Grad uništava useve, kako ublažiti štetu (FOTO, VIDEO)

Poslednjih mesec dana Zapadnu Srbiju pogodile su u više navrata vremenske nepogode. Zbog obilnih kiša opet je došlo do izlivanja reka u opštinama Požega, Gornji Milanovac i Čačak, a šteta se još uvek procenjuje. Dokaz koliko se isplati preventiva i regulisanje rečnih korita je opština Lučani gde ovoga puta nije došlo do izlivanja reka.  Međutim, ovu opštinu je pogodilo jako nevreme praćeno gradom koje je gotovo stoprocentno uništilo zasade u dvadesetak sela.

Grad veličine teniske loptice koji je padao dvadesetak minuta opustošio je sela oko Guče. Probijao je i plastenike, a šteta na  malinama, kupinama, kukuruzu, pšenici, povrću i drugim poljoprivrednim kulturama je gotovo stopostotna.  Dragan Nikolić, samohrani otac dva sina,  u neverici danima obilazi opustošene njive. Jedna je od retkih koji se vratio u selo i živi isključivo od poljoprivrede jer je posle 27 godina ostao bez posla. Ulagao je u nekada napušteno domaćinstvo i nadao se dobroj godini kako bi konačno stao na noge.

“Unakaženi smo. Totalna šteta. Meni je šteta garantujem životom preko pet miliona dinara. Otišao je kukurz, tri plastenika od oko deset ari, 35 ari malina, kupusa vagon,  4.000 paprike, paradajz. Oko 20.000 komada rasade kupusa za zimu je otišlo, domaći pilići…Sve, sve”, priča Nikolić.

Osiguravajuće kuće su već izašle na teren i po svemu sudeći priznaće mu tek oko 60 odsto štete na malinjacima.  Pomoć je obećala i lokalna samouprava, ali na osnovu dosadašnjih iskustava malo je verovatno da će je uopšte biti. A računi se moraju platiti.  

“Nisam čuo da je u stranoj zemlji pao grad. Koliko je naša protivgradna odbrana efikasna? Da li to ima još negde u svetu? Kažu u Francuskoj i Nemačkoj nije grad pao 100 godina. Poleću avioni, da li se vrši jodiranje ili već šta ne znam. Mora da se nađe rešenje. Uložio sam sve u ovo, a sada nema ništa. Evo vidite I sami lažem li šta”, konstatuje Nikolić.

Da ima dosta problema u protivgradnoj zaštiti godinama upozorava i Vojkan Tomić iz sela Miokovci koji je bio protivgradni strelac. Ukazivao je na mizerne nadoknade koje primaju protivgradni strelci, četiri hiljade mesečno, ali i na zastarelu opremu. Kaže da su razlozi za slab učinak protivgradne zaštite mnogobrojni.

“Do pojave grada dolazi zbog prelet aviona i zone zabrane dejstva. Dešavalo se da je 15 minuta jednom bila zabrana dejstva. Za to vreme grad je uništio sve u okolini Čačka.Drugi faktor je da oblak padne na zemlju i tu nema dejstva. Desi se da se podigne oblak na visinu preko 10.000 m i tu nema odbrane. Desi se da se strelcima kasno izdaju komande.  Desi se da protivgradni strelac zakasni na stanicu. Sve su to razlozi zašto je slab učinak”, priča Vojkan Tomić.

Da je sistem zastareo priznaje i premijerka Srbije Ana Brnabić koja je obećala automatizaciju protivgradnih stanica i kupovinu savremenih radara, ali i opremanje stanica u Republici Srpkoj gde one praktično ne postoje, a odakle najčešće dolaze gradonosni oblaci. Uz to, apeluje na poljoprivrednike da i sami učine više kako bi se zaštitili.

“Druga stvar je kontinuirano subvencionisanje mreža, zaštitne opreme, što radimo preko Ministarstva poljoprivrede, za šta svake godine povećavamo budžet. I danas pozivam da se svi prijave za subvencije kako bi kupili mreže i zaštitinu opremu. Treća stvar je subvencionisanje osiguranja.  Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše sve one koji žele da se prijave za osiguranje”, kaže premijerka.

Poljoprivredni proizvodjači sa područja Arilja, Ivanjice i Čačka se ne mire sa trenutnom situacijom pa su tužili državu jer su pretrpeli veliku štetu zbog nefunkniosanja protivgradne zaštite. Prve presude su donete ali su proizvodjači nezadovoljni jer su sudovi dosuđivali svega 30 ili 50 odsto naknade od punog iznosa pretrpljene štete. Zbog toga najavljuju da će pravdu potražiti pred sudom u Strazburu.