Пионири кошарке у Чачку: Владимир Вова Бондаренко (1930 – 1982)

Вова Бондаренко припада групи првих кошаркаша из Чачак. Играо је на позицијама бека и крила, у време када је кошарка била потпуно нови спорт у вароши на Западној Морави.

Породица Бондаренко пореклом је из Јекатеринослава, данашњи Дњепропетровск у Украјини. Владимирови преци били су имућни људи руског порекла, који су током Октобарске револуције свога сина јединца Јоакима Бондаренка (1898-1957) послали у емиграцију. Најпре је боравио у Турској, а затим је прешао у Југославију. Радио је као административни радник на железници. Са првом супругом Милком из Берана у данашњој Црној Гори добио је 17. августа 1930. сина Владимира Вова Бондаренка. Супруга му је затим брзо преминула, а Јоаким се поново оженио. И друга супруга била је из Берана и звала се Милка, девојачки Гезовић, са којом добио ћерку Наталију 1938. године.

Владимир се родио у Косовској Митровици где је тада службовао његов отац. Породица се затим преселила у Београд и на крају 1937. године у Чачак . Живели су у данашњој улици Краља Петра I. Владимир је основну школу и Гимназију завршио у Чачку. Близина Соколане код које се после 1945. организовано почела играти кошарка, условили су и да се Вова Бондаренко определи за овај спорт. Поред кошарке играо је шах, стони тенис, одлазио на радне акције.

Брзо је постао првотимац „Борца” и играо на свим важнијим утакмицама и турнирима. Тако је 1948. учествовао на сениорском првенству Србије, које се у форми турнира организовало у Београду. Поред „Борца” из Чачка, играли су „Црвена звезда” и „Металац” из Београда, „Пролетер” из Зрењанина, „Јединство” из Новог Сада. Био је члан тима „Борца” који је 1951. изборио улазак у Прву савезну југословенску кошаркашку лигу. Следеће 1952. био је прволигашки играч, а већ 1953. завршио је активну каријеру и посветио се студијама ветерине у Београду, које је већ раније започео.

После завршетка студија најпре је радио у селу Прањанима, да би се 1963. запослио у Чачку – Ветеринарској станици и једно краће време и „Хидропродукту”. Заправо, цео свој живот провео је у Чачку.

Оженио је Ангелину Дану Јокановић из Чачка, чији је отац био сарач. Са Ангелином је добио ћерке Јелену, која је завршила фармацију и ради као токсиколог и Татјану која је микробиолог.

Вова Бондаренко је после завршетка играчке каријере редовно одлазио да гледа утакмице „Борца”, на које је водио и породицу, што је за све Чачане био велики друштвени догађај и место где се градио и потврђивао локални идентитет. Изненада је преминуо 25. маја 1982. године. Сахрањен је на гробљу у Чачку.

Милош Тимотијевић, историчар