Zlatibor i Čačak izabrali nove tehnologije za prečišćavanje otpadnih voda

U okviru srpsko-kineskog projekta nazvanog „Čista Srbija“ vrednog četiri milijarde evra, predviđena je izgradnja kanalizacije i postrojenja za otpadne vode u 65 gradova i opština u Srbiji. Osim što se ceo posao obavlja bez tendera i javnih nabavki, deo stručne javnosti upozorava da se radi o zastarelim tehnologijama i sistemima.  Na Zlatiboru je pre nekoliko dana pušteno u rad postrojenje koje je izgrađeno uz podršku Evropske unije, a koje je koštalo samo pet miliona evra.

Ovo je postrojenje za prečiščavanje otpadnih voda na Zlatiboru. Izgrađeno je na samo stotinak metara od naselja, prostire se na nekoliko ari, bazeni su zatvoreni, a opslužuju ga samo tri radnika.

“Kapacitet postrojenja je oko 20.000 ljudi, odnosno 140 litara u sekundi dotoka vode. Postrojenje je izgrađeno u saradnji sa Slovenijom i njihovim centrom za medjunarodnu saradnju i podršku. Ovde se skupljaju sve vode sa Zlatibora, sve fekalne vode, najveći procenat atmosferskih i deo podzemnih voda. Sve to dolazi u ovo postrojenje  gde se vrši njihovo prečišćavanje”, kaže Milomir Tucović, director KJP Zlatibor.

A ono traje samo četiri sata nakon čega se otpadne vode, izbacuju  u reku Crni Rzav. Da je izabran klasični sistem, kakav namerava da pravi država u saradnji sa kineskim kompanijama, sve bi bilo daleko skuplje od pet miliona evra koliko je ovaj sistem koštalo.

“Kada je u pitanju klasična metoda prečišćavanja ona zahteva dosta više prostora, process sam po sebi traje duže, dok nam SBR tehnologija omogućava da se na malom prostoru , uz veliku uštedu energije, obavi kompletan proces prečišćavanja. I to je prednost, mali objekat, mala provršina koja se zauzima i nema nikakvih neprijatnih mirisa. Mi na Zlatiboru ne bi mogli da nađemo tako veliku lokaciju za klasične sisteme prečišćavanja”, objašnjava Tucović.

Na pitanje da li je neko iz republičkih ministarstava dolazio da vidi postrojenje, direktor Vodovoda odgovara:

Milomir Tucović

“Ne, ne, ne. Za sada nas niko nije kontaktirao u vezi rada postrojenja, da dođu da vide kako funkcioniše. Ni iz državnih agencija koje se bave zaštitom i očuvanjem životne sredine, kao ni iz ministarstava”, navodi Tucović.

Put Zlatibora izabrao je i Čačak koji se opredelio za nove metode prečišćavanja otpadnih voda i novac iz Evropske unije.  Prema rečima pomoćnika gradonačelnika Mirjane Đoković, jedini problem koji je ostao nerešen je šta sa muljem koji se javlja nakon prečišćavanja.  Zna se i cena psotrojenja, koja je skočila sa prvobitnih 23 miliona na čak 32 miliona evra.

“Grad Čačak će imati vrlo modernu tehnologiju izgrađeno uz donacije. Svi kuburimo sa muljuem koji nastaje ka onus proizvod, ali sada se predano radi na tome i traži se rešenje kako ćemo ga zbrinuti. Nećemo da se mirimo sa činjenicom da dnevna količina mulja od 25 tona bude balast i opterećenje za gradski budžet.  Procena je da će postrojenje koštati 32 miliona evra, a ne 23 miliona koliko smo očekivali. Milion evra odlazi na opremu koju poseduje fabrika, međutim cene su se izmenile i došlo je do promena. Što se tiče projektne dokumentacije mi smo ceo posao završili, grad je izvlastio sve parcele i ono će se nalaziti na sedam hektara, a biće izgrađene dve saobraćajnice i most na Ateničkoj reci, kao i crpne stanice Beljina, Košutnjak i Ljubić Polje”, kaže Mirjana Đoković.

Nove tehnologije primenjuju se na više od 300 mesta širom planete, uključujući i Kinu. Medjutim, u 14 lokalnih samouprava u Srbiji, država je u saradnji sa kineskim investitorima započela gradnju starih sistema što će po oceni stručnjaka, dugoročno biti šteta za ekonomske interese države, ali i životnu sredinu.