Korona virus: Pet stvari o kojima moramo da vodimo računa posle popuštanja mera

Mere protiv širenja korona virusa, koje su uticale na naše živote tokom dve duge godine, ukinute su u Engleskoj, a uskoro će i u celoj Velikoj Britaniji, kao i u još nekim evropskim zemnjama.

Prešli smo put od toga da nam je kovid „određivao živote“ do toga da počnemo da „živimo sa virusom“.

Međutim, daleko od toga da je pandemija završena – korona virus će biti prisutan dugoročno i neki naučnici misle da smo se prerano opustili.

Na šta moramo da obratimo pažnju u narednim mesecima i godinama?

• Hoće li korona virus postati endemska bolest i šta bi to značilo
• Zašto je godinu dana „dugačak period“ za potvrdu bezbednosti vakcina
• Kada ne morate u izolaciju zbog korone ili rizičnih kontakata – 10 pitanja i odgovora

Novi sojevi

U čemu je problem?

Imali smo originalni soj virusa, a zatim i alfa, delta i omikron varijacije, koje su izazvale značajne talase pandemije.

Virus će neizbežno nastaviti da mutira i nastajaće novi sojevi u budućnosti.

Zašto je to bitno?

Novi sojevi nisu nužno problem i ne bi trebalo da paničimo svaki put kada se pojavi neki od njih.

Važno je da znamo da imamo značajan zid imuniteta koji bi trebalo da nam i dalje pruža zaštitu, čak i protiv novih sojeva.

Vakcine koje su napravljene na osnovu prvog soja pomažu u borbi protiv omikrona i još spašavaju živote.

Međutim, postoji mogućnost da će novi sojevi bitno promeniti virus i učiniti ga smrtonosnijim, možda će se širiti brže i naći način da zaobiđe zaštitu koju smo stekli vakcinacijom ili tako što smo preležali virus.

Svi ovi faktori mogu dovesti do toga da kovid postane veća pretnja nego što je danas.

Šta možemo da učinimo?

Postoje dva pristupa – smanjiti broj mutacija ili reagovati na nove sojeve kada se pojave.

Postoji rizik da će virus mutirati svaki put kada se prenese i jedini način da se to spreči je smanjivanje broja infekcija u svetu na minimum.

Umesto toga, deluje da je veća pažnja posvećena praćenju novih sojeva i adekvatnim reakcijama, poput prilagođavanja vakcina.

Slabljenje imuniteta

U čemu je problem?

Postalo je vrlo očigledno da imunitet slabi vremenom.

Ljudi se zaražavaju, iako su primili tri doze vakcine ili su ranije preležali kovid.

Nivo zaštite od zaražavanja se brzo smanjuje, ali je ona delitvornija mnogo duže protiv težih oblika bolesti izazvanih virusom ili smrti od kovida.

Zašto je to važno?

Imunitet je jedini razlog zbog kojeg smo u prilici da ublažimo mere protiv širenja virusa.

Naši organizmi su se pre dve godine na slepo borili protiv virusa, ali je imuni sistem sada spreman.

Kovid je sada manje smrtonosan, a nivo imuniteta jedini razlog za to.

Značajno slabljenje imuniteta bi moglo da donese nove sojeve, a možda i novi pritisak na bolnice.

Moguće je da će uslediti „medeni mesec“ i da će delovati da se virus totalno povlači, da bi se kasnije vratio kada nam oslabi imunitet.

Šta možemo da učinimo?

Stalno mora da se proverava koliko smo zaštićeni od korona virusa.

U odnosu na to će se određivati ko treba da primi dodatne doze vakcine i koliko često.

Već postoji plan u Velikoj Britaniji da se tokom proleća daju četvrte doze vakcine starijima od 75 godina i onima koji su veoma ugroženi.

Predviđa se da će biti pokrenute masovnije kampanje za buster doze naredne zime.

Kada je reč o dugoročnim planovima, već se radi na novoj generaciji vakcine protiv kovida, kako bi se ispitalo da li ona može da ponudi zaštitu na duži period.

Otpornost na lekove protiv virusa

U čemu je problem?

Lekovi koji ubijaju virus se sada koriste kako ljudi ne bi završili u bolnicama, ali postoji opasnost da će virus evoluirati i postati otporan na lekove ako ih pogrešno koristimo.

Zašto je to važno?

Neki naučnici smatraju da je to najvažnije pitanje za narednih nekoliko meseci.

Poznate su nam zarazne bolesti koje izazivaju bakterije i koje se teško leče – od stafilokoka otpornih na meticilin (MRSA) do oblika gonoreje koji ne reaguje na lekove, a nastale su nepravilnom upotrebom antibiotika.

Isto se može dogoditi sa lekovima protiv virusa.

Ovi lekovi, poput pakslovida i molnupiravira, trenutno su veoma značajni za spašavanje života i to je jedan od razloga zbog kojeg su mere ublažene.

Još je važnije što će u budućnosti biti garant sigurnosti – ako se pojave novi sojevi sa kojima se naš imunitet ne može izboriti, zavisićemo od lekova protiv virusa, kojima možemo kupiti vreme dok ne prilagodimo vakcine ili ne napravimo nove.

Šta možemo da učinimo?

Što ih češće koristimo, veći je rizik da nam organizam neće reagovati antivirusne lekove – to znači da ih moramo upotrebljavati pažljivo i treba da ih koriste oni kojima najviše pomažu.

Ovo bi moglo da dovede do teških odluka o tome kako lečiti pacijente danas, a sačuvati delotvornost lekova za one kojima će biti neophodni u budućnosti.

Jedno od rešenja je terapija kombinacijom nekoliko različitih lekova, čime se smanjuje rizik da će virus postati otporan na njih.

Koliko će se naši životi približiti normalnosti?

U čemu je problem?

I dalje su nam životi daleko od normalnosti i niko nije siguran kako ćemo reagovati na promene mera i testiranja.

To dovodi do velike neizvesnosti sa kojom ćemo se suočavati u narednim nedeljama i mesecima.

Zašto je to važno?

Očigledno je, ali kovid se prenosi sa čoveka na čoveka – što je više okupljanja, više je prilika za virus da se širi.

Dakle, šta će se sada desiti?

Hoćemo li se vratiti na radna mesta ili je rad od kuće sada pravilo?

Hoćemo li sada morati da plaćamo testove na korona virus?

Ako se razbolimo, da li ćemo morati u izolaciju ili ćemo izaći čim nam bude bolje, iako smo možda zarazni?

Šta će raditi ranjive grupe ljudi, koji su se čuvali do sada?

Još koliko će ljudi nositi zaštitne maske na mestima gde su gužve?

Uticaj promena našeg ponašanja će verovatno biti veći od bilo kog sezonskog efekta koji je donosio virus.

Neizvesnost znači da može da se dogodi da broj zaraženih i pacijenata u bolnicama nastavi da pada, ali i da situacija može krenuti u suprotnom smeru.

Međutim, visok stepen imuniteta znači da verovatno neće doći preopterećenja zdravstvenog sistema.

Šta možemo da učinimo?

Veoma malo. Odluke su već donete.

Pravila su promenjena i izdate su preporuke šta treba da radimo u budućnosti.

Ljudi bi trebalo da se izoluju ako dobiju pozitivan test na korona virus, iako više nemaju zakonsku obavezu da to čine, rekao je ser Kris Viti, epidemiolog i glavni savetnik britanske vlade u borbi protiv pandemije.

Dugotrajni kovid

U čemu je problem?

Ne oporavljaju se svi brzo od virusa i kod nekih se razvije „dugotrajni kovid“.

Novi talas zaražavanja mogao bi da poveća broj ovakvih slučajeva.

Zašto je to važno?

Dugotrajni kovid može biti veoma iscrpljujuć.

Neprestani umor je česta pojava, kao i moždana magla, bol u mišićima i nedostatak daha.

Sa ovim problemima se suočava više od jednog u 50 ljudi u Velikoj Britaniji, a više od pola miliona je osećalo simptome koji traju duže od godinu dana.

Neizvesno je šta će se događati u budućnosti – da li je dugotrajni kovid ono što nosi ovaj virus i dešavaće se uvek ili će nestajati kada naš imunitet postane snažniji?

Istraživanja su pokazala da vakcina smanjuje rizik od pojave dugotrajnog kovida, ali se imunizacijom ne može potpuno eliminisati verovatnoća da će do njega doći.

• Kako izgleda život sa dugotrajnim kovidom u Srbiji
• Vakcina smanjuje rizik od dugotrajnog Kovida
• Kovid koji traje predugo: Hoće li mi nekad biti bolje

Šta možemo da učinimo?

Potrebno je pratiti broj slučajeva dugotrajnog kovida.

Ako shvatimo zbog čega virus izaziva ovu bolest i koji su najbolji načini za lečenje, mogli bismo da ubrzamo oporavak.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk