Prethodni članak
Šok svedočenje o MB Namenskoj: Kako se direktor svetio radnicima
U Osnovnom sudu u Ivanjici danas je održano ročište protiv rukovodilaca „MB Namenska“ Lučani, povodom eksplozije koja se dogodila 14. jula 2017. godine, u kojoj su smrtno stradala dva radnika, Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Svedočio je jedan od bivših radnika, Radovan Kaplanović, koji je istakao da je adekvatna oprema za radnike nabavljena tek posle jezive pogibije.
Za smrt Milivojevića i Ignjatovića okrivljeni su generalni direktor Radoš Milovanović, koji je u međuvremenu preminuo, kao i Vladimir Lončarević – rukovodilac pogona Raketnih goriva i Tomo Stojić, zadužen za Sektor zaštite na radu. Postavlja se logično pitanje dokle će porodice žrtava trpeti nepravdu i kada će ovaj slučaj dobiti konačan epilog.
Danas je svedočio Radovan Kaplarević koji je naveo da je u pogonu Raketnih goriva radio od 2008. godine i to na presovanju barutnih svitaka. Pre toga je imao drugo radno mesto u istoj firmi.
– Posle nesreće ja i kolega Nikola Živković smo se usprotivili direktoru i rekli stvarno stanje pred svima. Nije se radilo po propisima, poslovna disciplina je bila katastrofalna, te da je bila radna svaka subota i nedelja – naveo je Kaplarević.
Prema njegovim rečima, istina ga je koštala otkaza nakon 37 godina radnog staža.
– Tog kritičnog dana sam radio pre podne, od šest do četrnaest sati. Kada smo završili i predali smenu u magacinu je sigurno ostalo 1.200 kilograma balistita. Zasigurno iznosim tu tvrdnju, jer ništa od toga nije oterano na sečku, a u magacinu je dozvoljena količina baruta 450 kilograma o čemu stoji obaveštenje na vratima – kazao je Kaplarević.
On je objasnio da je svrha tog priručnog magacina da se u njega privremeno skladište barutni listovi i burići sa barutom.
– Sa sigurnošću tvrdim da u magacinu nisu postojale antistatik vreće koje su morale da budu tu. Od kada sam radio u MB „Namenska“ na tim poslovima bio sam obučen u običan radnički kombinezon i pamučnu majicu kakvu je nosio i pokojni Milomir – istakao je, izmešu ostalog Kaplarević.
On je naglasio da je nakon smrti dvojice kolega, Milivojevića i Ignjatovića, preduzeće nabavilo adekvatnu opremu, odnosno protivpožarna odela, prohromske buriće, izbačen je višak polica iz magacina i uveden video-nadzor.
Drugi svedok, Ivan Vasilijević, kazao je da je pokojnog Milomira poznavao pre početka radnog odnosa u vojnoj fabrici u Lučanima.
– Od 2014. godine, sam radio na poslovima valjanja baruta do dana nesreće kada sam prebačen na odeljenje 5-B – rekao je.
On je naveo da je posle požara i eksplozije psihički potonuo i otišao u lučanski Dom zdravlja da otvori bolovanje, ali mu je doktorka rekla da ne sme da mu to učini, jer joj je tako naredio direktor Milovanović.
Uputila ga je na psihijatriju u Čačak.
– U Opštoj bolnici Čačak su mi dali poštedu, ali pre povratka u fabriku obavešten sam da sam prebačen na drugo radno mesto, manje plaćeno i bez stimulacije. Kada sam se vratio u fabriku, po naređenju Milovanovića sam bio pod nadzorom poslovođa, pratili su svaki moj korak i bio sam prinuđen da dam otkaz. Takođe, u magacinu gde se dogodila nesreća bilo je mnogo više baruta od dozvoljene količine, a po završetku prve smene u kojoj sam radio, ostalo je više od 1.000 kilograma. Inače, to je stalno bio slučaj – kazao je ovaj bivši radnik Namenske.
Vasilijević je upozoravao šefove, odnosno Vladimira Lončarevića da u magacinu ne sme da bude toliko baruta. On mu je odgovarao: „Ti gledaj svoja posla„, tako da ništa nije preduzeto da se nesreća spreči.
I on naglašava da nikada nisu imali adekvatnu opremu za zaštitu na radi, što je nakon nesreće promenjeno.
– Ni jedan jedini moj kolega nije imao protivpožarno odelo do tog dana – zaključio je Vasilijević.
Predrag Nedović je tog kobnog dana radio drugu smenu. Podseća da se eksplozija dogodila u 19;24 sati i tvrdi da je u tom momentu u magacinu bilo preko 2.500 kilograma baruta.
– U momentu eksplozije bio sam na pauzi. Jedan od kolega je uzviknuo ‘au’ i ja sam pogledao kroz prozor i video ogroman plamen. Istrčao sam i brzo stigao. Zatekao sam elektrovozilo kako gori i vatrogasce koji gase magacin. Video sam neprepoznatljivo lice skroz izgorelo, a to je bio moj pokojni kolega Milojko Ignjatović. Pitao sam ga šta se desilo, a on mi je rekao da se eksplozija dogodila kada su spustili bure – ispričao je on.
Kako kaže, Milomira Milivojevića nije stigao da vidi, jer ga je već bilo odvezlo sanitetsko vozilo fabričke vatrogasne službe. Nedović je hteo da pomogne da se izgasi požar, ali kada su priključili crevo na hidrant, nije bilo vode.
– Potom sam zavukao ruku u šaht da otvorim ventil, ali ni tamo nije bilo vode. Iskočili su mi plihovi po rukama i otišao sam sa lica mesta – naveo je on.
Ovaj radnik je, takođe, istakao da do momenta eksplozije nikada nije zadužio adekvatno odelo, a i sve njegove kolege su, kao i on, do tada, nosili obične pamučne majice i kombinezone.
Rade Obrenović je tog kritičnog dana radio sa Milomirom. I on je ranije ukazivao na propuste, ali uzalud.
– U momentu eksplozije sam bio deset metara udaljen od njega i video ga kako beži. Milomiru je gorela majica i zadnji deo pantalona. Rekao sam mu da legne i pokušao rukavicama da ugasim vatru. Sanitet je došao i ja sam ušao sa njim. Držao sam ga sve vreme za ruku. Molio me da ga ne napuštam. Govorio je šta se desilo – izgoreo sam. Bio sam sa njim do prijema u Dom zdravlja u Lučanima, tu je proveo desetak minuta i onda su ga prevezli za Čačak – naveo je on ranije, napominjući, kao i ostale kolege, da do tada nije bilo adekvatne zaštite na radu.
Svedoci odbrane optuženih, koje je predložio advokat Dragan Palibrk, Milovan Marić i Radmila Stevanović su kazali da su nabavku vršili po zakonu.
– Oni su kazali da su nabavku burića nabavljali od valjevske firme, koji su, navodno, imali sertifikate, te da se koriste i sada. Za odela niko nije bio nadležan. Antistatik vreće su posebno dobavljali. Burići se, kako tvrde i dalje nabavljaju, ali se, sasvim sigurno ne koriste u proizvodji Raketnih goriva – ispričao je Milovan Milivojević za Nova.rs njihovo svedočenje.
Inače, za vreme doživotnog direktora „MB Namenske“ Radoša Milovanovića, 21 radnik je smrtno stradao, a preko šezdeset je steklo teške telesne povrede i ostalo bez ruku, nogu, vida. Brojni od njih su u međuvremenu preminuli.
Izvor: Nova.rs Autorka: Ljubica Sokić
____________________________________________
Da se razumemo, svako za svaki propust treba da odgovara! Ali se generalno u našoj zemlji zakon, procedure i pravila retko poštuju pa je tako bilo i u MB Lučani. U Srbiji kad se pogledaju javna preduzeća je tek javašluk, onaj upropasti EPS i zapali onu mašinu od 35 miliona evra i nikom ništa pošto niko nije stradao…
Tačno tak . Postoje propisi,postoje norme i koji kao takvi treba da doprinesu većoj bezbednosti na radu pogotovu u takvoj proizvodnji koja je stetna po zdravlje i opasna po zivote radnika. Postoje i lica koja treba te iste propise da primenjuju i kontrolisu njihovu primenu i da sankcionisu krsenje istih. Ta lica treba da budu strucna,obucena i disciplinovana u svom poslu. To decenijama izostaje u Namenskoj jer iz svog slucaja znam da su propisi za rad u objektu B 38 postojali a radilo se u objektu sasvim mimo njih ili jos gore, za rad na takav nacin kao 03.12 1997 nije imao propis rada?! Nije imao pp sistem a za taj rad su znali svi od predradnika,poslovodje,sefa proizvodnje,upravnika i direktora ali nisu nista preduzimali. Da stvar bude jos gora, inspekcija je sporni objekat kontrolisala mesec dana pre tragedije i nista sporno nije nasla jer je ocigledno da je objekar “ spremljen“ za inspekciju a op odlasku iste rad po starom. Kako onda dan posle tragedije svi nalazi mimo propisa a inspekcija prosla. Očigledna manipulacija i tu je po meni problem sto se inspekcija“ najavi “ i onda sve pripremi za prolaz. Tako se verovatno godinama radilo ili stavi natpis“ objekat ne radi“? Zato sbe odgovorne koji su evidentno krsili propise na debelu robiju,sve troskove postupka koji traje godinama na njihov teret pa da vidimo dal će da se igraju i dalje.Da se tako radilo ja bi danas bio srećan čovek,moja.a i ostala deca imali majke i ne bi provodili zivot po grobljima. Za sve to su krivi i organi ministarstva odbrane koji su godinama tolerisali javasluk,bahato ponasanje i direktora i svih ostalih jer njihova deca nerade tu u proizvodnji već na bezbednon a ostali radnici su potrosna roba… lako je njima glumiti nevine sad i satanizovati porodice koje su izgubile najmilije. Oni nisu osetili njihovu bol…
Postoje mesta na kojima se moraju postovati pravila, jedno od tih mesta su mesta na kojima se radi sa opasnim materijama bile one zapaljive,eksplozivne,otrovne ili neke druge vrste. Problem kod nas je sto covek koji se usprotivi zarad svih protiv sefa ,direktora ili nekog nadredjenog tesko da ima podrsku od kolektiva, a i od sindikata isto. A sindikat bi prvi trebao da reaguje bilo to Milan Blagojevic,Krusik,Sloboda. A sta imamo od sindikata, u sve tri firme su trebali da reaguju naveliko,ali nista…ima paprika,drva,zimnica…..truo je sistem u tim drzavnim preduzecima i tesko da ce se nesto promeniti normalnim putem.
Sve zavisi od sudije,ako sudi po zakonu,ovi dokazi su ne oborivi,presuda je već davno trebala biti doneta,da nije bilo opstrukcije,ima Ivanjička sudija,koja zakone ne poštuje,doduše sada više nije u našem sudu,da nas sramoti!
Da se razumemo.
Lažno svedočenje je krivično delo. I ne samo to.
Postoji verovanje u narodu da je to jedan od većih grehova.
Pitam se šta je sa svedocima koji su menjali svoje iskaze pred tižiocem i na sudu?
Očigledno je da su u jednom trenutku lagali.
Postavlja se pitanje u kojem, i zašto?
Da li će „institucija“ lažnog svedoka konačno biti sankcionisana i od nadležnih institucija?
Đuro ili kako ti je već pravo ime naprednjački botu, kako te nije sramota. O kakvim lažnim svedočenjima ti sada pričaš. Svedoci koji su pričali istinu pred tužiocem i koji su pričali istinu u fabrici, najureni su sa posla.
Eto sad došlo vreme da se kaže istina i na sudu.
Pricam o radnicima koji su prommenili iskaze u korist optuženih, posle izvesnih konsultacija…
I jos je dobro poznato da ima puno svedoka koji i dan danas ćute a videli su sve što se desilo…
Uzas… Stvarni uzas ovog vremena. Katastrofa!
Najveća tragedija je gubitak života mladih ljudi a najveća bruka su ne ljudi, ljudski šljam i talog zaposlenih i koji su dolazili u Ivanjicu uz plaćenu nadnicu da podrže direktora.I sami znaju koliko je radnika MB poginulo za mandata direktora Radoša.Bog nek im sudi a oni obrukaše svoje potomstvo za navek.
Za ulizice iz Namenske :“ živ je Radoš umro nije“. U njihovim bezmozgaškim glavama živeće večno.
Kaplar bio prva smena,Nedović taj dan nije radio.Sve lažni svedoci!Radna odela su postojala,i ova sad što se nose na raketnim gorivima ne znače mnogo.Tako da ta odela koja štite sto posto jednostavno ne postoje
Ti čuvaš i mrtvog Radoša ali zbog sebe, svega što si radio za njega, zbog sopstvene koristi.Istina će se saznati ulizico.
Objekat bez upotrebne dozvole, u istom znatno vise eksplozivne materije nego sto je za tu velicinu objekta dozvoljeno, protiv pozarni sistem – hidrantska mreza nije bila u funkciji. Sve su ovo propusti koji znatno otezavaju polozaj okrivljenih.
Molim se da Gospod Bog nastani dušu Radoša Milovanovića na mesto koje joj po zaslugama pripada. Bog je veliki.
Ne može tek tako da se rukovodi čitavim sistemom, pa čak ni represijom i prinudom.
6a to je potreban čitav lanac ljudi i dobro organizovan sistem.To nije mogao samo jedan čovek.Upravo sada će ti ljudi isplivati na površinu i pokušati da vladaju iz senke. U narednih godinu, dve sve će biti jasno.
Nadam se da ce Bog nagraditi i ove sto znaju sta se dogodilo ali mudro cute, jer sta ih briga to nije bio njihov sin niti oni sami. Neka i dalje rade sa takvim „zastitnim odelima“ koja su imali i neka se mole Bogu da se slucajno njima ne dogodi taj “ tehnoloski pozar“. Jer ko ce posle istinu za njih svedociti..
Sveti Nikolaj Velimirović je rekao više nego dovoljno za one koji znaju, a ćute.
Ja te reči neću ponavljati, a „ćutači“ neka ih sami pronađu i pročitaju.
Možda im onda bude jasnije…