Dečje igralište u Orlovaku

„Smatram da je središte sveta u Srbiji. Tajno srce planete je negde kod vas; vi ga čuvate, shvatate koliko bi koštalo da ga izgubite, krvarite, gledate u prazno, trljate zapešća i čuvate. Nikad i nigde nisam video lepšu zemlju od Svete Srbije“.

Ove reči je napisao ruski geopolitičar Aleksandar Dugin , o nama i našem narodu. Duh i tradicija nisu nestali, iako su poprilično izbledeli.

Ovih dana nema srećnije dece, a možda i nekih roditelja u jednom zaseoku čačanske Opštine, tačnije u Donjoj Trepči na Orlovaku.

Za njih je ovde centar sveta.

Orlovak je zaseok koji se nalazi na tromedji Trepče , Ostre i Mojsinja. Nekako sam za sebe ostavljen po strani i prepušten sebi i meštanima. Živi Orlovak sa svima, ali ipak ostaje po strani,sam i gord, postojano odoleva duhu vremena.

Savremeno ali uz poštovanje tradicije i svega što su nasledili od predaka.

Naravno ima se čim pohvaliti, bogatstvo ovog malog zaseoka koji je izrodio i dao dva velika profesora braću Minju i Slavoljuba Uroševića, kao i Milana Uroševića, inžinjera i jednog od projektanata čačanske – Borčeve hale.

Pored tih znamenitih ljudi ovaj zaseok ili četvrti reon ima oko 30-ro dece koja nisu punoletna.

Moramo priznati da je to za ovako malo naselje, u jednom malom selu, u današnje vreme kada sela nestaju nešto na čemu im mnogi mogu pozavideti.

Bogatstvo i sreća ovog malog zaseoka sa puno dece su nemerljivi.

Ovih dana deca su dobila mobilijar sa toboganom, klackalicama, ljuljaškama, sve to na malom uredjenom prostoru.

Čekalo se dugo, čekale su generacije, napokon su deca roditelja, onih roditelja koji su maštali o ovome dok su sami odrastali, čekali taj dan i konačno dobili jednu malu satisfakciju i dar Opštine sada njihovoj deci.

Roditelji su se nekad sakupljali i igrali tu u blizini kod jednog koša od par daski i obruča od žice koje su sami napravili. Tu su se igrali i družili svako veče do kasno u noć. Otuda i inicijativa da svoju decu usreće sa nečim sličnim.

Tražio se plac za ovo, ali to je potrajalo nekoliko godina , nije bilo utrine ili opštinske zemlje, a opština je obećala igralište.

Čekalo se, nije bilo rešenja.

Konačno je čekanje pokrenuo meštanin tog zaseoka i njihov sugradjanin Zoran Radojičić kome se uz mali dar Opštine duguje najviše zahvalnosti za velikodušnost, a koji se odrekao svoje jedine njive uz put i dodelio Opštini i deci kako bi igralište tu bilo izgradjeno.

Meštani su se odmah organizovali i napravili inicijativu oko daljeg sredjivanja.

Na zalaganje Draška Jevtovića koji je svojom ličnom mehanizacijom (bagerom) uredio  na nagibnoj podlozi još jedan pomoćni teren za košarku i fudbal veličine 20×12.

Od priloga komšija zasadjene su tuje i trava pored puta, a sredjivanje će naknadno biti sprovedeno narednih dana.

Kao što slike govore biće fenomenalno mesto za skupljanje dece i njihovo druženje, naravno i roditelja.

Draško Jevtović, koji inače vodi ovu akciju je rekao sledeće :“Da smo došli u situaciju da u malom zaseoku deca nam se ne poznaju, a da ne govorimo o njihovom druženju koga gotovo da nema, otuda je ovo veliki poduhvat za roditelje i decu ovog kraja“.

Podsetićemo da je deci do najbližeg igrališta u Trepči potrebno 4-5km, što priznaćete nije od  koristi njima kao i roditeljima. Očekuje se da će Opština u narednom periodu ispuniti obećanje i obezbediti ovoj deci i ljudima uličnu rasvetu i betoniranje još jedne male površine.

Meštani trenutno sami sprovode akciju prikupljanja novca za sredjivanje i ulepšavanje ovog malog, ali za njih ogromnog terena.

Svi ljudi dobre volje mogu pomoći ovoj divnoj deci i ovu akciju gradjana.

Očekujemo da se polako naš mali svet i sve oko nas menja na bolje.

Male stvari čine ljude velikima ,Srbija  je naša mala zemlja ,ali velikog srca.

Budimo deo ove i sličnih priča.

Na zdavlje i korist dečici.

Mrcajevci info