Bokseri, fakultetski obrazovani, teško bolesni: Svi zajedno gladni i nesrećni

Čudne ljudske sudbine, nesnađenost u životu, neretko i propusti sistema doveli su do toga da se više od 40 hiljada žitelja naše zemlje hrane u Narodnim kuhinjama. U Čačku taj broj varira između 650 i 700 ljudi, među kojima je i oko 200 mališana. Svaka od ovih priča je svedočanstvo o životnim usponima i padovima i o tome da svakoga od nas može da zadesi takva sudbina.

Jedan od njih kaže da se oko dve godine snabdeva hranom iz čačanske Narodne kuhinje i dodaje da je veoma zadovoljan kvalitetom i uslugom.

– Bio sam nekada sportista, reprezentativac Srbije u boksu dok je bila Titova, velika Jugoslavija. Nisam vodio računa o novcu, putovao sam po svetu, ali na svu sreću imam rešeno stambeno pitanje. Majka mi je ostavila nekretninu – kaže za Nova.rs. D.T.

Na naše pitanje da li je zadovoljan kvalitetom i uslugom narodne kuhinje on, sa dozom humora odgovara, kad je nešto džabe i injekcija je „slatka“. Prema njegovim rečima, živi sam i nema prihode. Bio je u Beogradu pet decenija, a kada je otišao u Bokserski savez Srbije, tamo su mu rekli da je izgubljena njegova dokumentacija kako bi ostvario pravo na penziju.

R.T. živi sam i nema porodicu, pa dolazi svakodnevno za obrok u čačansku Narodnu kuhinju.

– Zaista nemam primedbe na hranu, možda bi, prilikom podele namirnica trebalo odvojiti više, ali sve u svemu sam zadovoljan – ispričao je on za Nova.rs. Naš sledeći sagovornik ima dvoje dece i očekuje transplataciju srca.

– Nedavno sam imao šlog, primam pomoć Centra za socijalni rad, mlađe dete se školuje, a starije koje je završilo školu pokušava da nađe posao, kako bi nam pomogao oko egzistencije. Imam kuću, ali su mi isključili struju pa smo nas troje bili prinuđeni da nađemo stan – ispričao nam je G.J.

Žena koja je vernik i uzima hranu u Narodnoj kuhinji smatra da treba da se vodi računa kada je post u pitanju.

– Moj predlog je da nam daju namirnice i mi ćemo onda kod svojih kuća spremiti posne obroke. Živim sama, ali sam zadovoljna hranom koju uzimam ovde, a delim je sa komšinicom i njenom kćerkom. Čovek ne treba da bude samoživ i celom svetu bi bilo lepše kada bi imali više osećanja i ljubavi prema drugima – ispričala nam je ona.

Prema njenim rečima, treba rešiti problem podele hrane, da se zimi ne stoji i mrzne čekajući, na šta joj je obećano u Crvenom krstu Čačak da će im obroci biti uručivani u boljim uslovima, te da se radi rešavanju te situacije.

Sekretarka čačanskog Crvenog krsta, Nataša Cvijović kaže za Nova.rs da je misija ove organizacije da smanji ljudsku patnju na svakom polju delovanja.

– Koliko ima ljudi koji nam se obraćaju, toliko ima sudbina i najrazličitijih priča. Narodna kuhinja u Čačku je među pet najboljih u Srbiji – ocenjuje ona.

Prema njenim rečima, osam osnovnih životnih namirnica stiže od CK Srbije, grad pomaže da se obezbedi još njih, pa su obroci pripremljeni po normativima.

– Važno nam je da hrana bude kvalitetna, a svakog dana se skuva između 650 i 700 obroka. Naravno, postoje i urgentne situacije, kada se porodica sa troje ili četvoro dece javi i kaže da nemaju šta da jedu, ne čekamo da budu odrađene papirološke procedure – istakla je Cvijović. Ukazuje, da je nekima dovoljno mesec dana da budu njihovi korisnici čime dobiju stimulans da krenu dalje. Možda više nikada neće uzimati hranu, ali im je naišao težak period u životu, objašnjava sekretarka.

Korisnici Narodne kuhinje su, navodi dalje Cvijović, najrazličitijeg uzrasta, obrazovanja, muškarci, žene, deca.

– Dakle, svakoga na ovom svetu mogu da snađu tegobe i teškoće, da bude u problemu za namirivanje egzistencijalnih potreba. Imamo onih koji su završili fakultete, ali su ostali možda sami i nesnađeni, tako da jedan od njih dolazi pola sata ranije da preuzme obrok, jer ga je sramota. Naš cilj je da sačuvamo dostojanstvo ljudi, a jedan od njih je opremanje punktova za deljenje hrane, da ne čekaju na zimi, kiši ili suncu – naglasila je Cvijović.

_______________________________________