Kancerogene materije u vazduhu utiču na zdravlje ljudi

Juče obeležen Međunarodni dan zdravlja protekao je u svetlu nagomilanih ekoloških problema i njihovog uticaja na zdravlje stanovnika.

Kako je istakla Svetska  zdravstvena  organizacija 99 odsto  stanovnika  planete udiše nezdrav vazduh. Stoga je šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus upozorio da je klimatska kriza zdravstvena kriza.

– Isti neodrživi izbori koji ubijaju našu planetu ubijaju i ljude,  kazao je Gebrejesus.

Iako  se  poslednjih  godina dosta govori o aerozagađenju, ne zna se puno o tome u kojoj meri  nezdrav  vazduh  doprinosi obolevanju i umiranju u Srbiji jer nema podataka iz državnih institucija. Prema jednoj analizi Svetske zdravstvene  organizacije  tokom  2016, čak 6.600 osoba umrlo je prevremeno zbog zagađenja. Istovremeno, Globalna alijansa za zdravlje i razvoj procenila je da je 2019. u Srbiji bilo 175 smrti na 100.000  stanovnika  zbog aerozagađenja, što je najveća stopa  u  Evropi.  Takođe,  nedavno  se  na  Svetskoj  konferenciji o raku pluća moglo čuti  da  Srbija  ima  najveći  broj preminulih od raka pluća na 100.000 stanovnika zbog zagađenog vazduha među građanima starosti od 50 do 69 godina u celom svetu.

Predstavnici države često ovake podatke  koji  dolaze  sa  strane  ocenjuju kao preterane, ističući da ne odražavaju realnu sliku. Same institucije  međutim nedavno  su  otkrile  kakav  je uticaj  zagađenja  na  zdravlje stanovnika Bora.

Tako je Institut za javno zdravlje Batut objavio studiju koja je pokazala da stanovnici Bora imaju veći rizik od obolevanja i umiranja od svih malignih bolesti osim od tumora kože. Oni istovremeno imaju  i  veći  rizik  odumiranja od drugih bolesti kao što su respiratorna, digestivna i kardiovaskularna oboljenja.

Analizom  smrtnosti  za sve uzroke smrti, smrti usled bolesti cirkulatornog sistema, respiratornih,  digestivnih  i urogenitalnih bolesti, primećeno je da postoji veći rizik od smrtnosti u Boru u skoro svim grupama  i  kod  muškaraca  i kod žena. Veći rizik u umiranju kod oba pola registrovan je za sve bolesti i poremećaje, dijabetes melitus, bolesti cirkulatornog sistema, bolesti respiratornog sistema, kao i za urođene deformacije, malformacije i hromozomske aberacije, piše još u publikaciji.

Za one koji žive u Boru ovo nije iznenađenje. Kako objašnjava  profesorka   Snežana Šerbula, šefica Katedre za zaštitu životne sredine Tehničkog fakulteta u Boru, koncentracije štetnih supstanci u vazduhu dostižu ogromne vrednosti.

Analiza  koju  je  profesorka uradila sa kolegama  pokazala   je, između ostalog, da je na primer 2019. godine nivo  arsena  bio  90  puta  veći na pojedinim mernim mestima u odnosu na nivoe dozvoljene   srpskim   i  evropskim propisima.  Svuda u svetu je metalurgija veliki zagađivač i baš zato se smešta van naseljenih mesta.

-Kod nas je poseban problem u centru grada,  kaže sagovornica Danasa.

Koliko je arsen opasan, po rečima  profesorke  Šerbule najbolje govori podatak da je u  srednjem  veku  bio  najpoznatiji otrov a da je posle korišćen za trovanje miševa.

-Ne znam da li se više i zato upotrebljava. I nema samo arsena u vazduhu već i drugih kancerogenih supstanci  kao što su olovo i kadmijum. Koncentracija   sumpordioksida jeste sada manja nego ranije, ali je i dalje ogromna i iznad dozvoljenih granica. Ovo pritome nije samo problem Bora već i okolnih država jer se na primer PM čestice, u kojima je skoro ceo periodni sistem, vetrom lako prenose ka Bugarskoj, Rumuniji. Uz to su zagađeni i vodotokovi i ovo je već međunarodni problem što se tiče  zdravlja  stanovništva ovog dela Evrope,  kaže prof.dr Šerbula.

Profesorka pulmolog Dragana Jovanović objašnjava da je uticaj aerozagađenja na respiratorne i kardiovaskularne organe  veoma  dobro  dokumentovan kroz brojne studije. Osvrćući se na primer Bora i  toga  kakav  vazduh  su  disali stanovnici ovog područja ona objašnjava da u danima kada koncentracije   opasnih   supstanci  višestruko  prevazilaze dozvoljene  vrednosti  postoji veći rizik da će biti neophodna hospitalizacija i urgentni pregledi  zbog  svih  respiratornih bolesti i to ne samo među odraslima  već  i  decom  koja  su posebno  osetljiva  kategorija. Tako su deca u 2020. godini u Boru imala i do 26 puta veći rizik za pogoršanje i hospitalizaciju usled respiratornih tegoba.

Dnevna koncentracija sumpordioksida od 125 mikrograma po kubnom metru prekoračena više od tri puta u jednoj   kalendarskoj godini povlači za sobom štetne efekte po zdravlje dece: povećani dnevni  simptomi astme  kod dece sa astmom, povećani respiratorni   simptomi   i   kod zdrave dece, povećan broj urgentnih pregleda i hospitalizacija  zbog  svih  respiratornih uzroka.

Tokom 2020. godine povećanje rizika za navedene pojave u Boru bilo je i do 26 puta veće, a u maju 2021. godine do 15 puta  kaže prof. dr Jovanović. Ona dalje ističe i da izloženost stanovništva sumpordioksidu u ogromnim količinama dovela i do toga da je u određenim danima 2020. u Boru bio 32 puta veći rizik smrti od svih respiratornih bolesti meren povećanim urgentnim pregledima i hospitalizacijama.

Upravo je zbog ogromnih vrednost sumpordioksida u vazduhu ekološka NVO Reri podnela prošle godine krivičnu prijavu protiv EPS-a  dok je protiv  Ziđina  u  Boru  pokrenula više postupaka.

Kako objašnjava Jovan Rajić, advokat i predsednik UO Rerija, do sada su održana dvaročišta u slučaju EPS-a a prvostepenu presudu očekuje nakon narednog ročišta. On objašnjava da je u slučaju EPS-a pokrenuta actio popularis tužba,  tužba  koja  se  pokreće  u opštem interesu jer je ugroženo  zdravlje  neograničenog broja  građana.

– Sličan  postupak planira se i protiv Ziđina ali  prvo  moraju  da  se  iscrpe ostala sredstva. Mi smo protiv Ziđina pokrenuli niz postupaka uključujući i zbog činjenice da su koncentracije arsena i sumpordioksida otišle u stratosferu. Međutim, inspekcija odbija da reaguje, ne pokreće krivične postupke a kazne koje se izriču su simbolične. Ziđinu se isplati da plati   kaznu   od   100.000   ili 200.000 dinara zbog toga što je podigao  proizvodnju  i  doveo do ogromnog zagađenja znajući da će na kraju zaraditi milione zahvaljujući tom uvećanom nivou proizvodnje. Država je Ziđinu saučesnik i država odbija da ih natera da poštuju propise  zaključuje Rajić.