Rekordna cena meda u Srbiji (VIDEO)
Srpski pčelari ove godine za svoj proizvod dobijaju višu cenu nego pčelari iz bilo koje druge zemlje – 7,1 evro po kilogramu, dok se krajnja cena za kupce, barem u Čačku, kreće se od 1.100 do 1.500 dinara..
Osim što je to u svetu najviša cena meda, to je ujedno i rekordna cena u otkupu kod nas. Rekordnu otkupnu cenu srpski pčelari postigli su plasiranjem meda na domaće i strano tržište bez posrednika.
“Zahvaljujući predsedniku Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljubu Živadinoviću dobili smo subvencije, ali i izgrađen je skadišni prostor u Rači, što je doprinelo da ove godine imamo odličnu cena meda. Dakle, nema posrednika, direktno se predaje med u naše magacine i on se najviše izvozi. Najnovija otkupna cena je 7,1 evra. Cene meda bile bi i više, medjutim u okolnim zemlljama, u Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj cena je 5,6 evra. Zbog rata izmedju Rusije i Ukrajine nema uvoza meda iz ovih zemalja, što takođe doprinosi rastu cena meda”, objašnjava Dušan Kukić, koji se pčelarstvom bavi nekoliko decenija.
Na cenu utiču i loše vremenske prilike, odnosno hladno vreme i kasni prolećni mrazevi.
“Kako je počela godina biće teško za med. Ssada se razvijaju društva, a zbog nemogućnosti da rade pčele su prinuđene da troše mnogo hrane. Mora se povesti računa da ne dođe do rojenja i sve zavisi od samih pčelara kako su spremili košnice. Savetujem pčelarima da pogledaju svoje pčele, da dodatno daju sirupa da bi radila matica i da ne ode roj”, upozorava Kukić.
Pčelari još jednom apeluju na voćare da vode računa kada prskaju voće i da na vreme upozore komšije koje imaju pčele jer se godinama ponavalja situacija sa masovnim trovanjem pčela.
“Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude. Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za 226 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo godišnje podigne prinose okolnih poljoprivrednika za 566 evra. Više od 100 vrsta gajenih biljaka, koje čine najveći deo u proizvodnji hrane za ljude, oprašuje pčela. Bez oprašivanja pčela, prinos jabuke pada za 38 odsto, jagode za 55 odsto, višnje za 67 odsto, šljive za 72 odsto, maline za 81 odsto, kruške 36 odsto, uljane repice 50 odsto. Tuga je kada uđete u pčelinjake i vidite da su uginule radilice koje ste razvijali godinu dana. Ima nesavesnih voćara i njih ne interesuje to što nećeš imati dve godine ništa. Dva puta sam imao trovanje. Od 70 košnica umesto da imate 1,5 tona meda dobio sam svega 300 kilograma. Voćari moraju da povedu računa jer je njihova korist od pčela daleko veća. Pokušali smo da ih dovedemo da razgovaramo ali skoro da se niko nije pojavio”, kaže Kukić.
Savez okuplja oko 8.000 pčelara koji, zavisno od godine, proizvedu između četiri i deset hiljada tona meda, od čega se izveze do 3.000 tona.
Nema pčela da lete niti vrabaca. Užas. Sve su ih potrovali neodgovornim prskanjem.