo čega u medicini, tako da ne možemo da kažemo da je apsolutno nemoguće da se nešto desi posle tog vremenskog perioda.

Ali naučnici ne mogu da se sete vakcine u istoriji kod koje su se nove nuspojave javile više od šest meseci kasnije.

„Istorija vakcinacije nam pokazuje da se većina nuspojava dešava u roku od nekoliko sati od dobijanja vakcine, dok se retke nuspojave dešavaju u roku oda nekoliko dana ili nedelja“, objašnjava profesor Džefri Mfalele, vodeći južnoafrički istraživač zaraznih bolesti.

Hoćemo li otkriti bilo šta novo?

I tako znamo, na osnovu razumevanja kako imuni sistem funkcioniše, nastalog od vekovnih znanja, da je izuzeto malo verovatno da pojedinac koji nije imao reakciju na vakcinu u prvih par meseci ima bilo kakvu drugu nuspojavu nakon toga.

Ali da li je moguće da nuspojave koje su se već desile nisu primećene i da mogu da se pokažu u narednim godinama?

Zemlje širom sveta pokrenule su sisteme za nadzor nuspojava i dele te informacije jedna sa drugom.

Ovi sistemi bili su uspešni u prepoznavanju krvnih ugrušaka i miokarditisa koji su već pomenuti, uprkos tome što su bili izuzetno retki, u samo šačici slučajeva na milion doza.

Iako je mnogo verovatnije da blaži simptomi – kao što su bolna ruka ili temperatura – budu nedovoljno prijavljeni, ozbiljnije nuspojave se zato temeljno beleže, smatra doktorka Mejl.

• Koliko dugo ste zarazni ako imate omikron soj korona virusa
• Hoće li korona virus postati endemska bolest i šta bi to značilo
• Kako da se lečite kod kuće kada ste zaraženi virusom korona

Postoje i druge velike studije o bezbednosti vakcina koje se ne oslanjaju na to da ljudi prijavljuju vlastita iskustva, kao što su vezani podaci o bezbednosti vakcina u SAD.

Zato što očekujemo da se bilo kakve nuspojave pojave relativno brzo, možda je relevantnija stvar za praćenje – umesto koliko je vremena prošlo – koliko je doza dato, predlaže doktor Čandrakant Laharija, epidemiolog iz Delhija.

„Dato je milijardu doza, tako da bi bilo kakve nuspojave koje do sada nisu primećene bile ređe od jedne na milijardu“, kaže on.

Uprkos tome, medicinski sistemi širom sveta i dalje ne prestaju da traže nuspojave, kaže doktor Laharija.

I zaista, iako su vakcine dovršile očekivane tri faze ispitivanja koje se obično sprovode pre nego što se one ponude širem stanovništvu, one će se i dalje pažljivo nadgledati sve do najmanje 2023. godine, da bi bili potpuno sigurni da će primetiti čak i najređe moguće slučajeve.

I ne zaboravite, bezbednost u medicini svodi se na balansiranje između rizika i koristi.

Svi dokazi ukazuju na to da su sveukupni rizici od zaražavanja kovidom mnogo viši od bilo kakvih rizika od vakcine.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk