Nevreme u Ivanjici oštetilo voćnjake

Olujno nevreme praćeno gradom ni juče nije zaobišlo Ivanjicu. Grad je padao na Mučnju, u Jasenovcu, Ravnoj Gori i delu Močioca. Meštani kažu da ih je zadesila po ko zna koji put ove godine katastrofa i ne znaju kako će preživeti. A ulaganja su bila velika, naročito imajući u vidu da je sve poskupelo, od preparata, goriva, đubriva, a radna snaga je veliki izdatak.

Mileta Čekerevac kaže da pod malinom ima skoro pedeset ari, a pod krompirom dva hektara.

„Nebo se juče ponovo obrušilo, a grad nas je juče, skoro pola sata uništio načisto. Padao je skoro pola sata“, jada se ovaj poljprivredni proizvočač. Prema njegovim rečima, samo u malinjak je uložio skoro pola miliona dinara, a sedamdeset posto roda je uništeno.

„Krenula je i berba. Radnike plaćamo pet hiljada dnevno, imaju tri obroka, piće, smeštaj. Nadali smo se dobroj godini, i cena je bila obećavajuća, ali uzalud“, kaže Čekerevac.

Ni sam ne zna kako će njegova šestočlana porodica koja se bavi isključivo poljoprivredom preživeti narednu godinu. Na naše pitanje da li se nada pomoći od strane opštine ili države naš sagovornik odgovara;

„Od opštine nismo nikada ni dobijali pomoć. Deo malinjaka je osiguran, odnosno rod količine šest tona. Videćemo kako će ići naplata od osiguravajućih društava“, objasnio je Čekerevac.

Naš sagovornik navodi da je sedamdeset odsto roda krompira uništeno, podsetivši da je ivanjički kraj poznat po proizvodnji ovog povrća.

„To su dva hektara krtole, ove godine imamo samo gubitak. Čuo sam da je delovala protivgradna zaštita, ali diskutabilno je da li je na vreme počela da deluje“, navodi on i dodaje da strelci praktično iz Bosne brane nebo u Srbiji. Naš sagovornik dodaje, da je prema njegovim saznanjima ispaljeno oko osamdesetak raketa, ali to nije umanjilo dejstvo štete.

„Imao sam veliki gubitak, tako da ukupna šteta iznosi preko tri miliona dinara štete. Znamo da postoji mogućnost da zasade malo rehabilitujemo“, zaključio je ogorčeno naš sagovornik.

Doktor Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak kaže da su maline inače bile u lošem kondicionom stanju.

„Ovo je velika nevolja koja je zadesila odgajivače „crvenog zlata“. Moraju upotrebiti peparate koji se koriste posle fiziološkog stresa koje su doživele. Najbitnije su aminokiseline sa mikro i makro elementima. To se može ponoviti nekoliko puta do kraja vegetacije i berbe da bi se spasilo što se spasti može“, objašnjava najpoznatiji stručnjak iz Srbije i regiona za jagodasto voće.