Šoškić: Korupcija u Srbiji razrađen sistem, guši konkurenciju, podstiče lažni rast BDP-a

„Zloćudni tumor vodi u stagnaciju, gubitak konkurentnosti, povećanje siromaštva i duga zemlje“, istakao je profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dejan Šoškić u analizi o posledicama korupcije u Srbiji.

Usled uzdizanja grupe pojedinaca i preduzeća iznad svih ostalih koji rade po zakonu, uništava se slobodna i fer konkurencija na tržištu rada, tržištu roba i usluga i tržištu novca i kapitala.

Korupcija kroz davanje lažnih diploma i zapošljavanje pojedinaca bez odgovarajućih znanja, sputava poslovni uspeh zasnovan na sposobnostima i proteruje najbolje iz zemlje. Podstiče razmnožavanje loših roba i usluga po previsokim cenama, poput nekvalitetnih puteva, paprene obnove i izgradnje železnice ili remonta elektrana koje odmah posle toga dožive havariju, navodi „Biznis i finansije“.

Trošak plaćaju poreski obveznici, a sve to guši inovacije i proždire preduzetničku energiju jer se podstiču oni koji sprovode korupciju, a ne oni koji poseduju znanje, kvalitet i efikasnost.

Ekonomija „ja tebi, ti meni“ stvara posebnu vrstu „parazitskih“ privrednika koji monopolizuju privredu tako što ne proizvode nove vrednosti zahvaljujući konkurentnosti, nego redistribuiraju već stvorena dobra, bogateći se preko noći. Takvi „preduzetnici“ jeftino kupuju posrnule gigante, obično iz metalske, tekstilne ili elektroindustrije, ali svoje poslovne ambicije završavaju rastakanjem imovine i otpuštanjem radnika.

Oni nisu u stanju da preduzeću udahnu novi život kroz racionalnije poslovanje, nove investicije i inovativnost.

„Ne umeju da proizvedu ni televizor, ni traktor, ni mašinu za veš, ni fen za kosu… ništa…., ni da svoj proizvod izvezu na svetsko tržište uz zaradu“, istakao je Šoškić i dodao da, ako i posluju izvan zemlje, onda to rade isključivo na nezdravim tržištima, koje takođe guši korupcija.

Korupcija kreira monopole sa neprihvatljivo visokim profitima, jer zdravim preduzetnicima onemogućava poslovanje ili se ono svodi na puko preživljavanje. Time se dodatno širi socijalni jaz koji nije zasnovan na sposobnostima, a građani su osuđeni da stalno plaćaju više i da za svoj novac dobijaju manje.

Problem koji se već duže ističe kao glavna prepreka za razvoj, smanjivanje domaćih privatnih investicija, u velikoj meri je posledica korupcije. Preduzeća uključena u korupciju svoju dobit izvlače na privatne račune i ne koriste je za reinvestiranje u poslovanje, jer ono i nije konkurentno.

Zbog izvlačenja korupcionog profita kroz preduzeća koja su od države dobila posao, angažovani podizvodjači i kada su kvalitetni ostvaruju niske zarade i imaju relativno loše bilanse za iole ozbiljnije kreditiranje kod banaka. To onda obeshrabruje sve privrednike koji zdravo posluju da više ulažu na tržištu na kome se sa samog vrha „blagosilja“ nelojalna konkurencija.

Ovakva strategija odbija i kvalitetna strana ulaganja, jer neizvesnost uzrokovana visokom korupcijom postaje deo riziko premije zemlje i utiče na rast zahtevanih stopa prinosa i kamatnih stopa, kao i na rast diskontnih stopa za sve buduće novčane tokove proizvedene u zemlji, ukazao je Šoškić.

Zbog toga, potencijalni strani investitori ili odustaju od ulaganja ili ako dođu, manje su spremni da plate za imovinu koju kupuju i manje ulažu u nove proizvodne pogone kako bi kompenzovali neizvesnost usled korupcije.

„U privredama u kojima se veliki deo korupcije i pranja novca odvija kroz legalno osnovana preduzeća, ove nelegalne aktivnosti nije jednostavno isključiti kada se meri ostvareni BDP“, upozorio je Šoškić.

Uz to, „prljavi“ novac teži legitimizaciji kroz kupovinu različitih oblika imovine, često i nekretnina. Tada njihove cene veštački skaču, što delom utiče i na „pumpanje“ gradhevinskih aktivnosti, pa time i BDP-a koji se stvara u toj industriji. Otuda rast BDP-a ne mora uvek biti odraz zdravog ekonomskog razvoja i blagostanja građana.

Korupcija zagađuje perspektivu društva i kroz manja izdvajanja za školstvo, zdravstvo i nauku. Favorizuju su delatnosti i projekti pogodni za korupciju, poput naoružavanja, izgradnje nacionalnih stadiona ili monumentalnih spomenika. Umesto da se novac iz državne blagajne troši na izdavanje besplatnih udžbenika za učenike i studente, za veće plate nastavnog i medicinskog osoblja, za naučna istraživanja i usavršavanje naučnika iz Srbije u inostranstvu.

Od poštenih i vrednih korucija pravi „ovce“

Dugoročno, najpogubniji uticaj korupcije je „neformalno vaspitanje“ mladih o tome šta su glavne vrednosti našeg društva. Država im poručuje da su ovde pametni, sposobni i pošteni građani i privrednici „ovce“ koje mogu da šišaju često gluplji, nesposobniji ali dobro povezani pojedinci, lojalni članovi partije.

„Sve dok ovi drugi prolaze nekažnjeno, korupcija će stvarati novu korupciju i zloupotrebe na štetu razvoja i podsticati poštene gradjane sa kvalitetnim znanjima da napuštaju zemlju“, zaključio je Šoškić.