Godišnjica pogibije SK Dejana Stojkovića tokom vežbe na Pešteru

Данас се навршава годину дана од како је на привременом полигону Пештер, током припрема за здружену тактичку вежбу са бојевим гађањем „Муњевити удар 2021“, смртно страдао старији водник прве класе Дејан Стојковић.

На основу званичних резултата обдукције Дејан је погинуо током вршења војне службе, тако што се у борбеном возилу БВП М80А, у којем је био командир, угушио услед дејства хемијског средства, а након што се у том возилу активирао систем за гашење пожара Халоном. Ми Дејанове колеге и пријатељи, данас немамо дилему да је он изгубио живот услед низа пропуста у руковођењу и командовању, грубог кршења правила употребе војске и мера безбедности и заштите на раду.

Иако се у јавности увелико говори о разлозима и узроцима због којих је Дејан погинуо, данас, и након годину дана о томе једино ћуте у другим мизерним случајевима изузетно ефикасни Инспекторат одбране, Војни дисциплински суд и Више јавно тужилаштво у Новом Пазару, које још увек није подигло оптужницу, нити се знају одговорни за Дејанову смрт, иако они неспорно постоје.

На основу свих информација о околностима овог трагичног догађаја доступних чак и јавности, стиче се утисак да војни инспекцијски и дисциплински органи, а нарочито поступајуће јавно тужилаштво из Новог Пазара, и само врши опструкцију истраге смрти Дејана Стојковића, или не зна и није способно да овај случај процесуира. Зато овом приликом тражимо од Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару, ако има и мало части и независности, да подигне оптужницу и да од ње одмах одустане, односно да се повуче из овог кривичног предмета, а да даље гоњење одговорних препусти оштећенима, тј. породици покојног Дејана Стојковића и правном тиму који им сво ово време пружа правну помоћ. Уверени смо, да би адвокати породице Стојковић, врло брзо означили одговорне за Дејанову смрт, и случај привели крају.

На последњем примеру Дејанове погибије, најбоље се види да Војска Србије не служу својој Уставној сврси, већ ситним интересима појединаца који нису њен део и којима и по цену највеће жртве, слепо служе поједини генерали, који коначно морају преузети највећу одговорност што се достојанство припадника војске годинама уназад гази, а ресурси војске злоупотребљавају, и што се свакодневно на најгрубљи начин крше правила и прописи на којима војска почива. Управо због тога, примери војних трагедија које су нас потресале последњих година, попут пада хеликоптера, експлозије у ТРЗ Крагујевац, где је смртно страдало четворо људи и последњи пример Дејанове погибије, најбоље показују да оно што се некад звало војска у Србији, одавно не постоји, и да она, колико год тог то трагично звучало, проживљава своје последње дане.

Позивамо све колеге, професионалне припаднике Војске Србије, и јавност, да се данас сете Дејана, и да му паљењем свећа, у богослужбеним просторима у касарнама и црквама одрже помен и одају почаст. Нека Дејанова погибија, свима нама буде опомена да се злоупотребама наших живота најоштрије супроставимо и не дозволимо да се оваква трагедија више икад понови.

_____________________________________________