U pravoj banji

Kad kažu banja, ja se prvo setim Vrnjačke Banje. Moja baba Drinka i deda Radojica uvek su išli u Vrnjačku Banju i u njoj ostajali  tri nedelje, tako se tada išlo. Bili su smešteni u hotelu „Park“ na šetalištu, odmah do biblioteke. Ja sam sa roditeljima išao da ih obiđem. Sećam se kako su ljudi stajali u redu kod javnog kupatila – izvora i one pljosnate čaše  punili vodom.

Voda je bila topla, a časa se držala između dlanova. Šetali smo se uvek parkom i išli na nezaboravne lepinje sa kajmakom, tamo pri kraju parka,  kod izvora Slatina. Svako dete koje dodje u banju, slika se kao kauboj, u narodnoj nošnji ili u automobilu. Ja čuvam sve te slike. Moja majka kaže da je bila u Vrnjačkoj banji na medenom mesecu, ali tada nisu mogli da nadji fotografa. 

Posle 60 godina odlazim da vidim neku novu banju, odlazim u Mađarsku. U pravu banju. U mesto koje jeste banja, a ne ono što se ovde u okolini Čačka tako naziva. Harkanj banja, sa hotelima nižeg, ali i visokog ranga. U hotelskom i welness centru termalna voda bogata je sumporom i ima blagotvorno dejstvo na kožu. Svaki hotel ima svoj unutrašnji bazen gde je temperatura vode do 26°, džakuzi sa temperaturom vode do 35 stepeni, finske i infracrvene saune, tuševe sa specijalnim efektima i ležaljke za opuštanje.

Banjski centar Harkanj poseduje 15 unutrašnjih i bazena na otvorenom, saune, solarijum, džakuzi, bazene za masiranje, kozmetičke salone i salone za masažu. Koristeći penzionerski popust kupujem kartu na jednom od šaltera. Začuđen sam svim ovim što vidim.

Nepregledni redovi ležaljki, gosti svih uzrasta, no za mene je iznenađenje bilo i  ulazak u kabinu za presvlačenje. Tu me sačekao veliki ofinger za košulju i za jaknu, pregrada za pantalone i platneni džak za cipele, a onda, na moje čuđenje,  nasuprot ulaznih vrata vidim rezu na prozoru i naravno otvaram taj drveni prozor i  tamo vidim žene koje prihvataju garderobu, kače je i daju mi broj.

Još nešto me je iznenadilo,  iako sam to pre nekoliko godina video u jednom luksuznom turskom hotelu: mala mašina u koju možete ubaciti i na tren osušiti gaće. U bade mantilu, koji svaki gost dobija u svom hotelu,  zauzimam mesto između prozora i toplog bazena. Ovo je stvarno banja…

Ulazim u topao bazen i plivam do izlaza na spoljni bazen koji je odvojen trakastim zavesama. iako je napolju hladno, voda koja isparava ne čini da je glavi hladno. Vidim ljude koji pretrčavaju u drugi bazen sa još toplijom vodom, pa to činim i ja.

U poslastičarnici radujem se kafi i nekom neobičnom mađarskom kolaču. Nisam računao koliko košta,  jer svi redom plaćaju karticom, pa sam tako i ja odustao od zamene eura u forinte. Ovo je stvarno banjsko, zdravstveno,  duševno uživanje. Zamišljam kako je lepo ovde doći u leto ili jesen i uživati u uređenim parkovima. 

Naš vodič nam predlaže posetu vinariji uz degustaciju vina i večeru. U porodičnoj vinariji domaćica Marica priča svoju vinsku priču. Možemo da probamo šest vrsta vina,  a naravno moźemo i da ih  i kupimo.

Ujutru posle doručka, sa naravno tri vrste mađarskih kobasica, put nas vodi u Pečuj, grad u kome se prepliću evropska i otomanska arhitektura, koji je prevazišao sva moja očekivanja. Hodam ulicom Kiralj, tu je i gradska kuća, Gazi-Kasim pašina džamija, katedrala, nacionalno pozorište, srpska pravoslavna kapela, franjevačka crkva i pečujski Univerzitet.

Sedeći u jednoj neobičnoj kafani, divio sam se i pitao da li je sve ovo moguće videti za tako kratko vreme. Jureći i tražeći porciju gulaša izašao sam na pogrešna vrata velikog tržnog centra kružeći , tražeći naš autobus. Čekali su me desetak minuta.

I Čačak me čeka.

Slobodan Čvorović

____________________________________________________