Kvote i školarine kao prošle godine na Univerzitetu u Kragujevcu

Cena školarina na fakultetima Univerziteta u Kragujevcu varira od 39.000 do 320.000 dinara. Srednjoškolci se uveliko pripremaju za prijemne ispite, ali sklonost i talenat ili blizina mesta studiranja su, nažalost manje važni u odluci brucoša kojom profesijom žele da se bave. Novac postaje presudni činilac u njihovom odabiru zanimanja, a mnogi i odustaju od visokog obrazovanja upravo zbog nedostatka sredstava, ako ne ispunjavaju uslove da budu na budžetskom finansiranju.

Za narednu školsku godinu najviše studenata upisuje Fakultet tehničkih nauka u Čačku, ukupno 663, nešto manje Ekonomski fakultet Kragujevcu – 540 učenika, zatim Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu sa 420 i Pravni fakultet sa 410 brucoša. Najmanje prima Agronomski fakultet u Čačku, svega 120 studenata.

Još 24. februara 2022. godine doneta je odluka o broju studenata koji upisuju prvu godinu, a koju deklariše Senat Univerziteta u Kragujevcu, čiji je predsednik prof. dr Nenad Filipović – rektor. Koliko će ih biti primljeno, zavisi od dozvole za rad i predloga te visokoškolske ustanove.

Školske 2022/23. Univerzitet prima ukupno 3.927 studenata, od toga 2.764 budžetska i 1.163 samofinansirajuća.

Medicina i tehničke nauke

Primećuje se da interesovanje za filološki fakultet opada, a da je sve više onih koji žele da studiraju tehničke nauke. Medicinski fakultet se nalazi na vrhu najpoželjnijih, čiji autoritet ne opada kako tehnika napreduje.

Prijemni ispiti iziskuju adekvatnu pripremu koju su prethodnih godina budući brucoši morali sami da organizuju i plaćaju privatne časove. U poslednje vreme, neki fakulteti omogućavaju besplatnu pripremnu nastavu. Za prijavu pohađanja ove vrste pomoći popunjavaju se elektronski formulari. Za razliku od fakulteta na Beogradskom univerzitetu, na kojima se priprema u većini slučajeva plaća i koja iznosi i po pola školarine, na kragujevačkim fakultetima nastava je besplatna, zahvaljujući predusretljivosti profesora i asistenata, i uglavnom se odvija vikendom. Pripremna nastava upoznaje učenike sa polaganjem prijemnog ispita i načinom studiranja. Upućuje učenike na rešavanje zadataka vezanih za određeni predmet, pomaže u rešavanju tih zadataka, proverava znanje i afinitete polaznika.

Prirodno-matematički fakultet primenjuje kombinovani model pripremne nastave za biologiju i matematiku, što podrazumeva uživo i „onlajn“ praćenje ili jedno od te dve metode. Časovi fizike i hemije obavljaju se preko interneta.

Fakultet inženjerskih nauka, Filološko-umetnički, Ekonomski, Učiteljski, Pedagoški, Mašinski, Agronomski i Fakultet tehničkih nauka obezbeđuju svojim polaznicima „onlajn“ pripremnu nastavu, pomoću programa za tu vrstu komunikacije, kao što su jutjub, aplikacije zum i gugl mit. Pohađanje predavanja „od kuće“ štedi vreme nesvršenim srednjoškolcima koji se mogu posvetiti i obavezama oko maturskog ispita.

Pravni fakultet i Fakultet medicinskih nauka nemaju ovakvu vrstu aktivnosi, ali obezbeđuju zbirke zadataka koje sadrže pitanja, od kojih će neka biti na prijemnom.

Učiteljski fakultet u Jagodini, FIN, PMF i FTN omogućavaju potencijalnim studentima polaganje probnog prijemnog ispita, na kojem se kandidati simultano upoznaju sa pitanjima i celokupnom atmosferom i načinom polaganja.

Datumi održavanja prijemnog ispita određeni su na Pravnom i to 30. juna u 10 časova, isto je na Učiteljskom u Jagodini, od 27. juna do 2. jula dok je Ekonomski objavio preliminarni termin.

Odluku o visini školarina za 2022/23. školsku godinu doneo je Savet Univerziteta u Kragujevcu, na predlog Senata, a sve na predlog visokoškoslih ustanova. Ono što određuje cenu su redovne usluge fakulteta. Senat čine četiri člana rektorskog kolegijuma, dvanaest dekana, dvanaest profesora, pet studenata i direktor članica sastava Senata.

S obzirom na sveopšta poskupljenja, očekivano je bilo i povećanje školarina u odnosu na tekuću školsku godinu. Pozitivno iznenađenje je da je na većini fakulteta cena ista kao i prethodnih godina. Jedine izmene u nivou plaćanja su na Fakultetu inženjerskih nauka, gde je cena povećana za 10.000 dinara, kao i na Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, na kojem je školarina „skočila“ za 9.000 dinara.

Niže od stvarne cene

Pored osnovne školarine, od pre nekoliko godina počelo je plaćanje i prenosa ESPB bodova. Po „Bolonji“ se svaki nastavni predmet sastoji od određenog broja bodova. Kada se neki predmet „prenese“ u sledeću godinu studija, plaća se svaki preneti bod. Koliko košta jedan ESPB, zavisi od fakulteta do fakulteta. Najjeftiniji je na Agronomskom u Čačku i iznosi 300 dinara, potom sledi Filološko-umetnički sa 600, hiljadu je na Inženjerskim naukama, dok je oko 1.200 dinara na Ekonomskom i Prirodno-matematičkom. Na Pravnom fakultetu, ovi troškovi nisu uvedeni.

Studenti smatraju da s obzirom na velike izdatke koje prate početak studiranja, a to su preseljenje u drugi grad, plaćanje stanarine, troškovi ishrane, ovaj dodatni trošak je samo veće otperećenje budžeta i njihovih roditelja. Takođe, navode da ustanove treba da osmisle kreativnije načine za motivaciju svojih polaznika i pitaju se da li „vredi“ upisivati državni, ako se ukupna školarina često približava onoj na privatnom fakultetu, koji se „jednostavnije“ završava?

Inače, za prelazak na finansiranje iz budžeta, student treba da ostvari najmanje 48 ESPB bodova po jednoj završenoj godini.

Većina studenata nema uvid u način formiranja školarine. Generalni sekretar Univerziteta u Kragujevcu Marko Lukić navodi da svaki fakultet donosi merila za utvrđivanje visine školarina i da cenovnik usvaja svaka visokoškolska ustanova ponaosob. On tvrdi da školarina za samofinansirajuće studente obuhvata daleko manje troškove, nego što to podrazumeva finansiranje iz budžeta.

Redovne usluge koje fakultet obezbeđuje studentima i koje čine školarinu su: nastava, predispitne obaveze, najmanje dve prijave ispita, troškovi završnog rada, usluge biblioteke i čitaonice, administrativni troškovi za upis školske godine, overa semestra i druge usluge predviđene aktima fakulteta i Univerziteta.

Usluge koje ne obuhvata naknada za školovanje su prvi upis na studijski program, izrada diplome, prijava ispita, usluge nakon predviđenog roka, priznavanje ispita sa drugih fakulteta, ispisnica…

Od naredne akademske godine dualni model obrazovanja

Od početka nove akademske godine u oktobru, fakulteti kragujevačkog Univerziteta ponudiće studentima model dualnog obrazovanja.

Za sada se on primenjuje na Tehničkom fakultetu u Čačku, na studijama u oblasti tekstilne industrije.

Dualni model je način realizacije nastave na fakultetima koji studentima omogućava sticanje teorijskih i praktičnih znanja kroz rad kod poslodavca.

Studenti, pre upisa na fakultet, treba da se opredele da li žele da se obrazuju po klasičnom ili dualnom modelu.

Učenje kroz rad omogućeno je na Tehničkom fakultetu u Čačku i to iz oblasti tekstilne industrije.

Za narednu školsku godinu u planu je da se na kragujevačkim fakultetima, posebno u oblasti mašinske industrije, uvede dualni model studija.

Dualne studije su zahtevnije, ali perspektivnije. Studenti dobijaju novčanu naknadu za učenje kroz rad u visini od najmanje 50 odsto osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima, u skladu sa zakonom.

Studenti koji završe studije po dualnom modelu, značajno povećavaju svoju konkurentnost na tržištu rada i imaju veće šanse za zapošljavanje.

Strukovni inženjeri tehnologije, na primer, biće osposobljeni za primenu stečenih znanja za razradu ideja odevnih proizvoda, industrijsko dizajniranje modnih proizvoda uz upotrebu savremenih softvera, kao i upravljanje procesom proizvodnje u svim fazama izrade.