Представљен независни извештај о управљању пандемијом

Пандемија (која и даље траје) оставила је дубоке последице на цео свет, на жалост и на наше друштво. Према статистичким подацима до фебруара,  Србија заузима друго место у свету по броју преминулих од последица пандемије у односу на број становника. Како нам је то успело и да ли нас је управљање пандемијом научило како да то чинимо убудуће, питања су на која су покушали да кроз истраживање „Управљање пандемијом – научене лекције за безбеднију будућност“ одговоре Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП) https://bezbednost.org/publikacija/upravljanje-pandemijom-naucene-lekcije-za-sigurniju-buducnost/  и Синдиката лекара и фармацеута Србије (СЛФС).

Резултати истраживања презентовани су на конференцији која је одржана пре пар дана у Београду (6.6.2022. године). Учесницу су били проф. др. Зоран Радовановић, др. Раде Панић председник СЛФС и правник Миља Димитријевић секретар СЛФС. Модератор је био Срђан Херцигоња из БЦБП, уједно и водећи истраживач на пројекту. Упадљив је био изостанак представника органа јавне власти. Иако позвани конференцији нису присуствовали ни представници Института за јавно здравље „Др. Милан Јовановић Батут“ ни Министарства здравља.

Присутни на конференцији и они који су је пратили у „он лајн“ формату били су у прилици да се из прве руке упознају са чињеницама које делују готово нестварно. Радовановић је изнео податак да је „до фебруара у Србији у вези са Ковидом-19 умрло 57.500, тиме смо други на свету у односу на број становника. То не може да буде случајно, то мора много и упорно да се греши да би ми од 200 земаља у свету освојили црну сребрну медаљу“.

Тај податак могао би да изненади, јер је у Србији примењено много репресивних мера у борби против пандемије. Вишемесечни полицијски час као забрана кретања, вишемесечна забрана кретања за старија лица, вишедневна тотална забрана кретања за све грађане. Све то допунило је и прање улица у свим градовима. Такве мере мало је која земља у свету примењивала. Изгледало је да су мере оштрије него што је потребно, али су их грађани прихватали за своје добро. Међутим, резултат је изостао. Како је то држава управљала пандемијом, покушали су да у истраживању одговоре еминентни стручњаци.

КОЈЕ ЛЕКЦИЈЕ СМО О ПАНДЕМИЈИ НАУЧИЛИ?

Професор Радовановић је објаснио да је „за пандемију требала да буде надлежна републичка комисија за заразне болести. Међутим она је у последње две године маргинализована. Радила је на основу електронских консултација – мејлова. Њени извештаји за 2020. и 2021. годину су на једној страни, са назнаком да је оперативно питање препуштено влади“.

Као што је широј јавности познато у пракси је за пандемију био задужен кризни штаб у чијем саставу су лекари били у мањини.

– Кризни штаб је основан 13. марта 2020. године одлуком владе, на седници која никада није одржана – рекао је професор Радовановић и појаснио: „тек 13.новембра 2020. кризни штаб је уведен у правни систем новим Законом о заразним болестима, када је објављен у Службеног Гласнику“.

КАКО СМО У БОРБИ СА КОРОНОМ ОСВОЈИЛИ ЦРНУ СРЕБРНУ МЕДАЉУ

Правник УЛФС Миља Димитријевић детаљније је објаснила правни аспект борбе против пандемије: „имамо законом предвиђено тело а оснивамо ново ад хок, које преузима надлежност законитог тела“. Даље је објаснила разлику између два тела: „кризни штаб образује влада, за избор чланова нема критеријума, нема ни рока деловања. Подршку му даје Генерални секретаријат владе. Министарство здравља образује републичку стручни комисију за заштиту становништва од заразних болести, постоје критеријуми за избор чланова, бирају се истакнути стручњаци. Подршку јој даје стручно тело Институт за јавно здравље „Батут“.

ОД НАЈСМЕШНИЈЕ ВИРУСА ДО НЕЋЕ БИТИ МЕСТА ДА САХРАНИМО МРТВЕ

На питање медератора Херцигоње „да ли су грађани остављени на цедилу на почетку пандемије“; одговорио је професор Радовановић: „грађани су на цедилу остављени много раније; јер је СЗО већ 2019. предвиђала опасност. Ми смо то потпуно игнорисали и били неспремни. Да ли је дошло до колапса или није, зависи како дефинишете колапс. 8. Фебруар 2020. назвали смо даном стручне и политичке неодговорности. Грађани су тада позвани да се лече ракијом.“

ДО САДА СМО КОРОНУ ПОБЕДИЛИ ДВА ПУТА

Херцигоња је подсетио да смо два пута победили корону, први пут у мају 2020. а други пут 26. марта 2022. године. Другу победу порогласила је примијерка Брнабић а прва је озваничена видео спотом од 12.маја 2020. Може се приметити да обе победе претходе изборима, да ли је то случајно или не, читаоци ће сами закључити.

УПРАВЉАЊЕ ПАНДЕМИЈОМ – НАУЧЕНЕ ЛЕКЦИЈЕ ЗА БЕЗБЕДНИЈУ БУДУЋНОСТ

На то је одговорио председник СЛФС др. Панић, рекавши да је „ковид не може победити већ само умањити последице. Пандемија оголила све што није ваљало у здравственом систему. Капацитети у спрском здравству су лоше употребљени. На пример у Краљеву од два скенера често не ради ни један. Заштитна опрема је била лоше расподељена.  Било је директора који су бранили да се носи заштита опрема, на почетку пандемије. Било је и недовољно здравствених радника. На бироу је било 2.500 лекара и 8.000 сестара, али се каснило са њиховим ангажовањем. Тек пред изборе дошло је до запошљавања медицинских радника, по сумњивим околностима.“

На крају др. Панић је истакао да га „највише брине пост ковид синдром“.

„ПОЛИТИЧКА КОРИСТОЉУБИВОСТ НА УШТРБ ЗДРАВЉА ГРАЂАНА“

Професор Радовановић је истакао да „смо имали погрешну стратегију набавке. На пример набавке респиратора које мало доктора зна да користи. 10% преживљавања је било на респираторима, а те набавке су чињене јер је било медијски исплативо, политичка користољубивост на уштрб здравља грађана. 6. Маја 2020. године мере су престале, једини смо у свету имали фудбалску утакмицу са гледаоцима и изборе, и добили смо други талас као директну последицу. Лекари коју су се побунили током другог таласа су кажњавани и смењивани. Директори су добили налог да направе спискове неподобних лекара. Било је и директног лагања, на пример стигне наредба да не сме да буде више од једног умрлог. То се радило по приципу „можемо, па шта нам можете.“

Учесници конференције на крају су истакли да се на јесен може очекивати још један талас пандемије, да она још није побеђена, и да ће још дуго времена бити присутна.

Извештај о истраживању доступан је на: https://bezbednost.org/wp-content/uploads/2022/06/Upravljanje-pandemijom-%E2%80%93-naucene-lekcije-za-sigurniju-buducnost.pdf

Конференцији је присуствовао у име УГ Инстит за истраживање корупције Кареја, и са ње извештава – Синиша Јанковић

_________________________________