Medicinska sestra – heroina zdravstva u Srbiji

U zdravstvenom sistemu Srbije zaposleno je približno 60.000 medicinskih sestara i tehničara, a zbog obima posla nedostaje ih još oko 30.000. Upravo toliko ih je, prema nekim procenama, zbog otežanih uslova rada i “mršavih” plata, u poslednjih desetak godina otišlo u “pečalbu”.  

Zanimanje medicinska sestra-medicinski tehničar je jedno od najtežih i najodgovornijih zanimanja u zdravstvu. Retko kad se neko zapita kako i da li te osobe, od kojih nam zavisi izlečenje, a ponekad i život, funkcionišu u privatnom životu. Mogu li da prežive od plate, da školuju i prehrane porodicu, da plate račune, imaju li vremena za odmor između smena, kakvog su zdravlja…?

Predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ Zoran Ilić smatra da je položaj medicinskih sestara i tehničara nešto bolji nego što je bio pre 10-15 godina, ali da je ta profesija i dalje prilično zapostavljena.

– Plate medicinskih sestara, ako računamo i kovid dodatke, iznose 55.000-60.000 dinara. Pre dve godine sindikat je od Ministarstva zdravlja tražio da plata medicinske sestre bude 900 evra, međutim Vlada Srbije je na naš zahtev odgovorila da će ta plata biti obračunata tek 2025. godine. Dakle, da bi se postigla dogovorena vrednost, plate bi u naredne tri godine trebalo da rastu 17 odsto na godišnjem nivou – objasnio je Ilić u razgovoru za portal Nezavisnost.org.

Dodaje da je sa aktuelnim platama teško zadržati medicinsko osoblje da ne ode u inostranstvo.

– Samo Nemačkoj je pre dve godine nedostajalo milion zdravstvenih radnika, tako da se plašim odliva velikog broja kadrova iz srpskog zdravstva –  ističe Ilić.

On navodi da je pandemija kovida-19 „ogolila“ težinu posla medicinskih sestara i tehničara koji danonoćno moraju da rade u smenama i da budu pored pacijenata. Sindikat „Nezavisnost“ je pre dve i po godine u 11 tačaka predstavio platformu kako da se izbegne migracija zdravstvenih radnika.

– Osim znatno većih plata, država bi morala da gradi stanove za zdravstvene radnike, u bolnicama da otvori dečje vrtiće u kojima bi mlade medicinske sestre i doktorke mogle da ostavljaju svoju decu za radno vreme, a uslovi na radnom mestu da budu znatno bolji i humaniji nego što su to sada. Osnovna plata lekara iznosi od 80.000 (lekar opšte prakse) do 130.000 dinara koliko iznosi plata subspecijaliste. To je prema znanju i zvanju isuviše malo. Svuda na svetu lekari su najplaćenija profesija, a evropski prosek je oko 5.000 evra – naglasio je Ilić.

Koordinatorka Sindikata medicinskih sestara i tehničara Dragica Dašić je rekla da je u srpskom zdravstvu zaposleno približno 60.000 medicinskih sestara i tehničara, ali da ih zbog obima posla nedostaje još oko 30.000, da bi se postigao nivo evropskog zdravstva.

– U pojedinim zdravstvenim ustanovama imamo i do 50 odsto prekvalifikovanih zaposlenih koji rade kao medicinske sestre i tehničari i većina njih je zaposlena na određeno vreme. U ustanovama gde je tako veliki broj prekvalifikovanog zdravstvenog osoblja, nivo zdravstvene zaštite je sigurno nizak – ukazala je Dašić.

Ona navodi da je 60 odsto medicinskih sestara i tehničara u starosnoj generaciji od 40 do 60 godina.

Dragica Dašić

– Mi smo verovatno jedina zemlja u Evropi koja nema pomoćnog radnika u zdravstvu. Naše medicinske sestre, osim što brinu o zdravlju pacijenata, primorane su da obavljaju fizičke poslove i zbog toga je među njima veliki broj s raznim invaliditetima. Na primer, u bolnicama gde su hospitalizovani najteži nepokretni pacijenti, medicinske sestre moraju da rukama podižu, nose i premeštaju te bolesnike koji su nekoliko puta teži od njih samih. Postoji bolnica u Beogradu gde je svaka deseta medicinska sestra invalid – naglasila je Dašić.

Po kolektivnom ugovoru, koeficijent sestara i tehničara je od 12 do 15, koji se množi sa 4.500 dinara.

– U koeficijentu od 12 do 15 spada i koeficijent 3,17 koji se odnosi na regres i topli obrok. Dakle, kada sestri sa srednjom stručnom spremom, koja ima koeficijent 12 oduzmete 3,17 ispada da je njena plata svega 39.740 dinara. One koje rade u kovid zonama imaju mesečni dodatak u visini od 100 evra. Inače, u srpskom zdravstvu je 75 odsto sestara sa srednjom školom – objasnila je Dašić.

Medicinske sestre i tehničari koji rade u kovid zonama, zbog manjka osoblja imaju dežurstva koja traju po 12 sati.

– To je užasno opterećenje, do samih granica izdržljivosti. Nekima i pozli na radnom mestu. U 48 sati imaju dve smene po 12 sati u skafanderima, i onda dobiju samo jedan slobodan dan – navela je Dašić.

Prema njenim rečima, samo u toku 2019, dakle pre epidemije koja je dodatno pogoršala situaciju u zdravstva, Srbiju je napustilo 3.000 medicinskih sestara i tehničara.

– Vlast krije tačne podatke o broju zdravstvenih radnika koji napuštaju Srbiju. Naša pretpostavka je da je u poslednjih deset godina Srbiju napustilo oko 30.000 medicinara. Da bi se migracije zdravstvenih radnika zaustavile neophodno je da, na primer, medicinska sestra ima platu kao pomoćni radnik u Evropi, a to je 1.500 evra. Povećanje plata za zdravstvo od osam odsto, već je pojela inflacija. Medicinske setre i tehničari jedva sastavljaju kraj s krajem, a prema istraživanju koje smo radili njih 65 odsto je kreditno zaduženo i s velikim opterećenjem dolaze na posao – zaključila je Dragica Dašić u razgovoru za portal Nezavisnost.org.

Izvor: UGS Nezavisnost

_________________________________________________________