Javna preduzeća kao izborni plen

Vremenom kako je rasla moć SNS i njenih koalicionih partnera ali i potreba da sve konce od mesnih zajednica, preko lokalnih samouprava pa do državnih, gradskih i opštinskih preduzeća drže u svojim rukama i zakonska odredba da se direktori javnih preduzeća biraju na javnom konkursu je prerasla u mrtvo slovo na papiru. Naime izbegavajući da na konkursu imenuje direktore u velikim brojem javnih preduzeća upravljaju vršioci dužnosti koje imenuje Vlada, a za čije imenovanje zakon ne predviđa da recimo moraju da osim odgovarajuće stručnosti prethodno najmanje pet godina budu na rukovodećem mestu.

Ovaj tekst realizovan je u sklopu projekta „Zajednički glas ZA slobodu medija“ koji realizuje deset lokalnih medija iz Čačka, Gornjeg Milanovca i Požege.

Kada se govori o zloupotrebi javnih resursa u svrhu političkih aktivnosti nezaobilaznu temu predstavljaju javna preduzeća koja se u Srbiji od ponovnog uspostavljanja višepartijskog sistema poistovećuju sa svojevrsnim izbornim plenom. Naime osim podele resora u budućoj vladi i državnih funkcija neizostavan deo postizbornih koalicionih pregovora. Naime, dosadašnja praksa je nedvosmisleno pokazala da su direktorske funkcije recimo u EPS, Telekom, Srbijagas, Putevi Srbije… srpskim političkim strankama bitnije od većine ministarstava, naravno osim ministarstava sile, odnosno vojske i policije. Na drugoj strani od vremena koje je prethodilo petooktobarskim političkim promenama pa do dana današnjeg teško je navesti jednu političku stranku koja u svom programu i predizbornoj kampanji nije obećala depolitizaciju javnih preduzeća, da bi se na kraju sve svelo na onu narodnu – obećanje ludom radovanje.

– Nema više partija u javnim preduzećima, ne bore se više partije u Srbiji za javna preduzeća i tačka – i na nivou Srbije i na nivou grada Beograda.Javna preduzeća neće biti nikakav partijski plen. Dva ili tri javna preduzeća su dobro poslovala. Oni koji su loše vodili preduzeća moraće da promene svoje ponašanje – obećao je svojevremeno budući premijer gostujući na RTS-u.

Osim depolitizacije i departizacije javnih preduzeća Srpska napredna stranka, odnosno Aleksandar Vučić kao njen čelni čovek najviše zastupljen u medijima najavio je ukidanje brojnih vladinih agencija ali i depolitizaciju sporta koji su takođe predstavljali mesta gde su se udomljavali zaslu\ni partijski kadrovi. Međutim deset godina kasnije, u vreme kada Srbiju očekuju novi predsednički i parlamentarni izbori, stiče se utisak ne da je i ovo predizborno Vučićevo obećanje bilo samo marketingški trik, već da je situacija u javnim preduzećima i budžetskim ustanovama višestruko lošije nego u vreme kada je SNS došla na vlast.  

– Da se podsetimo kako je izgledala priča o departizaciji ispričana u davnoj aprilskoj predizbornoj kampanji. Za departizaciju su bile sve partije, jedino je SPS imao rezerve. List Blic, koji je inače obeležio ove izbore, imao je čak navodno nezavisnu inicijativu da sve partije potpišu dogovor o departizaciji. Odazvali su se: DS, SDPS, URS, LDP, SNS i JS, a čak je i potpredsednik SPS dao usmenu podršku. Stvar je svečano potpisana od strane istaknutih stranačkih lidera. Đilas i Dinkić su se borili za primat, pa je tako Đilas predložio zakon o departizaciji, koji je Dinkić već predložio nešto ranije. U Đilasovoj verziji čak će i u nadzornim odborima ostato samo “lica s visokom stručnom spremom, odnosno stručnjaci u jednoj ili više oblasti iz javnog preduzeća”. URS je čak predlagao da se pre izbora usvoji zakon o profesionalizaciji javnih preduzeća. Danas o predizbornim obećanjima više niko ne priča, što je u nekom smislu izigravanje demokratije. Naime, u demokratiji ljudi ne glasaju samo za osobe, nego i za programe. Pošto je departizacija bila program skoro svih partija, danas je ona zakon za partije. Striktno gledano, ako partije žele da dele “partijski plen” trebalo bi da idu na nove izbore u kojima bi, za promenu, partizacija bila predizborni slogan – podsetio je Vladimir Milutinović u tekstu Šta je bilo sa departizacijom objavljenom na sajtu Peščanik, u junu 2012. godine, mesec dana posle parlamentarnih izbora

Kada je u februaru 2016. godine usvojen novi Zakon o javnim preduzećima, mnogi su ipak pomislili kako su SNS i njeni koalicioni partneri zaista odlučili da uvedu red u javni sektor i javna preduzeća i ustanove oslobode balasta politike, odnosno da demantuju sve one koji su godinama unazad tvrdili kako su se javna preduzeća pretvorila u partijske ispostave.

Umesto da se to desi ispostavilo se da novi zakon o javnim preduzećima nije rešio njihov najveći problem, pa se do dana današnjeg javna preduzeća i dalje tretiraju kao partijski plen, odnosno da je i ovoga puta bila reč o zakonodavnoj šminki i pukom zadovoljenju forme sa ciljem da se građani, ali pre svega EU uveri kako je naprednjačka vlast zaista spremna da reformiše ovaj sektor u skladu sa evropskom praksom.

– Ovaj zakon suštinski neće ništa promeniti. Ni prošli nije bio tako loš da bi morao radikalno da se menja. Problem je u društvenom i političkom ambijentu u kom su javna preduzeća prepoznata kao legitimni partijski plen. Dok se to ne promeni mi ćemo imati isti problem – rekao je u martu 2016. u izjavi za Radio Slobodnu Evropu  Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija.

Kao i prethodni i novi zakon je predvideo da se direktori javnih preduzeća biraju na javnom konkursu, da ih imenuje Vlada Srbije i da neće moći da budu partijski funkcioneri. Ali samo tako da će im stranačka funkcija biti na mirovanju dok su u direktorskoj fotelji. Ovakvo rešenje Sindikat Nezavisnost, je ocenio kao zamenu teza koja prikriva činjenicu da je i ovoga puta zaobiđena ključna odredba  – da partijski kadrovi ne mogu u javna preduzeća.

– To se ovim zakonom uopšte ne definiše. Novim zakonom samo sprovode sopstvenu ideju da iz javnih preduzeća uzimaju više novca, da u njima smanje uticaj sindikata, i da se eventualno neka javna preduzeća dovedu do ruba propasti kako bi sutra mogli da se prodaju njihovi delovi – objasnio je svojevremeno Aleksandar Titović, zadužen za javni sektor u Sindikatu Nezavisnost.

Zašto je vlast toliko „bolećiva” prema partijskim kadrovima pokušao je da objasni tadašnji ministar privrede Željko Sertić rekavši da je novo rešenje u skladu sa postojećim zakonom po pitanju mirovanja stranačke funkcije, jer “nije fer” da ljudi koji se bave politikom budu isključeni iz mogućnosti da budu direktori.

Vremenom kako je rasla moć SNS i njenih koalicionih partnera ali i potreba da sve konce od mesnih zajednica, preko lokalnih samouprava pa do državnih, gradskih i opštinskih preduzeća drže u svojim rukama i zakonska odredba da se direktori javnih preduzeća biraju na javnom konkursu je prerasla u mrtvo slovo na papiru. Naime izbegavajući da na konkursu imenuje direktore u velikim brojem javnih preduzeća upravljaju vršioci dužnosti koje imenuje Vlada, a za čije imenovanje zakon ne predviđa da recimo moraju da osim odgovarajuće stručnosti određeni vremenski period godina budu na rukovodećem mestu. Na ovaj način, kao što je to bio slučaj u EPS ili u sada u čačanskom sportskom centru Mladost, vlast indirektno krši zakon koji je sama donela.

A. Arsenijević

___________________________________________________