Ko u Gornjem Milanovcu treba da štiti dah i mir građana u sopstvenom domu

Celinu ekološkog izazova u čijem središtu je čovekova potreba za bezopasanim vazduhom čine vidljivo zagađenje sitnim česticama i buka koja predstavlja nevidljivo aerozagađenje, ocenila je za Nova.rs dr Aleksandra Bulatović iz organizacije TRN.

Prema njenim rečima, Gornji Milanovac je jedan od gradova koji je najviše opterećen zagađenim vazduhom.

Tokom grejne sezone građanski senzori koje su postavili aktivisti građanske inicijative TRN iz tog grada, u kontinuitetu beleže neslavne rekorde.

Koncentracije zagađenja suspendovanim česticama veličine PM 2.5 i PM 10 su toliko povišene da su zabrinjavajuće jer je količina zagađenja među najvećom u celoj Srbiji. Međutim, smena sezona stanovnicima Gornjem Milanovca ne donosi olakšanje.“, istakla je ona dodajući da se jedna vrsta vazdušnog zagađenja smenjuje se drugom.

„Tokom leta je nemoguće zaštititi se od buke iz ugostiteljskih objekata koji svoje otvorene prostore koriste tako što zloupotrebljavaju pravo na emitovanje muzičkog sadržaja, emitujući muziku takvog intenziteta da se to može jednoznačno okarakteristati kao buka.

Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) procenjuje da godišnje 10.000 smrti u Evropi može biti pripisano buci, ali mi u Srbiji za sada imamo samo podatak o fatalnom uticaju na zdravlje stanovnika koje ima vidljivo aerozagađenje“, navodi naša sagovornica.

U Srbiji, naglašava, od posledica zagađenja vazduha oko 15.000 ljudi godišnje umre po podacima ove zvanične evropske institucije.

„Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije, razvoja društva i bitan faktor kvaliteta života stanovništva. Građani u Gornjem Milanovcu osećaju svojim čulima da im je ugroženo pravo da udišu nezagađen vazduh i da buka ugrožava pravo na tišinu, porodični život i odmor. Njihovo okruženje je postalo ekološka crna tačka na mapi Srbije“, kaže dr Bulatović.

Svedoci smo da se, navodi dalje, povodom ove teme polako otvaraju i institucije u Srbiji i istaknuti pojedinci, stručnjaci i članovi akademske zajednice, svojim stručnim znanjem pokušavaju da objasne da je problem zagađenosti vazduha dostigao alarmantnu granicu i da je potrebno uključivanje cele zajednice kako bi se, pre svega, sačuvalo zdravlje naših sugrađana.

„Ali osnovno je da institucije vrše svoju glavnu funkciju, a to je da štite zdravlje ljudi. Problem mora biti priznat da bi bilo moguće institucionalno ga rešavati“, ukazala je ona.

Početkom godine je održam ekološki skup „Zagađeni Milanovac“ na kome su aktivisti javno iskazali zabrinutost zbog zagađenog vazduha sitnim česticama u bukom, kao i ugrožavanja životne sredine na druge načine, a koje vide kao urgentne ekološke probleme koji opterećuju život ljudi i ugrožavaju njihovo zdravlje, objašnjava.

„Upućeni su zahtevi izabranim predstavnicima lokalne vlasti da preduzmu odgovarajuće korake, a u skladu sa funkcijom koju vrše i koja je osnov njihove odgovornosti građanima. Na upućene zahteve lokalna samouprava do dana današnjeg nije odgovorila, a ovo je potrebno urgentno rešavati i morali bi biti imati prioritet u kreiranju lokalnih javnih politika. Problem zagađenog vazduha ne postoji ni u Lokalnom ekološkom akcionom planu niti se javlja u javnoj raspravi, u potpunosti izostaje kao tema, U Gornjem Milanovcu ne postoji zvanična merna stanica koja prati zagađenje vazduha i republička Agencija za zaštitu životne sredine koja nadzire mrežu zvaničnih uređaja nema zvanične podatke o stanju kvaliteta vazduha u gradu. Ne postoji ni zvaničan sistem obaveštavanja građana o aktuelnom kvalitetu vazduha i niti su date jasne preporuke obrazovnim ustanovama kako da se ponašaju u skladu sa kvalitetom vazduha. Građani su bukvalno prepušteni sami sebi. niti su date jasne preporuke obrazovnim ustanovama kako da se ponašaju u skladu sa kvalitetom vazduha“, rekla nam je Bulatović napominjući da su građani bukvalno prepušteni sami sebi.

Aktuelni Nacrt Izmena i dopuna plana generalne regulacije na naseljeno mesto Gornji Milanovac “Gornji Milanovac 2025” pokazao da je da kod nadležnih ne postoji nikakva svest o buci kao problemu koji opseda građane i narušava kvalitet života u gradu, nastavlja izlaganje.

Građanska inicijativa TRN iz Gornjeg Milanovca je uputila primedbe na ovaj važan krovni dokument javne politike ukazujući na problem buke, napominje.

„Predložili smo da plan uvrsti zabranu gradnje, adaptacije ili korišćenje objekata koji bukom mogu ugrožavati susedne objekte u svim stambenim zonama srednjih i niskih gustina: restorane, bazene, kafane, diskoteke i druge ugostiteljske objekte sa otvorenim baštama, ukoliko se u istima koristi ozvučenje ukupne stalno ili privremeno instalisane snage veće od 60W. Za sve postojeće i nove objekte tog tipa potrebno je uvesti obaveznu ugradnju sertifikovanih merača buke koji će biti povezani na sistem za praćenje buke na nivou opštine. Ti podaci o merenjima moraju biti javno dostupni i to neprekidno, kako bi se onemogućile zloupotrebe, od toga da se buka koristi za privlačenje pažnje do viktimizacije odgovornih privrednika i ugostitelja koji posluju u skladu sa onim što je normirano i što je u skladu sa prinicipima dobre prakse u urbanim sredinama“, istakla je ona.

Neophodno je, ukazuje, da opština organizuje sistem za praćenje i prikaz podataka o intenzitetu buke i da obezbedi punu transparentnost tih podataka.

Postojeći propisi jasno utvrđuju i granične vrednosti buke tokom obdanice i tokom noći, kao i granične vrednosti zagađenja vazduha suspenodvanim česticama, kaže Bulatović.

„Normativni okvir postoji, ali ga institucije ne primenjuju dosledno. I buku i vidljivo aerozagađenje je potrebno regulisati tako da to odgovara na potrebe građana, a tu je reč o potrebi da se utiče na smanjenje zagađenja“, naglasila je.

Omogućavanje prostorne pravde građanima je u središtu pitanja o upravljanju prostorom i društvenoj pravednosti. Jedinica lokalne samouprave primarni je obveznik nadzora i kontrole svake vrste zagađenja, kao i nadležna da odobrava vršenje privrednih aktivnosti, ističe doktorka.

„Ako vaša čula jasno pokazuju da postoji problem sa zagađenim vazduhom a predstavnici institucija svoje nečinjenje argumentuju nedostatkom formalnosti u potkrepljivanju nečeg što je prosto očigledno, onda se mora konstatovati da institucije ne ispunjavaju svoju svrhu jer se ne staraju o interesima građana, drugim rečima, takve institucije su nefunkcionalne. Narodnim jezikom lakonski opis bi bio – nisu vredni hleba koji jedu. Ispada da građani kroz porez finansiraju sopstvenu torturu i ugrožavanje zdravlja, drugim rečima, sopstvenu propast“, kaže naša sagovornica.

Zbog toga je neophodno, navodi, uspostavljanje monitoringa zagađenosti vazduha, i vidljivog i nevidljivog.

„Opština je ta koja ima moć da obezbedi da vazduh u Gornjem Milanovcu ne bude ovoliko zagađen i da prestane da ugrožava zdravlje stanovnika. Građani moraju da znaju šta se odobrava, zašto se odobrava i kako se kontroliše to što je odobreno kao delatnost koja se obavlja u Gornjem Milanovcu. Oni koji krše propise moraju biti efikasno onemogućeni u tome. Pitanje je, ako lokalna samouprava to ne radi, šta onda uopšte radi? Ekološki efekti emisije štetnih čestica koje nastaju u proizvodnji toplotne energije putem čvrstih i tečnih goriva tokom zime, nesumnjivi su i očigledno negativni, a drastično kvare kvalitet vazduha koji udišemo. Zagađenje vazduha u Gornjem Milanovcu je očigledno, može se videti golim okom. A tokom leta, buka je jasan znak prostorne nepravde i neravnopravnosti zbog koje je tišina privilegija dostupna samo povlaštenima, onima koji raspolažu sa više društvene moći nego većina ljudi“, ponavlja.

Svi društveni problemi i nepravde imaju svoju reprezentaciju u fizičkom prostoru, a kod nas je buka akutna manifestacija strukturnih problema upravljanja prostornim resursima u društvu, ističe.

„Ko u Gornjem Milanovcu treba da štiti dah i mir građana u sopstvenom domu“, zapitala je na kraju razgovora dr Bulatović.