Pobedila smrt kao beba: Rođena sa 500 grama, majka je držala u šaci

Rođena sam sa svega 520 grama u dvadeset šestoj nedelji trudnoće i mislim da sam preživela zahvaljujući snazi ljubavi i misli mojih roditelja, mame i tate, kaže Anastasija Petković, sada već osamnaestogodišnjakinja iz Čačka.

Naša sagovornica priča da je šest meseci, nakon što je došla na svet, provela na Institutu za neonatologiju u Beogradu, a budući da je sve to vreme bila u inkubatoru, stradao joj je vid i imala je nos nepravilnog oblika.

– Koliko sam bila malecka i majušna mama je mogla da me uzme u šaku jedne ruke – priča nam Ana, kako je od milošte zovu članovi porodice i prijatelji.

Ona je zdravstvene probleme rešila, ali je imala kao školarac, veoma teške trenutke, odbacivanje iz društva i zadirkivanje dece na račun izgleda.

– Imajući u vidu da sam tako rođena, susretala sam se raznim vrstama omalovažavanja, deca su mi se rugala, jer sam malo drugačija, pre svega na račun fizičkog izgleda. Mnogo sam plakala u tom periodu – ispričala nam je Anastasija.

Sve je to nju pogađalo pravo u srce, ali, kako navodi dalje, sada  drugačije gleda na svet, ali i neprijatnosti sa kojima se suočavala.

– Shvatila sam da su to deca, ali nakon bolnog iskustva. Mama mi je uvek govorila da ne treba da me dotiču takve ružne reči i uvrede koje sam doživljavala. To je uslovilo i manjkom samopouzdanja koje je došlo tek u trinaestoj ili četrnaestoj godini – ispričala nam je ova, sada odrasla devojka.

Svoj, uslovno rečeno lek protiv neprihvatanja, pronašla je otvaranjem jutjub kanala gde je objavljivala svoje video zapise, ali je, pre svega, ispričala svoju životnu priču pratiocima. Tu je stigla i prva podrška.

– Snimala sam stvari koje sam ja u tom periodu volela da gledam, poput organizacije radnog stola, nešto iz sveta mode i šminkanja… Takođe, tu su i bili skečevi o tipovima profesora, đaka… To su stvari koje su me zanimale, ali sada sam na tik – toku – nastavlja svoju ispovest Anastasija.

Prema njenim rečima, najveću podršku u tom „rizičnom periodu“, pored mame Dragane i tate Saše, bila joj je baka.

– Naravno, tu su i nama bliski ljudi, sestre, tetka, rodbina, kumovi. Oni su sve moje loše faze, koje sam imala sa drugarima, pomogli da prevaziđem. Govorili su mi da su to, ipak deca, ali da nemaju elementarno vaspitanje. Međutim, o tome ništa nisam znala u tim godinama. Sve mi  je strahovito teško padalo – objašnjava Anastasija.

Roditelji su, dodaje Ana, bili mnogo uplašeni kada se rodila, ali su se borili svim silama da preživi.

– Strah, panika, svakodnevno zvanje telefonom, to je bila njihova svakodnevnica. Hvala mami i tati, ali i svima koji su bili uz mene i osnažili me da odrastem u ovakvu osobu, spremnu svima da pomognem, utešim i dam zrno nade onima kojima je to neophodno – zaključila je naša sagovornica za list Nova.

Inače, Anastasija Petković je učenica srednje Ekonomske škole u Čačku, a školovanje će nastaviti u Beogradu, na Fakultetu za medije i komunikaciju. Imala je više hiruških intervencija na očima, a nos je pre nekoliko godina operisala u Minhenu.

__________________________________________