Dani trešnje u Institutu za voćarstvo

Institut za voćarstvo organizovao je stručni skup pod nazivom Dani trešnje sa ciljem unapređenje razvoja ove vrste voćaka na području Čačka i čitave Srbije. Pored izložbe većeg broja sorti trešnje, na skupu se diskutovalo o aktuelnim temama vezanim za savremeni koncept proizvodnje plodova ove interesantne vrste voćaka čiji se zasadi uvećavaju iz godine u godinu, jer njena tehnologija gajenja nije toliko zahtevna u odnosu na neke druge vrste voćaka.

Stručni skup je premašio očekivanja organizatora, a potvrda toga je veliki broj voćara koji je prisustvovao na tribini Instituta za voćarstvo. Dane trešnje posetili su proizvođači voća iz čitave Srbije koji su već u proizvodnji trešnje ili nameravaju da budu. Bila je ovo još jedna prilika da struka i nauka predstave najnovija dostignuća u proizvodnji ovog voća.

– Zadovoljstvo je što osim proizvođača iz Čačka možemo da ugostimo i goste iz Grocke, Smedereva, Topole, Požege, Arilja, Kraljeva…Ono što je veoma bitno, u savremenom konceptu gajenja, kako trešnje tako i drugih vrsta voćaka, jeste primena savremenih tehnologija gajenja u svim oblastima, počev od izbora kvalitetnog sadnog materijala, primene svih agrotehničkih mera. Kod gajenja trešnje je veova važan kvalitetan odabir sortne kompozicije koje se zajedno mogu gajiti u zasadu. Takođe bitan je aspekt ishrane i zaštite voćaka. Želja nam je da uspostavimo što bolji kontakt i saradnju sa lokalnim samoupravom, privrednicima i voćarima radi što boljeg transfera znanja do koga smo mi došli, ali i da čujemo probleme i zahteve proizvođača kako bi mi znali u kom pravcu treba da usmerimo naša istraživanja, kaže za Ozonpress dr Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo.

I Sanja Radičević, naučni saradnik Instituta za voćarstvo, ističe na prvom mestu značaj odabira sorte.

– Sorta je osnov proizvodnje jer sve greške koje se naprave izborom sortimenta se ne mogu ispraviti. Uz odgovarajuću tehnologiju gajenja, neophodno je sorti dati sve ono što treba da bi ispoljila svoj potencijal. Danas postoji veliki broj sorti trešanja, a Institut za voćarstvo nudi veoma kvalitetan i aktuelan sortiment. Treba voditi računa o vremenu sazrevanja sorti, kaže Sanja Radičević.

Prema rečima voćara, gajenje trešenja je jedna od najisplativijih proizvodnji jer su potrebna mala ulaganja a postiže se velika zarada. Ovogodišnji rod je zadovljavajući, a najkvalitetniji plodovi završili su na ruskom tržištu sa cenom od 200 dinara po kilogramu.

– Zajedno sa bratom uzgajam oko 9 hektara voća. Pod trešnjom je oko 1,5 hektar. Prinosi su dobri, vreme nas je poslužilo. Ova godina je zadovoljavajuća, pre svega mislim na cenu što nije bio slučaj u protekle dve godine. Celokupan naš rod plasiramo na tržište Rusije zato što imamo kvalitet, što je jedini uslov za to tržište. Dabi trešnja bila vrhunskog kvaliteta mora se primeniti savremena tehnologija, zato sam zahvalan Institutu za voćarstvo što organizuje ovakve skupove, kaže Tomislav Jelić iz Miokovaca.

Tihomir Nikolić iz Grocke budućnot proizvođača voća vidi samo u udruživanju i zjadeničkom nastupu, uz primenu savrmeenih naučnih dostignuća u proizvodnji.

– Najveći problem je tradicija. Tehnologija u svetu stalno napreduje, zahtevi su sve veći a naši poljoprivrednici se drže tradicionalnih metoda. Moramo da menjamo navike, tehnologiju gajenja i sortimente. Rasadnička proizodnja u Srbiji danas je u haosu. Zalažem se da timovi od struke i nauke diktiraju sortiment, da ne zbunuju proizvđače velikim brojem sorti, zbog čega proizvođači lutaju. Za strana tržišta je dovoljno imati 4-5 sorti, kaže Tihomir Nikolić.

Kada je u pitanju trešnja, najveće površine pod trešnjom nalaze se u  Grockoj, čija proizvodnja dostiže čak 800 vagona ovog voća.

Kako je najavio direktor Instituta za voćarstvo, slični događaji biće organizovani i ubuduće.