Biciklom do Beča i nazad

Objavljeno 19/06/2015

Naš mladi sugrađanin Nikola Savković, povratkom u Čačak, okončao je svoju ovogodišnju biciklističku avanturu. Prešao je preko dve hiljade kilometara i vozio kroz devet država, a kući se vratio živ i zdrav, što je porodici najvažnije, i sa puno utisaka i jednim novim iskustvom.

Trasa kojom je vozio Nikola Savković

Mada je po prvobitnom planu ovaj put bio predviđen za prošlu godinu, Nikola je uspeo da prikupi dovoljno novca da krene tek ovog leta. Po tom prvobitnom planu u maloj avanturi putovanja biciklom do Beča i natrag Nikola je trebalo da krene sa jednim drugarom, ali na kraju je ispalo da ide sam.

Kraj prve etape – dolazak u Beč

Susret i druženje sa prijateljima u Beču

I sve je prošlo u najboljem mogućem redu, jer i pored velike kilometraže koju je prešao i velikih vrućina po kojima je vozio, na bicikli nije bilo kvarova niti gumi defekta.

U odnosu na trasu puta koju sam planirao za prošlu godinu napravio sam malu izmenu. Naime plan je bio da u povratku iz Beča idem ka Mariboru, a onda iz Maribora da se spustim ka Prijedoru i Banja Luci, pa ka Jajcu i Travniku put Sarajeva i onda u Čačak. Sada sam odlučio da tu trasu promenim tako što sam iz Maribora vozio ka Ljubljani, pa jednim delom u Istri ušao u Italiju i onda izašao na hrvatsko primorje, vozio Jadranskom magistralom do Metkovića, pa onda do Mostara i Sarajeva – kaže Nikola.

Iz Austrije put u Sloveniju – Nikola u Mariboru

Cena ovog putovanja bila je nešto više od 400 evra, ili kao jedno pristojno letovanje, ali puno aktivnije od izležavanja na plaži. A da li je bilo naporno?

Pa meni nije, imam prilično kondicije za vožnju bicikle. Prelazio sam od prilike 150 kilometara dnevno. Jedini problem bila je velika vrućina, pa da ne bih dehidrirao morao sam da uzimam puno tečnosti. Naravno bilo je i umora, naročito kada sam imao deonice sa usponom, ali to nije ništa novo i neočekivano, vozio sam ranije i teže ture. Brinulo me je samo da ne dođe do nekog kvara na bicikli, jer sam pred sam put imao dva kvara. Prošli put kad sam preko Makedonije išao do Tirane u povratku sam u Crnoj Gori imao kvar na bicikli zbog kojeg sam morao vozom da se vratim iz Podgorice u Čačak. Ovog puta sve je bilo bez problema, jedino mi je pukla korpa na kojoj je bila oprema, ali sam to uspeo da saniram.

Tokom putovanja Nikola nije mogao da vozi autoputevima na kojima je zabranjena vožnja bicikle. Tako je bio orjentisan na lokalne puteve, pa je sve bilo puno zanimljivije. Kao najkvalitetnije lokalne puteve ocenjuje one u Austriji i Sloveniji, mada, kako kaže, ni Hrvatska ne zaostaje puno po kvalitetu lokalnih saobraćajnica. Jedini problemi, čak i uz upotrebu navigacije, bili su putevi u Mađarskoj, na kojima ima puno kružnih tokova na kojima ne stoji oznaka zabrane za bicikle a kada krenete izabranim pravcem posle nekoliko kilometara pojavi se znak zabrane za bicikle.

Noću, odmarao se u auto kampovima pod šatorom koji je nosio na put, nekoliko puta je spavao u nekom od motela, a u Beču i Sarajevu je spavao kod prijatelja. Na putu je sreo još nekoliko biciklista koji su, kao i on, vozili na neke svoje avanturističke destinacije, što znači da ova vrsta aktivnog biciklizma nije svojstvena samo nama Čačanima.

Naravno da nije i nije samo nama muškarcima. Naša poznata ciklo turistkinja Sneža Radojičić, proputovala je sama biciklom skoro ceo svet. Poznajem i Rajka Jankovića iz Požarevca koji, kao i ja, putuje sam. To vam je na neki način stvar opredeljenja.

Nikola nosi puno utisaka sa svog putovanja. Lokalno stanovništo pozdravljalo ga je sa simpatijama, naročito u Austriji i Sloveniji gde je biciklizam popularan. Za sledeću godinu planira put do Moskve ili na Olimpijske igre u Rio de Žaniero. Alternativa je i put do Istanbula. Za odlazak biciklom do Moskve i nazad potrebno mu je oko 2.000 evra za troškove, dok bi put u Rio bio skuplji, a i manje bi vozio biciklu, samo do Lisabona, a onda avionom ili brodom do Rija.