Retrovizor: Buka i bes (7)
Kada bi svako od nas, bar jednom, širom otvorenih očiju pogledao u retrovizor šta bi video iza sebe? O tome piše Danka Šušić.
Ovaj tekst objavljen je u sklopu projekta „Zajednički glas ZA slobodu medija“ koji realizuju deset lokalnih medija iz Čačka, Gornjeg Milanovca i Požege.
Generacija koja raste. Bučna i besna, a sve kao produkt prikrivene letargičnosti, hroničnog umora, dosade i prerane starosti.
Generacija neusmerene snage. Nema posla, nema para, nema ničega… Posao? Nikako. Para što više i što pre da se dobije pozicija u društvu i lajk na društvenim mrežama. Tome ih uče oni koji su im uzor. Nažalost.
Put kojim ta generacija ide je put na kome smoreni šetači ne otvaraju oči i ne slušaju šta im se govori. Lenji da se zainteresuju, lenji da se promene.
Novac. Markirano. Bez identiteta, samo omotač. Da se razumemo: uvek je bilo nezadovoljnih, neispunjenih. Ko je čitao “Lovac u raži“ zna koliko je bio buntovan Holden Kolfild, ali je to ispoljavao majstorski i na kraju se nekako njegov bunt veoma dopadne čitaocu.
Ovo danas nije bunt. Ovo je bahtost, bezobzirnost, bezobrazluk. Ovo su naoštrena, a ne izoštrena čula i ukoljički pogledi. U sekundi se, na najmanju sitnicu ogole svi slojevi gneva.
Mladost bez intelektualnog, moralnog, emocionalnog veziva. Raspadnuta. Sa malim kapacitetom za ljubav. Pitati: voliš li ikog? Majku, oca, zemlju, Boga? Čekati odgovor i objašnjenje.
Posmatrati metodično žvakanje plastične kašičice i momentalno postavljanje te slike da drugi vide. Rukom zgnječiti međusobno ćutanje i zevanje u telefon najnovije generacije. Pitati: postojiš li van društvenih mreža? Zašto je tvoja svrha da ličiš na nekoga? Ko si ti? Šta si ti? Čekati odgovor i objašnjenje.
Načekati se, jer je vokabular preoskudan, ubada nedostatak govorne kulture. Brate, ovo ono, ludilo, haos, strava. I to je uglavnom to. Za nešto što je lepo, divno, koristi se reč brutalno. A stvarno znači: okrutno, bezobzirno, grozno, nasilno, silovito, nečovečno, krvoločno. Reći na pijaci: kilogram krvoločnih, nečovečnih jabuka.
A da čitaju znali bi. No, ne čitaju. Za Sajam knjiga su čuli samo zato što je svoj “uzbudljivi“ i događajima ispunjen život u knjigu pretočila “zvezda“ idiotskog danonoćnog programa na zaista brutalnoj televiziji. Knjigu, za koju je platila da se napiše, lično će potpisivati na svom štandu. Dobro je da društveni talog ume da se potpiše. Kraj.
Ne tako davno, u dogovoreno vreme, išlo se na sastanak. Danas je to dejt. Išlo se na kasni doručak ili rani ručak a danas se ide na branč. Naručuje se sir Grana Padano i dok se renda na pastu, obavezno se snima, jer ako se ne snimi ne postoji. Mrak! A rezance sa ekstra tvrdim kravljim sirom – to jedu luzeri. Novi konzumenti veze nemaju da je suština potpuno ista. Svrstavaju sebe u kategoriju kontrol frik, a u pozadini uporno stoji nesigurnost. Iz nje proizilaze nezadovoljstva, asocijalnost i mržnja prema svemu i svačemu.
Divlja se kvadovima po šumi, po livadi. Što opasnije, to bolje. Cepa adrenalin i diskutabilni nalet snage. Za to vreme roditelj plaća najamne radnike sa zdravom sposobnošću za rad. Kad se u zoru vrate odnekud mora da se utiša sve što se miče, da mladost spava. Kad popodne ustanu nadrndani, viču na ukućane, oni ćute. U skrivenim prostorima duše, užasno su preplašeni, ne poznaju sopstveno dete, ne znaju naredni korak…
“Kralj“, kome se dive, je neki momak koji je slupao svoju luks mašinu – zlatni Porše Panamera. On se hvali da ima kintu i zahvaljujući njoj svaku curu koju poželi. U jednoj rečenici opisao šta o njima misli. Jadnice. A odakle njemu kinta? Od posla koji je našao putem Biroa rada? On nije metalostrugar, ni mašinbravar, ni lekar, ni vozač. On je iz porodice jutjubera, influensera, blogera. To je posebna vrsta spretna za brzo bogaćenje i instant slavu. To je beskonačno sedenje pred ekranom i jaka opsednutost novim tehnologijama. To je krivljenje stopala pri hodanju i kifoza kičme. Živi se na touch do svega.
Zatim je tu još jedna znimljiva reč: bleja. Reč oslobođena vedrine mladosti. Od bleje se lome tek postavljene klupe u crkvenoj porti i na šetalištu, razbijaju se ogledala. Od bleje, pre neki dan, jedan obesni mladić je šutirao goluba, dok su ostali obesni navijali da sleti tako udaren još koji put i zgodno se namesti za još šutiranja. Posle noćnih blejanja, ostaju tragovi po školskim dvorištima – zgužvane limenke energetskih pića – još dodatne snage za iživljavanje. Ostaju izjedene buksne, a pouzdano se zna da električar sa klemom nije navraćao. Od bleje se u autobusu, umesto čavrljanja, čuju uvrede, neartikulisani nazalni krici. Bleja tera na gaženje, guranje, ponižavanje, ismevanje, maltretiranje, kasapljenje sedišta i žvrljanje po naslonima. Bleja tera na tuču vršnjaka koji nije po volji čopora.
Emisije humanitarnog karaktera, koje omladina svakako ne gleda, prave kuću žalosnom tinejdžeru. On samo želi zasebnu postelju i tekuću vodu. To su “smorne“ emisije za razliku od onih u kojima starleta pere kosu, a pevaljka se na belom pesku oporavlja od prekinute ljubavi. Bleja mladost vodi na utakmice, ali ne zbog sporta, već radi tuče, noževa, petardi, dimnih bombi i ostalog asortimana. Hejsel. Huligan. A istim slovom počinju reči: hleb i hvala.
Nedavno je štampa prenela neupadljiv tekst o šest mladih nada srpske nauke kojima je pandemija otežala rad ali su uporni u ostvarenju svojih ciljeva. U svetskom naučnom kalendaru podvučen je deseti jul, datum rođenja Nikole Tesle, a kod nas se tada obeležava Dan nauke. Blistavi umovi nemaju honorare kao ološ iz šou programa. Prepušteni su sami sebi. U nedostatku novca neretko odustaju od svojih talenata, a nekima adresa više nije u Srbiji. Za ove bisere, u slengu ulice, postoji pežorativna reč – štreber i izgovara se sa gađenjem. Od štrebera je za milion klasa iznad DJ animalnog imena. Mladost ne zna da je on higijeničar mozgova jer sumanutim ritmovima iz njih briše sve što se zove homo sapiens ili nešto što na to podseća.
Bes. Nagoni. Zverstva. Mržnja. Buka.
Nagoni su nemi. Čim puste glas znači da su dostigli vrhunac, da slabe. A to je početak kraja.
Pomozi, Gospode, da zaista bude tako.
Izvor: Cemaforum
__________________________________________
Nazalost svaka rec na svom mestu