Prethodni članak
Čačanski genije tvrdi – za uspeh potrebno mnogo rada i sasvim malo talenta
Nema sumnje da je Srbija rasadnik genija. Uz mnoga svetska naučna dostignuća stoje imena naših ljudi. Raduje činjenica da već godinama na raznim međunarodnim takmičenjima deca iz Srbije postižu izvanredne rezultate, a u tome prednjače matematičari. Maj je mesec matematike, a jedan od matematičkih genija, Jovan Stević je izričit u tvrdnji za Radio Beograd 1, da je sve što je postigao, zapravo, rezultat rada i truda, a sasvim malo talenta.
Čačanin, Jovan Stević je danas student treće godine Ekonomskog fakulteta i trenutno, praktikant u Ministarstvu finansija. Mnogi se pitaju zašto ne studira matematiku.
– Koliko god da imam matematičke sposobnosti, postoje grane matematike u kojima nisam kompetentan. Neki tehnički predmeti, poput fizike, nisu mi baš najbolje išli. Radio sam i test profesionalne orijentacije, posle kog je bilo jasno da sam sklon upravo ekonomiji – objašnjava Stević za Magazin na prvom.
Za Jovana se čulo još 2016. godine, kada je bio srednjoškolac, sa koeficijentom inteligencije 150 i sposobnošću da iz glave sračuna najkomplikovanije operacije.
Veoma rano je shvatio da poseduje matematičke sposobnosti, ali nije smatrao da je to nešto posebno. To je otkrio u sedmom razredu osnovne škole. Često se sa drugovima vraćao autobusom kući i vreme prekraćivao raznim matematičkim kombinacijama i igrama.
Deca su bila oduševljenja, a ubrzo su taj dar prepoznali i nastavnicii usmerili ga da radi i da ga razvija na pravi način. Zato je Jovan izričit u tvrdnji da je sve što je postigao, zapravo, rezultat rada i truda, a sasvim malo talenta.
Njegovu genijalnost, nažalost, pratio je i težak život u siromaštvu, zbog čega je rano počeo da radi. Bio je dobar đak i sa lakoćom uspevao sve da uskladi. Nije mu bilo potrebno puno vremena za učenje, pa je mogao dobro da ga rasporedi.
Držao je privatne časove, prodavao kokice, bio pomoćni trener u fudbalskom klubu….. Činjenica da poseduje izuzetan dar izdvaja ga od drugih, ali on ima potrebu da ga ljudi posmatraju kao kompletnu osobu.
Još ne vidi jasno svoju budućnost
– Ljudi se zadive mojim sposobnostima, ali za mene je problem što obraćaju pažnju samo na to. Imam ja mnogo drugih ljudskih kvaliteta i voleo bih da više njih to prepozna – kaže Jovan.
Odličan je student, sa prosekom 9,72. Poslednje četiri ocene su desetke.
Praksa u Ministarstvu finasija mu je izuzetno zanimljiva. I sam je svestan da mnogo brže od drugih obavlja neke poslove. Pomaže u obračunu zarada, evidentiranju podataka i uočavanju nepravilnosti.
Nada se da će dobiti još jednu praksu tokom leta, u Narodnoj banci Srbije. Još ne vidi jasno svoju budućnost. Do skoro je mislio da je za njega idealan posao revizora. Kako napreduje na fakultetu i stiče nova iskustva u praksi, tako mu se proširuju vidici.
– Ovu godinu odredio sam da sebe bolje upoznam, da sagledam koji su mi afiniteti, šta mi najviše odgovara. Nije presudna samo zarada. Moram da saznam koja je mera psihološkog pritiska koji mogu da izdržim. Tada mogu da se odlučim za najbolju opciju – zaključio je Jovan Stević.
Veoma jake reči popug reči genije mogu samo momku da odmogni odnosno samo da mu nabace veću obavezu nego što može da podnese. Tako da je ovaj prilog izuzetno tendeciozan i štetan po njegov razvoj.
Momak mora da sazreva u skladu sa njegovim ličnim sposobnostima a vreme će uraditi svoje.
Mali je dosadan kao tesne gace…
Kontradiktorna je izjava da dečko zna odlično matematiku a da mu fizika ne ide!? O tvrdi da mi naki delovi matematike ne idu ali da u ekonomiji se bolje snalazi.
Moderna ekonomija ipak sve svoje pravce razvoja zasniva upravo na matematičkoj kompleksnoj analizi i ta analita je upravo stvorena u oblastima maderne fizike principa neodrađenosti. Tvorac je Fon Nojman.
E sad ili ekonomisti ne razumeju modernu matematiku ili se naši profesori sa ekonomskog Fakulteta ne bave ekonomskom matematičkom analizom koja je na Zapadu ključan predmet.
Gde je pa mogao i da se bavi fizikom kad je završio ekonomsku školu? Oko dečka se diže velika galama godinama više zbog socijalnog momenta nego zbog njegovog navodnog talenta za matematiku. Kažem navodnog jer nemo ko je talenat za matematiku ne ide da studira ekonomiju u zemlji u kojoj je ekonomija na nivou trange-frange nego ide na neki tehnički ili matematički faks da iskoristi taj talenat i proširi znanje. On ima brzinu i sposobnosti brzog obavljanja matematičkih operacija što ga stavlja negde iznad većine ljudi a u nivo običnog digitrona toj sposobnosti ali daleko od genijalca za matematiku koja je mnogo više od osnovnih operacija.
Gde je pa mogao i da se bavi fizikom kad je završio ekonomsku školu? Oko dečka se diže velika galama godinama više zbog socijalnog momenta nego zbog njegovog navodnog talenta za matematiku. Kažem navodnog jer neko ko je talenat za matematiku ne ide da studira ekonomiju u zemlji u kojoj je ekonomija na nivou trange-frange nego ide na neki tehnički ili matematički faks da iskoristi taj talenat i proširi znanje. On ima brzinu i sposobnosti brzog obavljanja matematičkih operacija što ga stavlja negde iznad većine ljudi a u nivo običnog digitrona toj sposobnosti ali daleko od genijalca za matematiku koja je mnogo više od osnovnih operacija.
Dečko,svaka tebi čast što si se izborio sa svim izazovima,i nemoj da uzimaš za ozbiljno ove idiotske komentare. Samo napred!