Analiza REM-ove analize serijala „Decenija vlasti“

Nakon objave informacije da je Regulatorna agencija za medije (u daljem tekstu REM) izvršila analizu serijala Decenija vlasti, Biro za društvena istraživanja je preko svog zakonskog zastupnika, Zorana Gavrilovića, učesnika serijala, uputio zahtev za slobodan pristup informacijama REM-u u kojem je zatražio dva dokumenta. Prvi je bio opis metodologije na osnovu koje je izvršena analiza serijala, a druga sama analiza. U odgovoru REM-a, koji je potpisala Olivera Zekić u svojstvu predsednice Saveta REM-a, BIRODI je obavešten da dokument u kojem je opisana metodologija ne postoji, dok je analiza serijala dostavljena.

Inače, ovo nije prvi put da REM daje informaciju da nema metodologiju monitoringa. BIRODI je dobio isti odgovor kada je pitao da li postoji metodologija monitoringa kršenja člana 47. Zakona o elektronskim medijima, a za šta je povod bio prepozitivno izveštavanje RTS-a i Pinka o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću. Značaj metodologije monitoringa se ogleda u činjenicu što bi takav dokument definisao pojmovni okvir koji se koristi u analizi, indikatore kršenja ili poštovanja relevantnih zakona i pravilnika, a sve to u funkciji da sama Služba i njeni članovi imaju jasne procedure sprovođenja monitoringa, što je osnovna epistemološka pretpostavka kvalitetnog rada.

Za publiku bitno je naglastiti da bilo koja vrsta istraživanja mora da metodološki okvir analize čiji je sastavni deo pojmovni okvir kako bi korisnik/čitalac analize kroz sistematično izlaganje nalaza mogao da uporedi prikupljene istraživačke činjenice, odnosno materijal, i iz njega izvedene zaključke, u odnosu na korišćene definicije, odnosno pojmova koji su deo relevanih normativnih akata (zakona ili podzakonskih akata).

U analizi Službe za nadzor i analizu (u daljem tekstu Služba), predmet analize serijal “Decenija vlasti” se definiše kao informativno-dokumentarni program, prikaz političkog delovanja Aleksandra Vučića. Služba to argumentuje konstatujući da se navodi iz serijala oslanjaju na informacije potekle iz različitih izvora s kojima je upoznata javnost, i da su obezbeđeni i dokumentarni sadržaji s ciljem da se potkrepe iznete ocene, kako je Aleksandar Vučić visoko pozicionirana ličnost, a što je sve u skladu sa Zakonom o javnom informisanju (član 8) i Pravilnikom o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga.

U drugom pasusu na istoj strani, Služba konstatuje da je tema serijala “diskvalifikacija Aleksandra Vučića”. Ovo je primer nedostatka definicije pojmova koji su korišćeni u analizi. Od suštinskog je značaja bilo da se pojasni šta se pod pojmom diskvalifikacija podrazumeva, da li negativna ocena kao takva, ili, možda, opovrgavanje nečijih sposobnosti ili vrednosti. Ovo može da dovede do zaključka da da mediji i javni poslenici nemaju (dragocen) zadatak da preispituju, kritikuju postupanje političara i, nadasve, javnih funkcionera (član 2 Zakona o sprečavanju korupcije) koji su nosioci izvešne, zakonodavne, odnosno sudske vlasti?
U kontekstu analize diskvalifikacija nekog ili nečeg ne može biti tema. već rezultat analize. Znači, Služba je svojim analitičkim alatom primenila umesto idukcije krenula putem dedukcije i krenula od zaključka da je neko diskvalifikovan.

Tako dolazimo do teme serijala, a to je političko delovanje Aleksandra Vučića kao političara (član Srpske radikalne stranke i Srpske napredne stranke) i državnog funkcionera[2] (narodni poslanik, prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, predsednik Vlade i predsednik Republike).
Da li će Aleksandar Vučić biti prepoznat kao državnik ostaje da istorijsko vreme i nauka (istorija, političke nauke, socilogija) procene. To nije predmet ove analize, samim tim nije trebalo da bude ni deo pojmovnog aparata Službinog izveštaja.

Na osnovu iznošenja uopštenih stavova o prirodi serijala, Služba izvodi zaključak da serijal intendira da ubedi publiku u negativan karakter vlasti Aleksandra Vučića. Za potrebe toga u izveštaju se citira deo sadržaja.

U prilog tezi o diskvalifikaciji Aleksandra Vučića, Služba navodi izrečeno o prirodi vlasti Aleksandra Vučića, tačnije o autoritarnom tipu vladanja.
Tu dolazimo do (jednog od) ključnog pitanja koje ovaj izveštaj otvara, gde je početak i kraj prava, u ovom slučaju REM-a, odnosno njegove Službe, da ocenjuje da li i kada iznošenje teorijskog ili istraživačkog stava, koji u osnovi ima empirijske činjenice, predstavlja diskvalifikaciju, odnosno da li je to u skladu s članom 46. Ustava Republike Srbije koji reguliše slobodu govora i mišljenja:

“Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje.
Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije“.
Autor(i) ove analize nisu uzeli u obzir članove (od 1 do 7) Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, a posebno član 7, koji garantuju slobodu naučnoistraživačke delatnosti, a u kojem se kaže:

“Naučni rad je slobodan i ne podleže nikakvim ograničenjima, osim onih koji proizlaze iz poštovanja standarda nauke i etičnosti u naučnoistraživačkom radu, zaštite ljudskih prava, kao i zaštite životne sredine. Naučni rad podleže naučnoj kritici. Sloboda naučnog rada i stvaralaštva ogleda se u slobodi naučnog delanja, slobodi izbora naučno priznatih metoda istraživanja, slobodi objavljivanja i predstavljanja naučnih rezultata, kao i u slobodi izbora metoda interpretacije naučnoistraživačkih dostignuća”.

Iz navedenog se može zaključiti da je Služba mogla u svojoj analizi da ukaže na naučnu (ne)relevantnost istraživačkih podataka i teorijskih uopštavanja učesnika serijala. Ona je to donekle uradila time što u analizi konstatuje da se navodi iz serijala oslanjaju na informacije potekle iz različitih izvora s kojima je upoznata javnost, i da su obezbeđeni i dokumentarni sadržaji s ciljem da se potkrepe iznete ocene, kako je Aleksandar Vučić visoko pozicionirana ličnost, a što je sve u skladu sa Zakonom o javnom informisanju (član 8) i Pravilnikom o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga. I tu bi Služba s analizom trebalo da stane.

Umesto toga, Služba bez dokumenta kojim se definiše metodologija analize, u kojem bi bili definisani pojmovi i indikatori kršenja zakona i pravilnika na osnovu čega bi Služba sakupila podatke i dala Savetu na odlučivanje, zaključuje da je autor imao “jednostran pristup”, što je uticalo na verodostojnost i potpunost objavljenih ideja i mišljenja, čime se krši Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga. Pritom, nije definisala pojmove koji će se nadalje u analizi koristiti, primerice, diskvalifikacija, politička diskvalifikacija, moralna diskvalifikacija, najteža kvalifikacija, govor mržnje, dugotrajne kampanje.

Na četiri strane analize, koja je prožeta uopštenim stavovima Službe i citiranjem članova pravilnika, nalaze se citati kao argumentacija za kršenje pravilnika, a od kojih su neki od argumenata stavovi stručnjaka kao što je profesor beogradskog Pravnog fakulteta. Dovoditi u pitanje istinitost, potpunost, objektivnost stavova stručnjaka, koji su po svojoj epistemološkoj prirodi sazdani na pomenutim načelima, predstavlja metodološki propust analize.

Valja napomenuti da je REM po nalazu iste Službe dan kasnije doneo odluku prema kojoj Olivera Zekić nije prekršila Kodeks članova Saveta REM-a, time što je iznela neproverene informacije u svojstvu predsednice Saveta REM-a o finansiranju ekoloških protesta, iako je sama navela da je to spekulativna informacija. Tu, izgleda, nema diskvalifikacije, moralne, političke ili teške kvalifikacije, odnosno govora mržnje.

Autor: Zoran Gavrilović u svojstvu sociologa, izvršnog direktora BIRODI-a, člana i nacionalnog koordinatora Svetske asocijacije za istraživanje javnog mnjenja u Srbiji

__________________________________________________