Jedna ministarka, jedan gradonačelnik i projekat od 80 miliona koji ne postoji

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i gradonačelnik Čačka, Milun Todorović su potpisali ugovor u vrednosti od 80 miliona dinara za izgradnja nečega za šta još uvek ne postoji projekat, niti projektna dokumentacija – vidikovac Kablaru. Sa druge strane stručnjaci upozoravaju da bi došlo do narušavanja biodiverziteta, ali i mira na „Srpskoj Svetoj Gori“.

Naime, pre nekoliko dana, ministarka turizma je zajedno sa prvim čovekom grada Čačka najavila da će ovaj projekat biti rađen u tri faze dodajući da je od 2015. godine u ovaj kraj uloženo oko 200 miliona dinara za razvijanje turističkih potencijala.

Todorović je, tom prilikom istakao da želi da Ovčar i Ovčar Banju približi i ostalim građanima, ljudima i turistima.

„Naravno i Kablar kao destinaciju koja će u modernom i bogatom svetu biti dostpuna svima. Postoje dva parkinga, izgradili smo saobraćajnicu, ostala je još jedna deonica središnjeg dela od 10 kilometara, od magistralnog puta do vrha sa čim počinjemo ove godine. Kada se završi projektno-tehnička dokumentacija koju radi „Energo projekt“ iz Beograda, krećemo u izgradnju samog vidikovca“, naveo je gradonačelnik.

Predeo Ovčarsko-kablarske klisure i okoline sa svim svojim specifičnostima i posebnostima predstavlja pravo bogatstvo, ocenio je za Nova.rs profesor Duško Brković sa čačanskog Agronomskog fakulteta.

„Potvrda ovoga je stepen zaštite ovog područja koje je proglašeno Predelom izuzetnih odlika. Kompletnost vrednosti prostora znatno dopunjava i prisustvo verskih objekata, koji su ovom predelu nadenuli ime “Srpska Sveta Gora“, podseća biolog.

Prema njegovim rečima, veliki broj istraživača je proučavao bogatstvo živog sveta i došao da zaista respektabilnih podataka, koje bi izgradnjom ovog objekta bile potencijalno ugrožene.

„Gljive se u povoljnim uslovima javljaju u znatnoj raznovrsnosti i značajnom kvantitetu. Periodično se formiraju plodonosna tela makromiceta izuzetnih nutritivnih vrednosti poput blagve, vrganja, rudnjače, sunčanice, đubrištarke, smrčka itd. Pored njih česte su i lekovite gljive poput lisičarike i hrastove sjajnice. Mahovine su zastupljene sa blizu 40 vrsta, među kojima se nalaze i tri vrste jetrenjača. Zanimljiv nalaz predstavlja nalaz retke vrste rinostegium“, objasnio je on.

Vaskularna flora ovog područja, navodi dalje, predstavlja pravo bogatstvo od preko 700 vrsta od koji su neke reliktne i endemične, poput kockavice, edriantusa. velikog broja vrsta orhideja…

„Prisutan je i značajan broj puževa, leptira i drugih beskičmenjaka. Od kičmenjaka zastupljeno je preko dvadeset vrsta riba od kojih dominiraju šaranske vrste. Tu su mrmoljci, daždevnjaci, kao i nekoliko vrsta zmija koji predstavljaju bogatstvo herpetofaune“, navodi biolog.

Poseban kvalitet biodiverzitetu daje prisustvo preko 110 vrsta ptica koje su stalno ili sezonski naseljene u ovom prostoru, a tu je i značajan broj sisara, ističe Brković.

Nikada do sada nisam čula da se potpisuje ugovor uz najavljivanje ukupne vrednosti celog projekta (za ovaj je dva miliona evra), a da ne postoji uradjen projekat, koji će po rečima gradonačelnika biti gotov za dve godina, kaže za Nova.rs sociološkinja Rada Karanac kojoj je Kablar kao druga kuća.

„Šta ukoliko u projektu bude navedeno da na vrhu Kablara može samo jedna klupica za sedenje od 800 dinara da se napravi? Šta ćemo tada da radimo, a mi imamo odvojeno 80 miliona dinara? Da li je zapravo, izdvajanje novca za nešto što ne postoji, osim u predizbornim obećanjima i populističkim pričama čačanske vlasti, poruka ministarstvu i svim ostalim insitucijama koje izdaje dozvole i rešenja, da znaju da je to završena stvar i da se ponašaju u skladu sa tim. Ugovor i pare postoje, i pečat i potpisi i šta sada maltretiranje i izmišljanje u projeku“, navela je ona.

Prema njenim rečima, danas je za pravljenje najobičnije dvorišne ograde potrebno desetina papira: dozvola i rešenja da bi neko ko gradi znao da li uopšte može da je napravi, a da ne priča o ovako vrednoj investiciji.

Čačanska vlast se, navodi dalje, stalno poziva na to šta kažu eksperti i na strogo poštovanja struke, a od stručnjaka za izgradnju staklenik vidikovca, imamo gradonačelnika i direktora TOČ-a, Vojina Jakovljevića.

„Niko nije čuo šta po pitanju pravljenja kojekavih staklenika i kafana na vrhu Kablara, koji je u režimu 2. i 3. stepena zaštite prirode, kao Predeo izuzetnih odlika „Ovčarsko – kablarska klisura“, gde je i u jednom delu i strogo zabranjena gradnja, kažu inženjeri zaštite životne sredine, geolozi, gradjevinci i ostali stručni iz oblasti“, objašnjava ona.

Prema njenoj oceni niko nije ni mario za mišljenje da li je moguće na vrhu Kablara, a da ostanu zaštićena flora i fauna, i da se radi u skladu za režimom zaštićenog područja, praviti bilo šta od onoga što stručnjaci (čitati gradonačelnik i direktor TOČ-a) kazuju i nameravaju da urade.

Uslov Zavoda za zaštitu životne sredine za izvodjenje ovakvih čudesa nismo videli, a dozvole ne postoje, kaže Karanac.

„Nisam čula da postoji uradjeno ispitivanje terena u smislu stabilnosti, izdržljivosti, način rešavanja otpadnih voda, kao i način dovodjenje pijaće vode, električne energije, o pristupnoj saobraćajnici za dovoženje materijala i mehanizacije, ali smo svi čuli da je potpisan ugovor i da su pare pripremljene. Mašala. Ministarka najavljuje da će se vidikovac graditi dve godine u tri faze i da je za prvu izdvojeno 80 miliona. Šta je sa druge dve faze? Zbog čega javno mnjenje nije upoznato sa detaljima ukoliko postoje? Da li je dovoljno da gradonačelnik želi, kako je rekao, da „pored planinarenja, alpinista i svih onih rekreativaca koji pohadjaju i već godinama i decenijama znaju za naš Kablar ali i za Ovčar i Ovčar Banju približimo i ostalim gradjanima, ljudima i turistima“, pa iako se mi pitamo ko je zapravo onda gradjanin, ko su ljudi, a ko turisti“, zapitala je ona.

Karanac je naglasila da če sa Kablarom biti ista situacija kao sa onom kafanom na Kopaoniku koja je napravljena bez ikakvih dozvola i rešenja.