Sastanak Republičke javne tužiteljke sa predstavnicom OEBS-a za slobodu medija

Republički javni tužilac, Zagorka Dolovac, održala je sastanak sa predstavnicom OEBS-a za slobodu medija, gospođom Terezom Ribeirom. Iz RJT je tim povodom izdato sledeće saopštenje: 

Na sastanku je razgovarano o aktivnostima koje su državni organi Republike Srbije i konkretno Republičko javno tužilaštvo preduzeli u cilju uspostavljanja sistema zaštite novinara, uključujući Memorandum o saradnji sa novinarskim udruženjima, Stalnu radnu grupu i Opšta obavezna uputstva Republičkog javnog tužioca kojim se javnim tužilaštvima nalaže hitno postupanje u ovim predmetima. 

Zaključeno je da Republika Srbija predstavlja primer dobre prakse u oblasti zaštite novinara, s tim da svakako uvek ima prostora za unapređenje rada i za dalju saradnju sa relevantnim domaćim subjektima i međunarodnim organizacijama, uključujući OEBS. 

Takođe je navedeno da će Republičko javno tužilaštvo, na poziv predstavnice OEBS-a za slobodu medija, rado podeliti svoja iskustva na budućoj međunarodnoj konferenciji u Beču, kojom će se najaviti početak sprovođenja novog OEBS-ovog projekta u ovoj oblasti.

Prema navodima u saopštenju koje je objavljeno na sajtu RJT (Republičko javno tužilaštvo) naivni čitalac i svako ko je malo ili nimalo upućen u stvarno stanje kada je bezbednost novinara u pitanju, mogao bi zaključiti da u državi Srbiji teku med i mleko za novinare. Kako aktuelna vlast ništa drugo i neradi osim što se stara o bezbednosti novinara i kako Srbija može da posluži svim ostalim državama na celom belom svetu kako treba da se štite novinari. 

Malo bolje upućeni u ovu tematiku, znaju da je država Srbija ona država u kojoj se novinari love kao zečevi i u kojoj nema lovostaja kad je odstrel novinara u pitanju. Tako već više od dvadeset godina ne znamo ko su ubice Slavka Ćuruvije, Milana Pantića, Dade Vujasinović i inih novinara poubijanih na ulici, u ulazu zgrade u kojoj žive, pa čak i u sopstvenom stanu. 

Znamo ko je izdao nalog, a ko polio benzinom i kresnuo šibicu da se zapali kuća novinara Milana Jovanovića, ali pravosnažne presude još uvek nema. 

Srbija je zapravo primer potpuno suprotan od ovoga što se navodi u saopštenju RJT.  Srbija je država u kojoj se novinari ubijaju, kojima se pale kuće, kojima se preti, kojima se redakcije zaziđuju, a vlast ne reaguje osim deklarativno (aktuelni slučaj OK Radija u Vranju). Srbija je država u kojoj na novinare atakuju i predstavnici vlasti i političari uopšte, i kriminalci raznih fela, u kojoj postoje brojne Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara, ali u kojoj novinari nisu ni zaštićeni ni bezbedni. Postoji i RJT ali oni koji atakuju na novinare nisu procesuirani ili barem većina od njih.

Jedina korist od saopštenja koje je izdalo RJT je ona mala fotografija na kojoj se Zagorka Dolovac slikala sa gospođom iz OEBS-a, jer sada imamo dokaz da drugarica/gospođa Zagorka dolazi na posao i prima platu, mada godinama ništa korisno za državu ne radi.

Koga je uostalom briga za novinare i njihovu bezbednost, važno je da je nama naša Zaga živa i zdrava.

______________________________________________