Srbija, zdravlje i rak pluća: „Bila sam kao leš, mislila sam da je gotovo“ – pacijentkinja kojoj je imunoterapija produžila život

Umor koji je „neprekidno osećala“ za Đurđinu Jovanović bio je crvena lampica da se obrati lekaru.

Ispostavilo se da ima rak pluća – i to četvrti, pretposlednji stadijum.

„Mislila sam da je sve gotovo, ušla sam u fazu umiranja, zapravo sam umirala“, priča Jovanović, učiteljica iz beogradske opštine Mladenovac, za BBC na srpskom.

Dve godine otkako je počela novu metodu lečenja – imunoterapiju, Đurđina kaže da živi skoro normalno, „kao da je gotovo izlečena“.

„Pacijenti koji su kandidati za imunoterapiju mogu da žive pet do sedam godina duže, a i njihov kvalitet života se poboljša“, kaže Dragana Jovanović, pulmološkinja iz Beograda.

• Vakcina smanjuje rizik od raka grlića materice za skoro 90 odsto – studija
• „Korona virusa sam se plašila više nego oba karcinoma“
• Američki lekari testiraju vakcinu protiv najopasnijeg raka dojke

Rak pluća drugi je najčešći oblik kancera u svetu, a u 2020. godini zabeleženo je više od 2,2 miliona novih slučajeva.

Među deset zemalja sa najvišim brojem obolelih od raka pluća, Srbija je na trećem mestu, dok je po broju umrlih na drugom, odmah iza Mađarske.

Godišnje više od šest hiljada ljudi u Srbiji oboli od raka pluća, a umre 4.600.

Broj ljudi koje svakodnevno umru u Srbiji od ovog karcinoma je 13, podaci su Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut.

„Jedan od razloga za visoku smrtnost jeste kasno otkrivanje bolesti, a nemamo ni dovoljno termina za snimanje, pa pacijenti moraju da čekaju na analize“, smatra doktorka Jovanović.

Crna statistika, veruje, mogla bi da bude promenjena uvođenjem savremene imunoterapije za koju kaže da jeste napravila revoluciju, ali i da ne mogu svi pacijenti da je primaju.

Ova vrsta terapije nalazi se od 2020. godine na listi lekova koje pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), a pacijenti su je prethodno plaćali.

„Bila sam kao leš“

Da ima rak pluća Đurđina Jovanović, saznala je nekoliko godina posle prvog odlaska lekaru.

Stalno je osećala umor i shvatila je da nešto sa njom nije u redu.

„Lutala sam od jednog lekara do drugog, da bi me na kraju neurolog uputio da snimim pluća.

„Tumor pluća, četvrti stadijum, glasila je dijagnoza“, priča Jovanović.

Jedva je hodala i disala, a da bi ublažila nesnosne bolove, pila je morfijum.

„Bila sam kao leš.

„Ceo svet vam se preokrene i počinjete da se pozdravljate sa životom“, priseća se Jovanović.

Pored stalnog umora, javila se bol oko grudnog koša, pa je krenula i na fizikalnu terapiju, pila je lekove, slušala sve što su joj lekari govorili, ali rezultata nije bilo.

„Stanje je bilo dramatično jer ni operacija nije mogla da se obavi, zato što je tumor metastazirao na jetri i na plućnoj maramici“, objašnjava ona.

Šta je rak pluća i koji su njegovi simptomi

Rak pluća otkriva se često slučajno i može biti bez simptoma, kaže pulmološkinja Dragana Jovanović.

„To je, nažalost, podmukla bolest, jer se ljudi ne jave lekaru ako nemaju teže tegobe i ne pomišljaju da i neki banalni uzrok može biti indikator jedne ovakve bolesti“, objašnjava doktorka.

Statistika kaže da se u 15 odsto slučajeva rak otkriva slučajno, jer ljudi rade sistematski pregled za rad u inostranstvo ili snimaju srce jer imaju neke kardio-vaskularne probleme, a onda slučajno otkriju da imaju senku koja je zapravo maligni tumor na plućima, priča Jovanović.

„Tu je i velika grupa ljudi koja ima simptome, ali ih pogrešno tumači.

„Uglavnom su to pušači koji već imaju pušački bronhitis, guše se, ali ne obraćaju pažnju na to već se pravdaju time da su preterali sa cigaretama“, navodi ona.

Glavni simptomi su:

• suv kašalj
• otežano disanje praćeno nedostatkom vazduha
• bol u grudnom košu
• neobjašnjiv umor
• gubitak apetita i telesne težine

Ovi simptomi se često javljaju i kod nekih drugih bolesti, pa ih ljudi često zanemaruju i vezuju za neke druge bolesti.

„Jedino što ljude ume da uplaši jeste iskašljavanje sukrvice i krvi, tada idu lekaru, ali to nekada može biti kasno, jer je bolest već odmakla u razvoju“, napominje Jovanović.

Šta je imunoterapija i kako deluje

Glavni cilj terapije jeste da „ojača imuni sistem kako bi naše odbrambene ćelije mogle da otkriju i eliminišu maligne, podle ćelije raka“, objašnjava doktorka Jovanović.

Imuni sistem ljudskog organizma je podešen tako da prepoznaje strane ćelije.

Te ćelije mogu biti bakterije, virusi, ali i maligne ćelije tumora.

Međutim, usled kompleksne regulacije imunog sistema ove ćelije nekad mogu da prođu neopaženo našim imunim ćelijama i na taj način se nakon nastanka razmnožavaju i formiraju maligni tumor i metastaze.

Ko može da primi imunoterapiju

Postoje različite vrste karcinoma pluća, ali i različite mutacije, kaže Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za plućne bolesti UKC Srbije.

U zavisnosti od vrste mutacije i stadijuma bolesti utvrđuje se terapija, dodaje.

Prvi korak je da se pacijent podvrgne naprednom genomskom testiranju i analizi DNK ćelija raka koje se uzimaju biopsijom.

Ukoliko je vrednost biomarkera, indikatora koji se koriste da se prepozna koliko je rak uznapredovao, iznad 50 odst, onda je pacijent pogodan za imunoterapiju.

Ako je vrednost niža, pacijent se leči kombinacijom imunoterapije i hemoterapije, kažu stručnjaci.

Primena imunoterapije kod pacijenata koji imaju kancer u ranijim stadijumima ili su u riziku da im se tumor vrati još je na nivou istraživanja i eksperimenata.

Doktorka Jovanović kaže, međutim, da su neke države, poput Slovenije, već počele da ih prepisuju pacijentima čiji su biomarkeri niže vrednosti.

Odluku o tome ko može da primi imunoterapiju donosi konzilijum na osnovu stadijuma tumora i kompletnog zdravstvenog stanja pacijenta, pojašnjava Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za plućne bolesti UKC Srbije.

Sa imunoterapijom, životni vek pacijenta sa rakom pluća znatno se produžava, pokazuje istraživanje koje je Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“ uradilo zajedno sa Klinikom za pulmologiju.

Pošto je u pitanju savremeni način terapije, oko deset odsto obolelih od ovog karcinoma leči se ovim novim lekovima u svim bolnicama u Srbiji o trošku RFZO, navodi se u istraživanju.

„Svaki tumor ima genetiku, zato se sve više govori o personalizovanoj terapiji“, objašnjava Jovanović.

Pored hemioterapije (lečenje lekovima citostaticima) čija je delotvornost oko 35 odsto, Jovanović dodaje da se primenjuje i molekularna terapija, kojom u nekim slučajevima bolest može potpuno da se povuče.

Korona virus i rak pluća

Doktorka Jovanović ukazuje da se za vreme korone „broj pregleda smanjio za 45 odsto što je uticalo i da se uspori i proces dijagnostike, jer je skoro sve bilo podređeno koroni“.

Ali, objašnjava, neki ljudi su otkrivali tumor u ranijoj fazi zahvaljujući tome što su zbog ozbiljnijih tipova korone snimali pluća.

„Kada se rak na vreme otkrije, veće su šanse da se drži pod kontrolom“, kaže doktorka.

Đurđina Jovanović, pacijentkinja iz Mladenovca, počela je novu terapiju baš u trenutku kada se pojavila na listi državnog zavoda.

Pošto su joj uradili biopsiju, utvrdili su da jeste kandidatkinja za ovu savremenu metodu lečenja.

„Terapije su odmah krenule da deluju i spasile su mi život.

„To je poput nekog rastvora koji pijete, nije slično hemioterapiji“, dodaje Jovanović.

Imunoterapiju je počela kada je u Srbiji, u proleće 2020, uvedeno 52-dnevno vanredno stanje zbog pandemije kovida-19.

Vanredno stanje je trajalo 52 dana.

„Ništa nisam preskočila, pazila sam se, vakcinisala sam se protiv korone u dogovoru sa lekarom“, priča ova učiteljica iz Mladenovca.

Često joj se, kaže, dešavalo da iz vlastitog okruženja čuje komentare da je „srećnica“, čak i da je dobila ovu terapiju „preko veze“.

„Jednostavno su moji rezultati odgovarali i pokazalo se da dobro reagujem na ovu terapiju, to nije veza, možda više srećna okolnost“, priča ona.

Dve godine je prošlo od prvog izveštaja kada joj je utvrđen četvrti stadijum, do poslednjeg, na kome se primećuje samo mala mrlja na plućima.

Kaže da sada vodi život kao da ima neko hronično oboljenje koje leči određenom terapijom.

Oseća se odlično, ide na posao i skoro sve radi kao i pre nego što su joj saopštili da ima rak pluća.

„I dalje živim sa ovom dijagnozom, ne treba se zaletati.

„Srećna sam, ali sam oprezna“, dodaje Đurđina.

Možda vam ovaj video bude zanimljiv

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk